Бјаловјешка шума

(преусмерено са Бјаловешка шума)

Бјаловјешка шума (пољ. Puszcza Białowieska, блр. Белавежская пушча) или Бјаловјежа (Białowieża, блр. Белавежа) је прашума која се налази на обе стране пољско-белоруске границе (100 km2 у Пољској, 1771 km2 у Белорусији). У праисторијска времена шума таквог типа се простирала кроз значајан део Европске равнице. Ипак, постепено је сечена и у првобитном стању се сачувала само у Бјаловешком подручју.

Бјаловјешка шума
Puszcza Białowieska
Белавежская пушча
Пало стабло у Бјaловјешкој шуми
Мапа са локацијом заштићене области Бјаловјешка шума
Мапа са локацијом заштићене области Бјаловјешка шума
Мапа са локацијом заштићене области Бјаловјешка шума
Мапа са локацијом заштићене области Бјаловјешка шума
МестоГродно и Брест региони, Белорусија
Војводство подласко, Пољска
Најближи градХајновка, Пољска
Површина3.085,8 km2 (1.191,4 sq mi)
Основано11. август 1932
Управљачко телоМинистарства за животну средину Белорусије и Пољске
http://whc.unesco.org/en/list/33
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Białowieża Forest Edit this on Wikidata
КритеријумNatural: ix, x
Референца33
Упис1979 (3. седница)
Додатни упис1992, 2014

Бјаловешка шума има највећи број различитих врста биљака и животиња у Европи. Најпознатија бјаловешка животиња је европски бизон, који је најкрупнији европски сисар, последњи представник дивљих европских бикова. Од других крупних биљоједа има јелена, дивљих свиња, лосова, срна, а од месождера има вукова, лисица, рисова и др. Просечан узраст бјаловешких стабала је 100 година, а поједини делови шуме имају просечан узраст 250—350 година. У шуми је регистровано више од хиљаду стабала-стараца (400—600-годишњи храстови, 250—350-годишњи борови и јасике, 200—250-годишње јеле).

Европски бизон

Шума је отворена за туризам. У белоруском делу се налазе хотели и спортски комплекси, воде се пешачке, коњске и аутомобилске екскурзије.

Шума је дом за 800 европских бизона, најтеже копнене животиње у Европи.[1] UNESCO програм Човек и биосфера одредио је пољски резерват биосфере Białowieża 1976. године[2] и белоруски резерват биосфере Белавежская пушча 1993. године.[3]

Године 2015. белоруски резерват биосфере заузимао је површину од 216.200 ha (2.162 km2; 835 sq mi), подељено на прелазну, тампон и сржну зону.[4] Ова шума је проглашена Унесковом светском баштином[5] и посебном зоном заштите ЕУ Природа 2000. Комитет за светску баштину је својом одлуком из јуна 2014. г. одобрио проширење Унесковог локалитета светске баштине Беловешка пушча/Бјаловешка шума, Белорусија, Пољска, који је постао Бјаловешка шума, Белорусија, Пољска.[6][7] Налази се на граници између Пољске (Подласко војводство) и Белорусије (Брест и Гродно области), и налази се 70 kilometres (43 miles) северно од Бреста у Белорусији и 62 kilometres (39 miles) југоисточно од Бјалистока, Пољска. Овај локалитет светске баштине покрива укупну површину од 141.885 ha (1.418,85 km2; 547,82 sq mi).[8]

Сеча дрвета уреди

Око 60.000 ha (150.000 acres) пољских шума налази се изван националног парка;[9] скоро половина свог дрвећа у шуми је мртво – 10 пута више него у шумама којима се управља – при чему половина од 12.000 врста зависи од трупаца који се распадају, укључујући скоро угрожену бубу Cucujus cinnaberinus.[9] Традиционално газдовање шумама би уклонило мртво дрво, као опасност од пожара. Године 2011, Здзислав Шкирућ, директор Националног парка Бјаловјешка, изјавио је да сеча и поновно засађивање омогућавају поновно успостављање шуме за 50 година, а не за 300–400 година колико би природа захтевала;[9] еколог Јануш Корбел је тврдио да је то тако јединствена природа исконске шуме захтева лакши стил управљања.[9] Андрзеј Красзевски, пољски министар животне средине од фебруара 2010. до новембра 2011. године, настојао је да повећа заштиту целе шуме, почевши од скромнијег проширења од 12.000—14.000 ha (30.000—35.000-acre), упркос отпора локалне заједнице и шумарске службе.[9]

Еколози кажу да сеча шума угрожава флору и фауну у шуми, укључујући и врсте ретких птица, као што је Планински детлић, који је током 1990-их и 2000-их изгубио 30% своје популације у подручјима под управљањем шумама.[9] Пољски државни одбор за шумарство тврди да се сеча врши ради заштите и из еколошких разлога,[10] заштите од европског поткорњака смрче.[11] Године 2012, количина дрвета коју шумари могу извући годишње је накратко смањена са око 120.000 m3 (4.200.000 cu ft) на 48.500 m3 (1.700.000 cu ft), отприлике 20.000.000 ку. фт, од чега се највише продаје локално, углавном као огревно дрво.

Дана 25. марта 2016, Јан Шишко, пољски министар животне средине, бивши шумар и шумарски академик, најавио је да ће одобрити утростручење сече у шуми, са границе од 63.000 m3 (2.200.000 cu ft) – скоро исцрпљено у то време – до 188.000 m3 (6.600.000 cu ft), нудећи изговор за „борбу против најезде поткорњака“.[12] Роберт Циглицки, шеф Гринписа Полска, тврдио је да би сеча шума у борби против поткорњака „донела више штете него користи“, прикупивши више од 120.000 потписа за петицију премијерки Беати Шидло да поништи Шишков потез.[12] Гринпис је такође рекао да би сеча могла да подстакне ЕУ да покрене казнене поступке против Пољске због кршења њеног програма Природа 2000,[13] иако Шишко тврди да се планови сече неће применити на строго заштићена подручја,[13] и тврди да, уместо да су стари 8.000 година, како научници тврде,[12] делове шуме створила је „предузетна људска рука“ на земљиштима која су пре векова обухватала поља пшенице и проса.[12]

Велика сеча дрва почела је 2017. године.[14] Посечено је 190.000 кубних метара дрвета (160.000 до 180.000 стабала), што је највећи обим сече од 1988. године.[15] Пољска влада је игнорисала молбе UNESCO-а да престане са сечом старих делова шуме,[16] као и судски налог Европског суда правде да обустави активности сече.[17] Коначна пресуда пала је 17. априла 2018. којом је одлучено да је прекршен закон ЕУ.[18][19][20]

Извори уреди

  1. ^ Baczynska, Gabriela (28. 9. 2008). „Climate change clouds fate of ancient Polish woods”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 8. 2009. г. Приступљено 28. 9. 2008. 
  2. ^ „Biosphere Reserve Information – Bialowieza”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г. Приступљено 23. 5. 2015. 
  3. ^ „Biosphere Reserve Information – Belovezhskaya Puschcha”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2015. 
  4. ^ „Биосферный резерват "Беловежская пуща" обрел современную территориаль…”. brest.by. 24. 5. 2015. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  5. ^ „21 World Heritage Sites you have probably never heard of”. The Daily Telegraph. 4. 2. 2016. Архивирано из оригинала 3. 12. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  6. ^ UNESCO World Heritage Centre. „UNESCO World Heritage Centre – Decision – 38COM 8B.12”. unesco.org. Архивирано из оригинала 13. 2. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2015. 
  7. ^ „Decision 38 COM 8B.12 of the World Heritage Committee” (PDF). whc.unesco.org. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 11. 2019. г. Приступљено 26. 12. 2019. 
  8. ^ „Białowieża Forest, Belarus, Poland”. UNESCO/WHC website. Архивирано из оригинала 13. 2. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2015. 
  9. ^ а б в г д ђ Damian Carrington (6. 4. 2011). „Poland's environmentalists fight foresters for heart of primeval forest”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. Приступљено 26. 3. 2016. 
  10. ^ Rudolf, John Collins (12. 8. 2010). „The Last Stand? Rallying Behind a Primeval Forest”. Green Blog. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2017. 
  11. ^ Agence France-Presse (12. 9. 2010). „Logging spells danger for Europe's last primeval forest”. Terra Daily. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2017. 
  12. ^ а б в г Anna Koper; Marcin Goettig (25. 3. 2016). „Polish minister approves tripling of logging in ancient forest”. Reuters. Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. Приступљено 26. 3. 2016. 
  13. ^ а б „Poland approves large-scale logging in Europe's last primeval forest”. The Guardian. Agence France-Presse. 26. 3. 2016. Архивирано из оригинала 26. 3. 2016. г. Приступљено 26. 3. 2016. 
  14. ^ Christian Davies (23. 5. 2017). „'My worst nightmares are coming true': last major primeval forest in Europe on 'brink of collapse'. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 8. 2017. г. Приступљено 24. 8. 2017. 
  15. ^ „Scars of the Primeval Forest – What Really Happened in the Oldest Forest of Europe”. BIQDATA. Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2018. 
  16. ^ „UNESCO urges Poland to stop logging ancient forest”. EURACTIV. 6. 7. 2017. Архивирано из оригинала 25. 8. 2017. г. Приступљено 24. 8. 2017. 
  17. ^ „EU court orders Poland to stop logging in Białowieża forest”. The Guardian. Reuters. 28. 7. 2017. Архивирано из оригинала 24. 8. 2017. г. Приступљено 24. 8. 2017. 
  18. ^ „C-441/17 - Commission v Poland”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2018. 
  19. ^ „Białowieza: destructive logging in Polish Primeval Forest”. BIQdata/EDJNet. 19. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2018. 
  20. ^ „The forest management operations concerning the Puszcza Białowieska Natura 2000 site that have been undertaken by Poland infringe EU law” (PDF). Court of Justice of the European Union. 17. 4. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2018. 

Спољашње везе уреди