Вага (мјерни инструмент)

(преусмерено са Вага (инструмент))
За друге употребе, погледајте Вага (вишезначна одредница).
За друге употребе, погледајте Теразије (вишезначна одредница).

Вага (њем. Waage), кантар (рум. cântar) или теразије (тур. terazi), инструмент за мјерење масе (тежине) тела. [1] Као вага најчешће служи круто тело обешено изнад или подупрто испод свог тежишта, тако да се може окретати око водоравне осе. Полужна вага има једнаке кракове, док кантар нема једнаке кракове (вага у којој је однос кракова 1 : 10 назива се децималном вагом, а ако је 1 : 100 центезималном вагом).[2] Ваге које се заснивају на законима полуге мере масу тела, а ваге које се заснивају на опругама мере тежину тела.[3]

Сет вага са теговима
Кухињска вага

Историјат вагеУреди

У петом миленијуму п. н. е. пронађене су прве ваге у праисторијским гробницама Египта и први тегови у Месопотамији. Ваге налазимо насликане на папирусу 2000 година прије наше ере и то су висеће ваге направљене од ужета . Етрурци их 500 година п. н. е. усавршавају. Код Римљана срећемо кантаре а алхемичари у ренесанси тачност и осјетљивост вага усавршавају до завидних нивоа. Француз Јоаким де Розентал Роме је 1669. године конструисао панелвагу код које је, за прецизност мјерења, било небитно мјесто на које постављен мјерени предмет. Филип Матеус Хан је 1763. саградио вагу са екраном на коме се директно читала маса. Децималне и остсле скале на вагама настала су у првој половини 19.в. Већ око 1850. године покушано је да се измјерене вриједности аутоматски и штампају. 1895 у Сједињеним Америчким Државама се већ аутоматски приказивале и штампале маса и цијена мјереног.

Два основна принципа рада вагаУреди

  • Ваге на опругу непосредно мјере тежину тијела упоређујући дужине истегнућа опруге о коју је мјерено тијело закачено
  • Ваге на крак упоређују масу неког тијела са масом утега као јединицом, користећи полугу и закон момента силе, који каже да производи крака силе и силе са обе стране ослонца полуге морају бити једнаки да би се постигла равнотежа. Могу бити:
    • Равнокраке. Ове ваге имају ослонац полуге на средини. Код њих се према углу скретања или уравнотежености двију маса, упоређује тражена маса тијела са познатом тежином тега. За научне сврхе служе углавном различити типови равнокраких вага са великом осјетљивошћу. (ваге за физичка мјерења, аналитичке ваге итд.) Стона (кухињска ) вага је обично равнокрака плуга.
    • Разнокраке. Ове ваге служе за свакодневну употребу код које није потребна велика тачност мјерења. Једна од ових вага је кантар (римска вага). То је двокрака разнокрака полуга с теретом на краћем краку и покретним тегом на дужем; децимална вага служи за мјерење већих терет; нагибна вага или вага с казаљком – код ње се дужи крак угаоне полуге креће дуж кружне скале с подеоцима када терет дејствује на краћем краку.[4][5]

Врсте вагаУреди

  • Механичке ваге са механичким деловима и склоповима
  • Електро-механичке ваге које поред механичких садрже и електричне дјелове
  • Електронске ваге имају електронске дјелове за мјерење и показивање резултата
  • Дигиталне ваге имају показивање у виду бројева (дигит)

Врсте вага према намениУреди

  • ваге за купатила или кућне ваге за мјерење телесне тежине
  • поштанске ваге за мјерење тежине поштанских пошиљки
  • кран вага са краном како би се могла измјерити већа или мања тежина од тега
  • брзе индустријске ваге за мјерења током процеса производње у серијској производњи
  • торзионе ваге са опругом
  • кухињске ваге за мјерење састојака при припремању јела и пецива
  • ваге за бебе са додатком у облику лежаја за мјерење беба
  • апотекарске ваге, прецизне ваге за мјерење апотекарских састојака за справљање лекова и препарата
  • децималне ваге прецизне ваге за мјерење релативно мање тежине
  • ваге за велике терете, ваге на које се могу "натерати" возила или приколице пре и после утовара-истовара[4]

Полужна вагаУреди

Детаљније: Полуга

Полужна вага, обична вага или вага једнаких кракова у ствари је полуга једнаких кракова. На крајевима кракова налазе се посуде за терет и утег. Према томе, за полужну вагу вреди исти услов равнотеже као и за обичну полугу. Услов за равнотежу на полузи је да алгебарски збир момената силе буде једнак нули. Тај услов равнотеже вреди без обзира да ли на полугу делују две силе или више њих"

 

Ако на такво круто тело на удаљеностима D1 и D2 (кракови ваге) делују тежине F1 и F2, оно ће бити у равнотежи када је F1D1 = F2D2 (оно ће бити у равнотежи када је F = mg, где је m маса, а g убрзање (акцелерација) силе теже, следи:

 

те се тако вагањем, то јест поређем с нормираним утезима, може одредити маса предмета који се важе.

Свака вага мора бити прецизно израђена, стабилна и осетљива. Вага је прецизно израђена ако су јој оба крака једнако дуга и тешка, а посуде једнако тешке (с врло малим одступањима). Вага је стабилна ако се полуга чим се помакне из водоравног положаја враћа натраг у првобитни положај након извесног њихања. Да би се то постигло, тежиште ваге мора бити испод ослонца, јер у том случају настаје момент силе који вагу враћа натраг. Осетљивост ваге је то већа што су кракови дужи и лакши и што је тежиште ближе ослонцу. Међутим, тај услов није лако постићи, јер што су кракови дужи то су и тежи. Стога се полуга израђује од лаког материјала, на пример алуминијума, а осим тога је обично и шупља. Ако се посматра полуга не осврчући се на њену тежину, то јест ако се тежина полуге не узима у прорачун, каже се да је то математичка полуга, а ако се тежина полуге узима у обзир, назива се физичка полуга.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. ^ Vaga, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  3. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.
  4. ^ а б Група аутора, Приручни лексикон, Знање, Загреб 1959.г.
  5. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.

Спољашње везеУреди