Отворите главни мени
Поглед на Буковицу - кула Кегљевица
Стара мапа далматинске Буковице из 1789. године
Српска народна ношња из Буковице (крај XIX века)

Буковица је кршевит крај у сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна, Република Хрватска.

ГеографијаУреди

На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар - Книн. У рељефном погледу, ријеч је о кречњачкој заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).

НазивУреди

Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу букове шуме која је нестала у 17. веку када су Млечани посјекли буково дрво и од њега саградили Венецију.

КлимаУреди

На подручју Буковице осјећа се утицај континенталне и медитеранске климе. Зиме су хладне и с доста вјетрова, нарочито буре која траје и по неколико дана. Бура долази са сјевера и сјеверозапада, а испољава се снажним ударима. У току буре вријеме је ведро. За разлику од буре, југо углавном доноси пуно влаге и кишу. Понекад дува и суво југо који осуши земљу и штети усјевима. Снијег све рјеђе пада.

Топли дани и суше преовлађују у току љета. Темпетатуре су високе али због мале влажности су издржљиве.[1]

ПривредаУреди

Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на сточарство, посебно овчарство, и у мањој мјери ратарство. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних Равних котара, у које се стално исељавало буковичко становништво.

И прије војне акције Олуја то је био привредно заостао и депопулацијски простор, што је процес који је рат само убрзао.

НасељаУреди

Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу. Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су: Билишане, Бјелина, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Мокро Поље, Радучић, Пађене и Жегар.

РеференцеУреди

  1. ^ Бјелина Далматинска (на језику: српски), Приступљено 14. 4. 2013.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди