Опел мока

(преусмерено са Бјуик енкор)

Опел мока (нем. Opel Mokka) је теренски аутомобил који производи немачка фабрика аутомобила Опел. Производи се од 2012. године.

Друга генерација

Прва генерација (2012–2021) уреди

Опел мока
 
Опел мока
Преглед
ПроизвођачОпел
Познат каоВоксол мока
Бјуик енкор
Производња2012. — 2021.
МонтажаЈужна Кореја, Шпанија, Кина, Русија, Белорусија
Каросерија и шасија
Класаградски кросовер
Каросерија5 врата – мини СУВ
СличниШевролет тракс
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4 L, 1.6 L
дизел 1.6, 1.7 L
Степен преноса5 и 6 степени (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2555
Дужина4280
Ширина1775
Висина1646

Опел мока је градски кросовер са петоро врата и пет седишта. Представљен је на сајму аутомобила марта 2012. године у Женеви, а на тржишту се нашао крајем исте године. Позициониран је испод веће антаре, односно грандленд икса од 2017. године и може бити доступан са погоном на предње точкове или на сва четири точка. Исти назив користи и за тржиште Уједињеног Краљевства, али под брендом Воксол. У Кини и Северној Америци продаје се као Бјуик енкор. Енкор је представљен 2012. у Детроиту, а на тржишту се појавио јануара 2013. године. Од моке се разликује само по предњој маски хладњака. Мока је технички иста као Шевролет тракс, и по дизајну се незнатно разликују. Оба се производе у Јужној Кореји, а због велике потражње ових модела Опел је 2014. године покренуо још једну фабрику у Сарагоси у Шпанији.[1]

На Euro NCAP креш тестовима аутомобил је 2012. године добио максималних пет звездица.[2]

У моку се уграђују бензински мотори од 1.4 (140 КС) и 1.6 (115 КС), као и дизел-мотори од 1.7 (130 КС). Једна верзија дизела доступна је са погоном 4x4.[3]

На салону аутомобила у Женеви 2016. године, представљен је редизајн, који добија нову индентификациону ознаку мока икс (Mokka X). Поред нове ознаке рестилизовани аутомобил је добио и нови мотор са шестостепеним аутоматским мењачем и адаптивним погоном на сва четири точка, затим предње и задње светлосне групе. У унутрашњости нове су инструмент табла и централна конзола.[4]

Друга генерација (2020–) уреди

Опел мока
 
Опел мока
Преглед
ПроизвођачОпел
Познат каоВоксол мока
Производња2020. — данас
МонтажаФранцуска
Каросерија и шасија
Класаградски кросовер
Каросерија5 врата – мини СУВ
СличниПежо 2008
Ситроен Ц3 еркрос
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4 L, 1.6, 1.8 L
дизел 1.6, 1.7 L
Степен преноса6 степени (мануелни)
8 степени (аутоматик)
1 степени (директ драјв; Мока-е)
Величине
Међуосовинско
растојање
2557
Дужина4151
Ширина1791
Висина1531

Друга генерација Моке је најављена у августу 2018. од стране изложбеног аутомобила Оpel GT X Екпериментал концепт, а представљена је 24. јуна 2020. године.

Сада заснован на заједничкој модуларној платформи (ЦМП) бивше ПСА групе, аутомобил је доступан са електричном верзијом названом Мока-е.

ИЦЕ верзија је представљена 2. септембра 2020. Продаја друге генерације Мокке почела је са моделном годином 2021, 23. децембра 2020. Постоје три опције мотора, укључујући 1,2-литарски турбо бензинац са три цилиндра од 100 КС (74 кВ; 99 КС) и 205 Нм обртног момента са 6-брзинским мануелним мењачем и 1,2-литарским турбо мотором од 130 КС (96 кВ; 128 КС) и 230 Нм обртног момента у комбинацији са стандардним 6-степеним мануелним или 8-степеним аутоматским мењачем. Док је једини дизел мотор у понуди 1,5-литарски четвороцилиндрични мотор са 110 КС (81 кВ; 108 КС) и 250 Нм обртног момента, који се нуди искључиво са 6-степеним мануелним мењачем

Референце уреди

  1. ^ „Производња у Шпанији” (на језику: немачком). presseportal.de. Приступљено 10. 3. 2014. 
  2. ^ „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 10. 3. 2014. 
  3. ^ „Спецификације” (на језику: енглески). auto-types.com. Архивирано из оригинала 25. 03. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2014. 
  4. ^ „Опел мока за 2016: редизајн”. b92.net/automobili. Приступљено 23. 3. 2017. 

Спољашње везе уреди