Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.

Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940. године била је једна од операција британског Краљевског ваздухопловства (РАФ) у јесен 1940. године, изведена на почетку Другог светског рата. Током планираног ноћног напада РАФ-ових бомбардера на западночешки град Плзењ, мета је био погон Завода Шкода који је требало да буде оштећен или уништен. Био је то први покушај бомбардовања Плзења, од укупно 17 колико их је изведено током Другог светског рат, који је резултовао неуспехом, јер се бомбардовање постројења Шкода и града уопште није догодило због проблема које су пилоти имали са проналажењем циља.

Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.
Део Другог свестког рата

Напад на Плзењ извршили су бомбардери типа Армстронг Витворт Вајтли
Време21. октобар 1940.
Место
Исход неуспешан напад
Сукобљене стране
 Британског Краљевско ваздухопловство (РАФ)  Немачка

Позадина догађаја уреди

 
Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату, био је веома важан циљ савезничког ваздухопловства

Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату,.[1] био је веома важан за нацистичку Немачку, јер је у том историјском раздобљу био једна од највећих фабрика оружја у Европи.[2] Шкода је својом продукцијом помогла у вођењу агресивне и експанзионе политике Немачке, испоручујући нацистичкој Немачкој војсци квалитетан и модеран арсенал ратне опреме и наоружања.

У првој половини рата, оружје из Шкоде било је углавном чехословачке конструкције,[1] и управо из ових разлога погони Шкода са седиштем у Плзењу постали су мета број један британских ваздушних напада на територију некадашње Чехословачке, а у време Другог светског рата Протекторат Чешка и Моравска, како би се уништавањем погона Шкода значајно смањила борбена способност немачке и евентуално тиме спречила да настави рат.[3]

Проблеми са навигацијом и ноћни летови уреди

Током дневних активности изнад непријатељске територије у мају и јуну 1940. године, РАФ је забележио скоро шест процената губитака у поређењу са мање од три процента губитака у ноћним активностима.[4] Слабо наоружани и спори британски бомбардери током дана били су лака мета немачке одбране.[5] Ова ограничења у ваздуопловима утицала је на доношење одлуке да се ваздушни напади изводе углавном у ноћним часовима.[4] Тако је у јесен 1940. године дошло до јпромена у стратегији РАФ-а: ноћни препади су имали предност, а током дана извођене су само мање и специјализоване операције.[4]

Међутим, ноћна дејства биле су компликована отежаном навигацијом до одредишта удаљених преко 1.000 км од аеродрома са којих су авиони полетали, јер није било адекватних техничких средстава за ту намену. Пилоти су 1940. године имали врло ограничене ресурсе да одреде правац лета и пронађу циљ. Ослањали су се углавном на обичан компас, мапе и израчунавање времена доласка изнад одредишта.[6] У ведрој ноћи могли су да се оријентишу према звездама и вероватно према видљивим елементима пејзажа испод себе, током облачности било је јако тешко или чак немогуће одредити локацију циља.[6] Ветар је такође био један од проблема у навигацији, јер је бочни ветар мењао правац и брзину авиона, па су на ветру је летелица била пред циљем ван предвиђеног времена доласка. Имајући ово у виду Британско ваздухопловство је на путу до Плзења 1940. године било на ивици могућности летења, јер се налазило на самој ивици домета тадашњих британских летелице.[7]

Припреме уреди

Чехословачка влада у егзилу у Лондону затражила је од РАФ-а да што је могуће пре изведе бомбардовања над Протекторатом.[7] Постројења Шкода у западночешкој метрополи изабрана су због поменутог значаја овог Завода.[8] За британску бомбардерску команду Плзењ је био најудаљеније одредиште - на удаљено најмање 860 км[9] од Британских острва и на самој ивици домета тадашње британске летелице.[7]

 
Пројекције авиона Армстронг Витворт Вајтли којим је изведен ваздушни напад на Плзењ

Извођењем првог ваздушног напада на Плзењ,[6] наређено је 4. групи за бомбардовање, која је имала матичну базу у Јоркширу на северу Енглеске.[7] Ова група је изабрана због тога што је поседовала највеће искуствао у ноћним летовима на велике даљине.[7] Такође ова група поседовала је ескадрилу двомоторних бомбардерских авиона Армстронг Витворт Вајтли (енгл. Armstrong Whitworth Whitley, A.W.38 Whitley) који су могли да лете до Плзења и назад без потребе за додатним резервоарима (домет ових авиона је био 2.462 км).[7][а]

Ваздушни напад је конкретно требало да изведе 58. ескадрила 4. бомбардерске групе. Акција није изведена у планирани дан, због лошег времена и више пута је одлаган све до ноћи са 20. на 21. октобар 1940. године.[6][7] Посади је наређено да бомбе могу да избаце тек након што се разведри и након уочавања погона Шкоде како бомбардовањем не би било на слепо и тиме угрозили чешке цивиле.[10]

Ваздушни напад уреди

 
Једанаест авиона Армстронг Витворт Вајтли полетело је у времену од 18:00 и 19:10 часова 20. октобра 1940. године ка Плзењу.

У ноћи са недеље 20. на понедељак 21. октобра изведена је већа операција изнад непријатељске територије у којој је укупно дејствовало 139 летелице, од којих је неколико типова авиона дејствовало против различитих циљева на територији под контролом Немачке и Италије.[7] Већина летелица, тридесет, кренуло је ка Берлину.[11]

Матична база 58. ескадриле био је РАФ Linton-on-Ouse , који се налази северозападно од Јорка и удаљен је 1.108 км од Плзења.[9]

Једанаест авиона Армстронг Витворт Вајтли полетело је у времену од 18:00 и 19:10 часова 20. октобра 1940. године ка Плзењу.[12][6][13] [10] Ноћни лет до Плзења и назад требало је да траје 11 сати.[10] Од ових једанаест авиона два авиона са вратило са задатка због техничког квара - капетан Sgt Boothby у авиону П5028 (ГЕ-Р) вратио се због квара задње куполе и слетео је у Јорк у 19:15, а капетан P/O Forth у авиону Т4211 (ГЕ-Б), након откривања квара на авиону, бомбе је бацио у море и слетео на аеродром у Енглеској у 21:00.[10]

После петосатног лета, ескадрила од девет преосталих летелица стигла је до циља изнад Плзења, који је током ноћи био скривен под густим облацима.[10]

Један од авиона П5058 (ГЕ-Ф) начелу са F/O Brookem спустио се на ризичну висину од 530 метара (оближње брдо Кркавец уздиже се на висину од 504 м, Радине на 569 м), али како облаци нису били танки,[10] циљ није пронађен и из три авиона бачени су само свежњи промотивних летака.[6]

Према извештајима Протектората над Плзењом британски авиони уопште нису успели да дејствују: ватрогасци Шкоде у свом извештају помињу само податке о „ваздушној опасности“ (која је нижа од „ваздушног аларма“), и која је трајала од 23. марта до 2. априла.[10]

Неки авиони прелетели су даље, преко регије Бероун, где су, у покушају да стекну представу о свом положају, бацили падобране са светлечим ракетама изнад села Менани [10] Неколико свећања летака бачено је у околини Плзења, у општинама Мјењани, Литен и Скухров.[10]

Резултати напада 11 енглеска авиона Армстронг Витворт Вајтли на Плзењ
Област Протекторат Чешке и Моравске
Место Плзењ
Тип догађаја бомбардовање
Датум 21. октобар 1940.
Време
Резултат 0

Резервни циљеви уреди

Након неуспешно изведеног задатка, авиони који су наводно прелетели циљно подручје изнад Плзења, кренули су на повратно путовање, током кога су посаде бомбардовале изабране алтернативне циљеве у Немачкој.[6][10]

  1. Авион П5089 којим је управљао P/O Wildingem, иако је имао проблема са једним мотором, бацио је бомбе изнад Рура.
  2. Авион П5058 са капетаном F/O Brookem на челу бомбардовао је град Оберхаузен у области Рур и изазвао пожар.
  3. Авион П4943 под командом P/O Gunna изабрао је циљ ранжирно двориште јужно од Минстера.
  4. Авион Т4146 под командом F/Sgt Mooreho напао је бомбама воз на железничкој прузи Арнсберг на периферији Дортмунда .
  5. Авиону са посадом капетана S/Ldr Smithe циљ је била електрана Quadrath-Fortuna западно од Келна .
  6. Авион Н1527 капетана P/O O'Duffy пронашао је рупу у облацима погодну за бомбардовање града Бремена
  7. Авион Н1462 наредника Sgt Hughes бацио ј бомбе на индустријску зону Рура,
  8. Авион Н5028 наредника Sgt Christie напао је железничку станицу у Бону.[10]Након бацања бомби, авиони су кренули према бази у Енглској.[10]

Проблеми при повратку уреди

Лет до циља, који се налазио на ивици домета авиона Армстронг Витворт Вајтли, пратио је ескадрилу неизвесношћу о сигурном повратку током било ког продужења лета. У повратку авионима је брзо понестајало горива и на крају се због превелике потрошње горива три авиона нису вратила у базу.[14]

Т4171 уреди

Летелица Армстронг Витворт Вајтли, Т4171 са матрицом ГЕ-О,[15] произведена 25. августа 1940. године, у 58. ескадрилу РАФ-а стигла је 3. октобра.[16] Док је летео изнад циљне области, авион је погодила јака ватра са земље и пилот Ернест Хенри Браун је повређен.[тражи се извор] Стога је мора да предао контролу над авионом копилоту.[12]

 
Из авиона Јункерс Ју 88 оборене је један од бомбардера по повретаку из Плзења. Било је то прво уништавање британског бомбардера од стране немачког ноћног ловца над Великом Британијом.

У повратку посада се изгубила и остала без горива, али на крају није од тога страдала, већ од од директног поготка у авион који је у 6:15 часова упутио немачки пилот Хауптман Карл Хулсхоф .[12][10]

Авион се срушио на стрму падину брда на северном ободу Греенхов Моор-а[тражи се извор] у Боттон Хеад-у , јужно од Инглеби Греенхов-а , у данашњем Националном парку Нортх Иорк Моорс . Након пада авион се запалио, и три члана посаде - пилота Ернеста Хенри Браун , пилота Леонарде Френк Перси Адлам и митраљезац Марсел Катберт Тилкин - умрли су на лицу места, извиђач Кирил Сидни Гарик, је два дана касније умро у болници од последица повреда. Једини преживели на овом лету био је радио оператер наредник Роберт Ернест Лангфиелд .[15][тражи се извор] Олупине летелице оцењене су као непоправљиве.

Немачки пилот ХК Хулсхофф и командант специјализоване ноћне борбене јединице И / ЊГ 2, која је напала бомбардере РАФа директно над британском територијом.[9] дејствовала је са холандског аеродрома Гилзе-Ријен у ловцима Јункерс Ју 88.[17]

Обарање авион АВ.38 Вхитлеи-у је први пут потврђено уништавање британског бомбардера од стране немачког ноћног ловца над Великом Британијом.[9] [17]

П5058 уреди

Авион Армстронг Витворт Вајтли са ознаком П 5058 пришао је енглеској обали око ушће реке Хумбер када су његови мотори почели да губе снагу.[тражи се извор] Након њиховог потпуног отказивања у 5.40 часова посада је хитно слетела на површину реке северно од Линколншира.[17] Озбиљан пад повредио је капетана Брука и телеграфисту наредника,[тражи се извор] Наредник Ц. С Халеј, наредник Хендерсон и наредник Данкан су побегли неозлеђени.[тражи се извор]На површини реке, на само 50 метара од обале, у гуменом чамцу чекали су спашавање три сата.[17] За три члана посаде ово је била друга несрећа током недеље,[тражи се извор] јер им се 15. октобра срушио авион Т4150 због недостатка горива по повратку из мисије у Шчећину .[тражи се извор]

П5089 уреди

Авион Армстронг Витворт Вајтли са ознаком П 5089 у завршници лета остао је без горива изнад нивоа мора.[тражи се извор] Посада је извршили хитно слетање на површину мора приближно 6 км од рта Blackeney Point близу Холта у северном Норфолку .[тражи се извор]

Слетали су неозлеђени а мокру посаду на гуменом чамцу убрзо је спасао „Foresters Centenary“.[тражи се извор] Летелица је због оштечења морала да се расходује. [17]

Епилог уреди

Бацање неколико свежњева промотивних летака у мања села изван предвиђеног подручја и бомбардовање резервних циљева значило је очигледан неуспех у операцији, што је подвучено губитком три од једанаест послатих летелица, укључујући четири мртва и три рањена пилота.[18]

Главна потешкоћа током летова изнад средње Европе била је навигација авиона до одредишта. Пилоти су се ослањали на визуелну оријентацију, која је захтевала ведру ноћ са месечином.[19] Међутим, како се метеоролошка ситуација над непријатељском територијом није могла оперативно утврдити пре поласка на задатак, ваздушни напади по облачном времену углавном су били неуспешни.[19] Тешко сналажење и тражење одредишта по лошем времену повећало је време лета и тиме повећало ризик од недостатка горива за безбедан повратак.

Међутим, РАФ није одвратио неуспех и британски пилоти су покушали да поново нападну Плзењ у ноћи 28. октобра 1940. године. [20]

Напомене уреди

  1. ^ Армстронг Витворт Вајтли (енгл. Armstrong Whitworth Whitley, A.W.38 Whitley) био је био британски бомбардер из периода Другог светског рата. Производила га је фабрика Армстронг Витворт еркрафт од 1937. до 1943.

Извори уреди

  1. ^ а б RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 20. ISSN 0018-2583.
  2. ^ televize, Česká. „Na Škodovy závody cílil britský nálet. Operace Canonbury ale selhala”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-23. 
  3. ^ RŮŢKOVÁ, Jiřina a kol., Historický lexikon obcí České republiky 1869−2005 I. díl, Praha 2006.
  4. ^ а б в PELOQUIN, Laurie. Area Bombing by Day: Bomber Command and the Daylight Offensive, 1944–1945. S. 27. Canadian Military History [online]. Laurier Centre for Military Strategic and Disarmament Studies, 2006 [cit. 2020-04-05]. Roč. 15, čís. 3, s. 27
  5. ^ EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 269.
  6. ^ а б в г д ђ е EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 270
  7. ^ а б в г д ђ е ж RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 стр. 22. ISSN 0018-2583.
  8. ^ KOHOUT, Jaroslav. Bombardování Radčic 14. května 1943. 1. vyd. Plzeň-Radčice: Ing. Jaroslav Kohout, 2013. 52 s.5
  9. ^ а б в г „Ruční měření vzdálenosti RAF Linton-on-Ouse – Plzeň [online]”. Mapy.cz. Приступљено 2021-04-23. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 23. ISSN 0018-2583.
  11. ^ DONNELLY, Larry. The Other Few: The Contribution Made by Bomber and Coastal Aircrew to the Winning of the Battle of Britain. Walton on Thames: Red Kite / Air Research, 2004. 288 s. ISBN 978-0-9546201-2-7. OCLC 59265106S. 203. (anglicky)
  12. ^ а б в „Whitley T4171 - Botton Head.”. www.yorkshire-aircraft.co.uk. Приступљено 2021-04-23. 
  13. ^ Ranter, Harro. „Accident Armstrong Whitworth Whitley Mk V T4171, 21 Oct 1940”. aviation-safety.net. Приступљено 2021-04-23. 
  14. ^ Youngs, Kelvin. „Aircrew Remembered Aviation Personal Histories and Databases”. Aircrew Remembered site (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  15. ^ а б WOTHERSPOON, Nick; CLARK, Alan; SHELDON, Mark. Aircraft Wrecks : The Walker's Guide : Historic Crash Sites on the Moors and Mountains of the British Isles. Barnsley: Pen and Sword Aviation, 2009. 352 s. ISBN 978-1-84415-910-9}. OCLC 630890941 S. 202
  16. ^ „Whitley T4171 - Botton Head.”. www.yorkshire-aircraft.co.uk. Приступљено 2021-04-23. 
  17. ^ а б в г д RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 23 ISSN0018-2583.
  18. ^ KRÁTKÝ, Vladislav, Specielní výkovky Škodových závodů v meziválečném období. In: SÝKOROVÁ, Eva (ed.), Sborník Muzea Dr. Bohuslava Horáka Rokycany: Tradice a současnost ţelezářské výroby, III. díl, Rokycany 2002, s. 50−60
  19. ^ а б EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 273–274
  20. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. s. 24 ISSN 0018-2583.

Литература уреди

  • LAŠTOVKA, Vojtěch, Plzeň v boji proti fašismu, Plzeň 1975
  • MILLER, Donald, Vládcové nebes: Příběh amerických hochů od bombardérů, kteří bojovali v letecké válce proti nacistickému Německu, Praha 2013.
  • FREEMAN, Roger, Bombardování říše: Spojenecká strategická a bombardovací ofenzíva V Evropě, Praha, 2006.
  • HARRIS, Arthur, Bombardéry útočí, Brno 1994.
  • HELLER, Patrik, Neznámá historie druhé světové války na Blovicku, Plzeň 2011.
  • JANÁČEK, František, Největší zbrojovka monarchie, Praha 1990.
  • JANUSOVÁ, Jana a kol., Město Plzeň, Plzeň 1995.
  • JÍLEK, Tomáš, Kapitoly z historie západních Čech 20. století, Plzeň 2010.
  • JIRÁNEK, Václav, Zajišťování národního majetku. In: ŠTĚPÁNEK, Vladimír (ed.), První rok, Praha 1946, s. 25−27.
  • JÍŠA, Václav, Škodovy závody 1859−1965, Praha 1969.

Спољашње везе уреди

Ваздушни напади на Плзењ у Другом светском рату
21. октобар 1940.28. октобар 1940. — 20. новембар 1940. — 29. октобар 1941. — 26. април 1942 — 5. мај 1942 — 17. април 1943. (Добрани) — 14. мај 1943. (Радчице) — 22. фебруар 1944. — 16. октобар 1944. — 23. октобар 1944. — 16. децембар 1944. — 20. децембар 1944. — 14. фебруар 1945.17. април 1945. — 18. април 1945. — 25. април 1945.