Постоје записи који сведоче да је село било насељено још у средњем веку. Црногорци и Срби из Херцеговине и Санџака бежећи испред турског зулума налазили су безбедније услове за живот у побрђу планина Голије, Мучња,
Кукутњице и Јавора. Успевали су да се одрже тако да и данас на овом подручју живе њихови потомци. У првим сачуваним турским пописима из 1476. године установљено је да је Билуша, првобитни назив Бјелуше, имала пет регистрованих баштина са осам домаћинства. Као и цело ужичко подручје припадала је Смедеревском санџаку, а остало је записано да је тадашњи старешина села био Хранко, Радетин син. По другом попису из 1528. године Бјелуша је бројала 31 домаћинство са 35 пореских глава и приходом од 4800 акчи. Већ 1572. године село припада Ужичкој нахији и броји 34 домаћинства. Од тада па до 1812. године Бјелуша се више не помиње у списима. Због тога је вероватно и немогуће са прецизношћу тврдити како је ово планинско село ариљске општине добило име. У турским записима наилази се на неколико назива Билуша, Белеуша, Бјелуша. Најверодостојнија верзија је да је село добило име по старешини чобана из времена Моравске епископије која је имала велике поседе на којима су монаси чували стада оваца, говеди... Посед који је био под управом манастира у Добрачама обухватао је и терен данашње Бјелуше. Постоје подаци који сведоче да на овим подручјима, осим чобана у то време другог живља није било. Стога је бројно стање стоке, на овом терену, у недостатку имена, евидентирано на основу имена старешине чобана. По предању његово име било је Бјелуш, па је ово село вероватно по њему и добило име.
Овде се налазе Црква Свете Тројице у Бјелуши и Споменик природе Бјелушка потајница.
Демографија
уреди
У насељу Бјелуша живи 485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (45,3 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2002.[2] |
|---|
|
|
| |
|
| Срби |
|
561 |
99,29% |
| непознато |
|
4 |
0,70% |
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
3 |
|
|
5 |
| 80+ |
4 |
|
|
11 |
| 75—79 |
18 |
|
|
17 |
| 70—74 |
19 |
|
|
27 |
| 65—69 |
34 |
|
|
29 |
| 60—64 |
17 |
|
|
24 |
| 55—59 |
12 |
|
|
20 |
| 50—54 |
22 |
|
|
12 |
| 45—49 |
34 |
|
|
26 |
| 40—44 |
16 |
|
|
13 |
| 35—39 |
21 |
|
|
8 |
| 30—34 |
13 |
|
|
12 |
| 25—29 |
17 |
|
|
13 |
| 20—24 |
18 |
|
|
17 |
| 15—19 |
7 |
|
|
6 |
| 10—14 |
10 |
|
|
9 |
| 5—9 |
12 |
|
|
12 |
| 0—4 |
15 |
|
|
12 |
| Просек : |
45,3 |
|
|
48,4 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
|---|
| Број домаћинстава
|
184
|
199
|
197
|
209
|
205
|
188
|
168
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
|---|
| Број домаћинстава
|
29
|
45
|
23
|
24
|
21
|
18
|
3
|
2
|
1
|
2
|
3,36
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
|---|
| Мушки
|
255
|
62
|
167
|
20
|
6
|
0
|
| Женски
|
240
|
22
|
164
|
51
|
2
|
1
|
| УКУПНО
|
495
|
84
|
331
|
71
|
8
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
|---|
| Мушки
|
166
|
157
|
0
|
0
|
1
|
| Женски
|
121
|
117
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
287
|
274
|
0
|
0
|
1
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
|---|
| Мушки
|
1
|
0
|
1
|
0
|
5
|
| Женски
|
0
|
0
|
1
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
1
|
0
|
2
|
0
|
5
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
|---|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
1
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
1
|
2
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
2
|
2
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
|---|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
уреди
452.svg)
