Буквик (Брчко)

Буквик је мјесна заједница у општини Брчко, Дистрикт Брчко, БиХ.

Буквик
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
ДистриктДистрикт Брчко
ОпштинаБрчко
Становништво
 — 2013.1.295
Географске карактеристике
Координате44°49′08″ СГШ; 18°39′04″ ИГД / 44.819° СГШ; 18.651° ИГД / 44.819; 18.651Координате: 44°49′08″ СГШ; 18°39′04″ ИГД / 44.819° СГШ; 18.651° ИГД / 44.819; 18.651
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Буквик на мапи Босне и Херцеговине
Буквик
Буквик
Буквик на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број049

ГеографијаУреди

Налази југозападно од Брчког (око 14 km од центра града). Представља једну од највећих заједница Брчко Дистрикта и покрива подручје од 150 km2. Састоји се од села Горњи Буквик, Доњи Буквик, Вујчићи, Лукавац и Гајеви.

ИсторијаУреди

Буквик је све до 1958. године функционисао као општина која је укључивала 20 села, с центром у Горњем Буквику. Након тога, подручје Буквика улази у састав Општине Брчко, док Горњи Буквик остаје друштвено — економски центар мјесне заједнице за насељена мјеста које га окружују. Асфалтирање и надоградња главног пута током 70-их година је допринело убрзаном развоју заједнице.

Припадници муслиманско-хрватских снага су 1992. у Буквику убили 71 становника српске националности.[1][2] Напад на Буквик је извршен 14. септембра 1992.[3] Том приликом је са овога продручја ухапшено 2.500 Срба који су одведени у логоре, док је 750 кућа опљачкано и уништено.[1][2]

Култура и образовањеУреди

Горњи Буквик је пре рата представљао друштвено — културни и економски центар за околна села и засеоке. Имао је значајан број јавних обеката укључујући и вишенаменску зграду месне заједнице у којој су биле смештене: библиотека, амбуланта, пољопривредна апотека, просторије ПТТ-а, матична служба, полиција, фудбалски клуб, откупна станица за млеко и продавница. Заједница је такође имала Дом културе и храм Српске православне цркве. Наведене просторије и услуге су користили становници свих села на подручју Буквика. Нека од мањих села су такође имала јавне објекте. Међутим, током рата, већина од тих објеката је у потпуности уништено или су значајно оштећени. Данас је вишенаменска зграда заједнице у Горњем Буквику реконструисана с просторијама за амбуланту, матични уред, пошту, салу за састанке, полицију те канцеларију руководства месне заједнице.

У Горњем Буквику се налази „13. Основна школа“ на подручју Брчко Дистрикта, у којој су три од десет учионица реконструисане, као и фудбалски клуб „Задругар“, који се тренутно налази у 4. лиги ОФС-а (Општински Фудбалски Савез).

Храм Светог пророка ИлијеУреди

У Буквику се налази храм Српске правослване цркве посвећен Светом Пророку Илији.[4] Црква је изграђена 1893. а реконструисана 1937.[4] Храм је након Другог свјетског рата претворен у складиште да би 1965. био поново враћен у службу.[4] Уништен је и спаљен у септембру 1992.[4]

Путне комуникацијеУреди

Буквик је лоциран на Регионалном путу Брчко — Горњи БуквикЦерик (Р.460), који представља главну саобраћајну комуникацију између Брчко Дистрикта и Федерације БиХ. Ова саобраћајница (дуга 5,5 km) излази на Магистрални пут (М.18); Орашје (на северу) — Тузла (на југу). На подручју заједнице постоји и 40 km некатегорисаних макадамских путева. Пруга Брчко — Бановићи пролази и кроз Буквик. Пре рата је представљала основни вид саобраћаја за превоз људи и робе из Буквика, повезујући заједницу; на југу са Тузлом и Винковцима на северу.

ПривредаУреди

Подручје Буквика се простире на око 2580 ha земљишта класе 2-7 и нешто земљишта прве класе у близини реке Тиње. Око 70% земљишта је у приватном поседу, а једно домаћинство у просеку поседује око 3,3 ha земљишта.

До развоја пољопривреде на подручју Буквика је дошло током 70-их година. У току 80-их је „Зелени план“, програм спроведен на националном нивоу, обезбедио кредите и подстицаје пољопривредницима. Овај програм је довео до повећања пољопривредне производње у Буквику, а посебно воћарства.

У прератном периоду око 80% становништва бавило пољопривредом. Од тога се 60% становништва бавило ратарством, 30% воћарством, а сточарством 10%. У Буквику су постојале три задруге, које су откупљивале пољопривредне производе.

Жељезничка пруга, која пролази кроз Буквик, обезбеђивала је транспорт производа до купаца и тржница у суседним градовима, као и регији. Буквик има 2 подземна извора воде: Стјепковицу и Бријестовац. Стјепковица представља један од 3 главна извора воде у Брчко Дистрикту и има капацитет око 15 l/s.

Што значи да је подручје богато са високим ниоом подземних вода. Пре рата се 50% становништва на подручју Буквика снадбевало из приватних бунара. Буквик има повољне услове за пољопривреду, као што су; обрадиво земљиште, повољни климатски фактори, радна снага, добре путне и жељезничке комуникације.

СтановништвоУреди

Националност[5] 1991.
Срби 1.186
Југословени 58
Хрвати 22
остали и непознато 29
Укупно 1.295
Националност[5] 1991.
Срби 328 (86,77%)
Хрвати 9 (2,38%)
Југословени 23 (6,08%)
остали и непознато 18 (4,77%)
Укупно 378
Националност[5] 1991.
Срби 192 (90,57%)
Хрвати 3 (1,41%)
Југословени 16 (7,55%)
остали и непознато 1 (0,47%)
Укупно 212

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Парастос за страдале у Буквику”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 9. 2011. Приступљено 15. 09. 2011. [мртва веза]
  2. 2,0 2,1 „Деветнаест година од злочина у Буквику”. еБрчко. 14. 9. 2011. Приступљено 15. 09. 2011. [мртва веза]
  3. ^ Гавриловић, Драгана. „Масовни злочини муслиманских и хрватских снага над Србима, 1992 — 1995: Масовни злочини септембра 1992: 14. септембар 1992.”. Институт за истраживање српских страдања у XX веку. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 15. 09. 2011. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Црква у Буквику”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска: Архијерејско намјесништво брчанско. 15. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 05. 2012. Приступљено 15. 9. 2011. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Масовни злочини септембра 1992, Масовни злочини муслиманских и хрватских снага над Србима, 1992 — 1995, Драгана Гавриловић, Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Београд (14. септембар 1992. стр. 6, 7)
  • Књига: „Стратегија развоја заједнице — Буквик“
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, Статистички билтен бр. 234; Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине; Сарајево.
  • Попис по мјесним заједницама 1991.

Спољашње везеУреди