Ваздухопловни завод Космос

Ваздухопловни завод Космос је основан 1958. године као предузеће за ремонт радарских, ракетних и рачунарских система. Налазио се у оквиру ЈНА и ВРС.

ИсторијатУреди

Завод је формиран у марту 1958. године као 23. ремонтни завод радарско-рачунарске опреме у Шентвиду код Љубљане. Кадар који је попунио овај завод узет је из радарске школе, радарске радионице, а једним делом чинили су га свршени студенти електротехнике (војни стипендисти) који су у завод долазили као дипломирани инжењери. Када је завод кадровски попуњен, планирана је изградња нових објеката у Бања Луци. Завод је требало да отпочне рад у новим просторијама 1959. године Пошто је каснила изградња сва опрема завода је смештена у тврђаву Кастел (Бања Лука) и отпочела је оправка радарских уређаја. По завршетку грађевинских радова на новим објектима, опрема завода је пресељена из тврђаве на садашњу локацију завода почетком 1962. године Завод је тада преименован у Ваздухопловнотехнички ремонтни завод (ВТРЗ). Године 1976. поново је преименован у Ваздухопловни Завод Космос (ВЗ Космос). До 1968 године завод је, уз скромна ремонтна искуства, проводио ремонт старијих типова радара и рачунарских средстава. Касније уводи нове технологијеи ремонтује све типове радарских средстава којима је располагао РВ и ПВО ЈНА. Након 1975 год. завод уводи нове технологије савремених радарско-рачунарских система и отпочиње ремонт ракетних система земља-ваздух и брод-брод. Отпочиње и са производњом резервних делова и усваја модификације радарских и ракетних система. Завод је производио око 10. 000 врста резервних делова и дао технолошка решења за око 500 модификација што указује да је израстао у савремену ремонтно-производну и развојну организацију.[1] Предузеће је функционисало у оквиру ЈНА и његово функционисање је највише била усмјерено на војне потребе. Прије избијања Одбрамбено-отаџбинског рата предузеће је запошљавало око 1000 људи.[2]

Одбрамбено-отаџбински ратУреди

Током Одбрамбено-отаџбинског рата предузеће је функционисало у оквиру ВРС, тачније В и ПВО ВРС. Поред ремонта наоружања ВРС и Српске војске Крајине, стручњаци из овог завода су радили и на обнови хидроелектрана "ЈајцеI" и "ЈајцеII" односно на ремонту и развоју енергетских постројења.[3]

Предузеће данасУреди

Након Одрбрамбено-отаџбинског рата и транзиције "Космос" је био на ивици стечаја и потресали су га штрајкови запослених, али је почео да се опоравља захваљујући процесу реструктурирања и склапању нових уговора. Данас предузеће успјешно послује.[4] Данас се предузеће бави уз ремонт радарских и ракетних система још и ремонтом система аутоматизације, професионалне електронике различитих намјена, борбених и неборбених возила, као и широког спектра електроенергетских уређаја и система. Предузеће има могућности пројектовања, производње, ремонта и испитивања електронских и електроенергетских уређаја и система. У оквиру нових послова предузеће се бави ремонтом и поправкама противексплозионо заштићених електричних уређаја и опреме као и комплетним ремонтом малих и средњих вјетрогегенатора. Машински погон предузећа нуди широк спектар услуга и израде машинских производа и дијелова од нацрта, преко машинске обраде метала до фарбања у термо комори и галванизације.[5]

ПризнањаУреди

  • Макета авиона "Орао" са посветом - мај 1993 поводом обиљежавања дана В и ПВО ВРС.[6]

ДиректориУреди

  • пуковник Гојко Ковачевић
  • пуковник дипл инжињер Велимир Ратковић[3]
  • Остоја Веселиновић (?-2004)
  • Славко Петровић (2010?-2013)
  • Драган Илић[2] (2013-2015)
  • Душан Вјештица[4] (2015-)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Vojnoindustrijski kompleks SFRJ”. Polemos. Vol. IX, No. 17,: 175. 
  2. 2,0 2,1 Мишљеновић, Срђан (30. 4. 2015). „"Kosmos" bi da opet bude gigant”. Новости online. Приступљено 31. 5. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Шолаја, Милош (7. 1. 1993). „Нови лет "Космоса"”. Српска војска. година II број 3: 24. 
  4. 4,0 4,1 „Banjalučki Kosmos remontovaće raketne sisteme Srbije”. 
  5. ^ „О нама”. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2019. 
  6. ^ „Признања за несебичну помоћ”. Нова Крила. 8: 7. 26. јуни 1993.