Буква

За друге употребе, погледајте Буква (вишезначна одредница).

Буква (Fagus) је род листопадног дрвећа који садржи око десет врста високог, листопадног дрвећа. Природна станишта врста из рода букви налазе се у Европи, Азији и Северној Америци.

Буква
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Fagus L.
Врсте
Fagus crenata Fagus engleriana Fagus grandifolia Fagus hayatae Fagus japonica Fagus longipetiolata Fagus lucida Fagus mexicana Fagus moesiaca Fagus orientalis Fagus sylvatica

На основу бројних таксономских проучавања, вршених током 19. и 20. века од стране бројних домаћих и страних стручњака и научника, установљено је да на територији Србије доминира посебна врста, балканска односно мезијска буква (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.). Поред ње јављају се, али са мањом заступљеношћу, европска буква (Fagus sylvatica L.) и источна буква (Fagus orientalis Lipsky).

Садржај

Изглед

Нарасте до 35 m. Дебљина дебла може бити и преко 1 m прсног промера. Круна је широко заобљена.

Кора стабла је светлосива (сребрнаста), танка и глатка. Пупољци су 2 cm дуги, вретенасти, отклоњени од избојка под углом од 45°. Срчика избојка је троугласта. Листови су елиптични, дуги 8 cm. Руб листа је таласаст и фино трепавичасто длакав. Лист је у младости богат витамином Ц. Цветови су једнополни у ресастим, главичастим цвастима. Мушки су у округлим ресама на дугој стапки, женски по два цвета у купули, која је обрасла кончастим љускама. Купула настаје разрастањем дршке цвасти.

За време цветања купула је мека, после отврдне и постане дрвенаста, а стипуле се претворе у дуге бодљике или љуске. Цвета после листања, у априлу или мају.

Мушки и женски цветови су на овогодишњим изданцима. У купули су два плода, који се зову буквице, смеђи су, троугласти, јестиви у нужди. Дозревају у септембру или почетком октобра, а опадају после првих мразева у октобру или почетком новембра. У једном килограму има 3.600 до 6.800 буквица. Клијавост је краткотрајна, око 6 месеци, а износи просечно око 35%. Зрела купула пуца на 4 дела. Буквица има два месната, лепезаста котиледона. Први листови су наспрамни. Опрашивање ветром. Пуним уродом рађа сваке 7. до 12. године. Почиње да плодоноси у старости од 40 до 50 година.

Еколошка својства

Букове шуме долазе на свим матичним супстратима (базофилни, неутрофилни, ацидофилни). Засену подноси најбоље од свег листопадног дрвећа. Поник је осетљивији на мраз и сунцожар. Кора је танка, па је осетљива на нагло осветљење.

Добро се закорењује, корен се одлично прилагођава условима тла, отпорна је на ветрове. Тражи свеже тло. Ретко расте у низијама, а успева све до висине од 2000 метара.

• 

  Препознатљива глатка кора дебла

• 

  Листови источне букве (Fagus orientalis)

• 

  Цветови врсте Fagus sylvatica

• 

  Листови букве нападнути галама двокрилаца из фамилије Cecidomyiidae

Употреба и значај

Европска буква (Fagus sylvatica) у јесен

Споменик природе Европска буква на Калемегдану

Буква је пре свега дрво које се користи у грађевинарству и за израду намештаја; затим и као огревно дрво. До половине 19. века дрво букве сматрано је дрветом мањег квалитета у односу на дрво других врста дрвећа. Чак је буква сматрана и коровском врстом. Разлог томе лежи у тада довољним количинама других врста, као и у објективним недостацима буковог дрвета, какви су мала трајност у спољашњим условима и присуство лажне срчевине. Тек развојем технологије заштите дрвета (парење, импрегнирање) буково дрво постаје вредна сировина.

Плод букве, буквица или буков жир, је квалитетна храна за узгој свиња. Квалитетнија је од храстовог жира, јер садржи више масти а мање горких састојака, али је мање квалитетна од зрневља житарица. Као и жиром и буквицама се стока може хранити у шуми, или се оне могу сушити и на тај начин чувати за зиму или пролеће.

Буква заузима значајно место међу поборницима употребе самониклог јестивог биља у људској исхрани. Лист се може јести (кад је млад) у несташици друге хране, или као укусна и здрава салата. Буквице није добро јести сирове у већој количини, јер садрже алкалоид фагин. Печењем на температури већој од 100 °C, фагин се распада, па се печени плодови могу јести у неограниченој количини, попут плодова питомог кестена. Плод се такође може користити и као замена за кафу, или млевен, као додатак хлебном брашну. Из плода се може цедити јестиво уље, које је добро и у техници. Уље не садржи фагин, а од килограма плода добија се око пола килограма уља. У припреми хране дрво букве заузима посебно место, јер се сматра да је најбоље гориво за димљење меса и рибе.

Букове шуме су, осим дрвета, значајан извор и остали производи шума, као што је лековито, зачинско и ароматично биље, шумски плодови и гљиве. Посебан значај имају воде у подручју букових шума. Посебан значај имају и заштитне функције букових шума. Њихова улога у заштити пољопривредног земљишта у брдско - планинском подручју немерљива је, а такође су значајне и заштита саобраћајница, здравствено - рекреативна и туристичка функција. Букове шуме имају велики значај и за ловство као привредну делатност. На стаништима букових шума живи значајан број дивљих животиња, међу којима је ловна дивљач веома разнолика. Географија за гајење дивљачи у овим шумама су повољни, како климатске прилике, тако и богатсво вода и велика количина природне хране, нарочито у вегетационом периоду.

Гљиве у шуми Букве

Букова шума је прави рај за гљиве и гљиваре јер дрво букве живи у заједници са многим врстама јестивих, лековитих, ароматичних, условно јестивих и отровних гљива. Неке од тих гљива јесу: Higrophorus cossus, Cortinarius praestans, Higrophorus poetarum, Boletus fechtneri, Boletus aereuus, Leccinum aurantiacum, Pleurotus ostreatus, Russula spp, Agaricus spp, Аmanita spp. и многе друге врсте гљива из групе вргања, пупавки, лисичара и дрвењача.

Детаљније о употреби букве на странама о Мезијској букви, као типично нашој домаћој врсти и Европској букви као врсти која се поред мезијске најчешће јавља на подручју Србије.

• 

  Пресек дебла

• 

  Младо лишће

• 

  Отворене купуле са буквицама

Литература

• Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 

Види још

• Жир
• Храст
• Дрво
• Шума
• Листопадне шуме
• Шуме Србије
• Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
• Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 259—261 
• Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, стр. 80—81 

Спољашње везе

• Flora of China - Fagus
• Flora of North America - Fagus
• „Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja”. Приступљено 24. 1. 2016.