Букош (Вучитрн)

Букош (алб. Bukosh) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.171 становника[2]

Букош
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Раст 1.171[1]
Географске карактеристике
Координате42°48′11″ СГШ; 20°55′44″ ИГД / 42.8031° СГШ; 20.9289° ИГД / 42.8031; 20.9289Координате: 42°48′11″ СГШ; 20°55′44″ ИГД / 42.8031° СГШ; 20.9289° ИГД / 42.8031; 20.9289
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина575 м
Букош на мапи Србије
Букош
Букош
Букош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

ГеографијаУреди

Село је на валовитом земљишту, разбијеног је типа, оранице са смоничавом и растреситом земљом на којој успевају све житарице. Букош је смештен на падини планине Чичавице. Удаљено око 5 km од Вучитрна, са надморском висином од 520 до 650 м.[3] Дели се на Главицу и Доњу махалу, које су такође разбијене на групице од 2–3 куће, па и на усамљене куће. Удаљење измећу махала је 1 km. Кроз село протиче Језерски поток. У центру постоји један храст испод којег извире вода. Предање каже да је храст посадио Свети Сава, а неки кажу да је још старији. Чињеница је да је храст стар неколико стотина година.

ИсторијаУреди

Букош се први пут помиње 1530. у Османском дефтеру. године, као село у Вучитрнском санџаку. Забележен је 15661574. дефтеру у Вучитрнском санџаку. Букош је 1689. године, био на аустријској мапи. При досељењу Албанци су око 1820. године затекли су српско становништво, које се по доласку мухаџири 1878. године раселило.[4] Село се помињало и у Косовском вилајету у 1893, 1896. и 1900. години.[5] Предак Арбанаса Бековића из Врнице, Емин Бека, при свом досељењу из Малесије око 1830. затекао је Букош као чифлик Махмуд-бега Вучитрнског, на коме су живели Срби. Срби су се раселили по настањењу мухаџира из Топлице 1878. После Првог светског рата, приликом досељавања колониста 1922. 25 године затекли су 5 кућа Албанаца, који су сами заузимали и крчили земљу која је припадала по турским законима неком бегу из Вучитрна. Насељеничких кућа дошло је 43, а насељеници који су добили земљу (утрину) о државе и наставили живот.[6] Село има два своја гробља, која су до почетка рата 1999. била прилично очувано.

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1935. године. [7]

Албански мухаџири

  • Меана (3 кућа) и Вршевц (2 кућа), од фиса Кељменди. Досељени су 1878. из Механе и Вршевца у Топлици. Иако су ови и још неки исељеници мухаџирски родови сами крчили земљу, господар чифлика (Хаџи Таир Мађунски из Вучитрна) полагао је право и на необрађену земљу у атару села.

Колонисти

из Лике

из Славоније

из Црне Горе

из Херцеговине

из Србије

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918.Уреди

У логорима и заробљеништву 1941—45Уреди

Учесници Другог светског ратаУреди

  • Бубало Ђуро
  • Бубало Милан
  • Бубало Петар
  • Влаховић Љубомир
  • Ђукић Вукоје
  • Ивановић Алекса
  • Ивановић Зорка
  • Ивановић Мирко
  • Ивановић Милош
  • Ивановић Рафајло
  • Јакшић Милица
  • Костић Драгутин
  • Костић Милутин
  • Китановић Блажо
  • Кривокапић Владо
  • Лекић Владимир
  • Милошевић Мило
  • Милошевић Милан
  • Милошевић Радојица
  • Милошевић Спасоје
  • Радмановић Никола
  • Радмановић Павле
  • Радмановић Петар
  • Стојовић Живко
  • Стојовић Радован
  • Станисављевић Борисав
  • Милошевић Милосав[8]

Погинули у другом светскомг рату (1941—47)Уреди

Жртве Другог светског ратаУреди

Одсељени 1941—93Уреди

Свега 63 домаћинстава са 307 чланова. Године 1998. у овом селу живело је 33 српских домаћинстава са 122 члана, од тога 15 старачких са 30 чланова.

ДемографијаУреди

Година 1574 1913 1921 1923 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2011
Број становника 14 домаћинства 259 160 31 домаћинства[10] 345 375 484 566 867 843 1171[11]
Еволуција становништва

Становништво по националностиУреди

Националност Број %
Албанци 1,162 99.23
Ашкалије 9 0.77

Према попису из 2011. године, Албанци чине 99,23% популације.[12]

РеференцеУреди

  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 11. 2. 2014. 
  3. ^ Урошевић 1965, стр. 45,157.
  4. ^ Урош Шешум, УТИЦАЈ СЕОБЕ МУХАЏИРА НА ПРОМЕНУ ЕТНИЧКЕ И ВЕРСКЕ СТРУКТУРЕ НАСЕЉА СЕВЕРНЕ И ЗАПАДНЕ СТАРЕ СРБИЈЕ (1878–1910), Српске студије 5 (2014), 99.
  5. ^ Др.Јусуф Османи:Насеља на Косову 16, Вучитрн, Приштина. (2005). стр. 118–120.
  6. ^ Урошевић 1965, стр. 157.
  7. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  8. ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
  9. ^ "Спомен парк Краљево", Фонд за иградњу Спомен-парка, Краљево 1979.
  10. ^ Од 1574. до 1923. године, погледај, Др.Јусуф Османи:Насеља на Косову 16, Вучитрн, Приштина. (2005). стр. 118–120.
  11. ^ Попис становништва на Косову 1948 — 2011 Приступљено 2. јун 2016
  12. ^ „Попис становништва 2011”. 2011. Приступљено 11. 2. 2014. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди