Википедија

Неповерење према вакцинама

(преусмерено са Вакцинашке контраверзе)

Неповерење према вакцинама огледа се у виду одуговлачења у прихватању или одбијања вакцина упркос доступности услуга вакцинације. Појам покрива потпуно одбијање вакцинисања, одгађање вакцина, прихватање цепива уз неизвесност у погледу њихове употребе и прибегавање само одређеним вакцинама уз избегавање других.[1][2][3][4] Степен неповерења се разликује у зависности од времена, места и вакцина.[5] На њега могу утицати чиниоци као што је недостатак одговарајућег научно утемељеног знања те поимање начина прављења и функционисања цепива, самозадовољство, погодност и страх од игала.[2]

Вакцина

Аргументи против вакцинације одбачени су научним консензусом о безбедности и делотворности вакцина.[6][7][8][9] Неповерење према вакцинама доводи до наглог ширења болести и смрти од болести предупредљивих вакцином.[10][11][12][13][14] Стога је Светска здравствена организација (СЗО) оценила феномен као једну од десет највећих претњи глобалном здрављу 2019.[15][16]

Неповерење првенствено произилази из јавних дебата о медицинским, етичким и правним питањима у вези с вакцинама. Колебање око вакцинације може бити узроковано недостатком поверења у здравственог радника. Кључни чиниоци неповерења су такође самозадовољство (особа не види потребу за вакцином или не увиђа њену вредност) и погодност (приступ вакцинама).[3] Отпор постоји од почетка праксе вакцинације и старији је од самих појмова „вакцина” и „вакцинација” готово осамдесет година. Утврђено је да су конкретне хипотезе које износе противници вакцинације с временом биле мењане.[17]

Дефиниције уреди

Имуност (лат. immunitas — „ослобођен од службе, пореза”) јесте способност организма одупирању и обрани од инфекција, болести и неке друге биолошке или хемијске опасности.

Природно стечени имунитет, је облик имунитета који се успоставља контактом с узрочником заразе (односи се на „случајан” контакт);

Уметнуто стечени имунитет, је облик имунитета који се постиже искључиво намерним интервенцијама (вакцинацијом).

Вакцина је биолошки препарат који садржи специфичне антигене који се примењују с циљем индуковања активног имунског одговора ради спречавања развоја болести.

Антивакцинизам (колоквијално: антивакцинаштво) подразумева потпуно противљење вакцинацији,

Антивакциналисти (колоквијално: антивакцинаши и антиваксери) су присталице антивакцинизма као покрета.[18] Антивакцинални активисти и њихове организације противе се законима који су умерени на увођење обавезне вакцинације.[19][20][21] Они свој став заснивају на антивакциналном сентименту, забринутости да се обавезним вакцинисањем нарушавају грађанске слободе или смањује поверење јавности у цепљење и сумњу у велики профит фармацеутске индустрије.[22][23][24][25]

Неки од разлога за неповерење према вакцинама уреди

Лекар који даје вакцине сусреће се са пацијентима и родитељима који имају резерве да вакцинишу себе или своју децу. Разлога за страх од вакцинације или противљење може бити много:[26]

  • Неки људи имају религиозне или филозофске примедбе.
  • Неки виде обавезну вакцинацију као мешање владе у оно што сматрају да би требало да буде лични избор.
  • Други су забринути за безбедност или ефикасност вакцина, или могу веровати да болести које се могу спречити вакцином не представљају озбиљан здравствени ризик.

Имуност и вакцине уреди

 
Истраживање вакцине је дуг и мукотрпан процес који се изводи у лабораторијским условима
 

Вакцина је биолошки препарат који садржи специфичне антигене који се примењују с циљем индуковања активног имунског одговора ради спречавања развоја болести. Најчешће се примењује као превентивна мера инфективних обољења, али се могу употребити и након излагања антигену. Вакцина обично садржи агенс које наликује на микроорганизам који узрокује болест и често се прави од ослабљених или убијених облика микроба, његових токсина или једног од његових површинских протеина. Тај агенс стимулише телесни имуносистем да га препозна као опасност, уништи и да надаље препознаје и уништава све микроорганизме повезане с тим агенсом кад их сретне у будућности. Употреба вакцина се зове вакцинација.

Вакцине су допринеле искорењивању великих богиња, једне од најзаразнијих и најсмртоноснијих болести код људи. Друге болести као што су рубела, полио, мале богиње, заушке, варичела и тифус знатно су ређе него што су биле пре стотину година. Све док је велика већина људи вакцинисана, много је теже да се догоди избијање болести, а поготово ширење. Овај ефекат се назива колективни имунитет.

Колективни имунитет уреди

Колективни имунитет је ефекат који се јавља кад је велики удео једне популације имунизован против неке заразне болести. За сваку болест постоји одређени постотак људи који мора бити вакцинисан да би се ширење болест одржало под контролом и да би вероватноћа избијања епидемије била спуштена на занемарљиво мали степен.[27]

Болест Неопходан % вакцинисаности
Морбили 95%
Велики кашаљ 92—94%
Дифтерија 83—86%
Црвенка 83—86%
Полиомијелитис 85—86%
Заушке 80%
Велике богиње 80—86%

Ако не постоји висок обухват имунизације а избије епидемије, велики број особа је у опасности. Међутим, што је већи обухват имунизације (вакцинисаности), то је мања вероватноћа да ће угрожене особе доћи у контакт са узрочником који може нарушити њихово здравље и квалитет живота.[27]

 
Стопе морбила су нагло пале када је уведена универзална имунизација.

Научни докази о ефикасности великих кампања вакцинације су добро утврђени.[28] Сваке године у свету се вакцинацијом спрече два до три милиона смртних случајева, а додатних 1,5 милиона смртних случајева могло би се спречити сваке године ако би се користиле све препоручене вакцине.[29]

Кампање вакцинације су помогле у искорењивању малих богиња, које су некада усмртиле једно од седморо деце у Европи,[30] и скоро су искорениле дечију парализу.[31] Као скромнији пример, инфекције изазване Haemophilus influenzae (Хиб), главним узроком бактеријског менингитиса и других озбиљних болести код деце, смањиле су се за преко 99% у САД од увођења вакцине 1988. године.[32] Процењује се да би потпуна вакцинација, ако се спрооводи од рођења до адолесценције, све америчке деце рођене у датој години спасила 33.000 живота и спречила 14 милиона инфекција.[33]

Супротстављени ставови уреди

Постоји литература против вакцине која тврди да је смањење заразних болести резултат побољшаних санитарних услова и хигијене (а не вакцинације) или да су ове болести већ биле у опадању пре увођења специфичних вакцина. Ове тврдње нису подржане научним подацима; учесталост болести које се могу спречити вакцинама је имала тенденцију да флуктуира током времена све до увођења специфичних вакцина, у ком тренутку је инциденција пала на скоро нулу. Веб страница Центра за контролу и превенцију болести која је имала за циљ да се супротстави уобичајеним заблудама о вакцинама тврди: Да ли се од нас очекује да верујемо да је боља санитација довела до пада учесталости сваке болести, баш у време када је вакцина против те болести уведена? [26]

Још један поклич покрета против вакцине је позивање на рандомизована клиничка испитивања у којима је експериментална група деце вакцинисана, док је контролна група невакцинисана. Таква студија никада не би била одобрена јер би захтевала намерно ускраћивање деци стандардне медицинске неге, што би студију учинило неетичном.

Рађене су студије које упоређују вакцинисане са невакцинисаним људима, али студије нису рандомизоване. Штавише, већ постоји литература и студије која доказује безбедност вакцине коришћењем других експерименталних метода.[34]

Други критичари тврде да је имунитет који дају вакцине само привремен и да захтева појачавање, док они који преживе болест постају трајно имуни.[35]

Филозофије неких практичара алтернативне медицине је у складу са идејом да су вакцине неефикасне.[36]

Неке уобичајене заблуде о вакцинацији уреди

Следећих шест уобичајених заблуда о вакцинацији најчешће имају забринути родитељи и често их наводе као разлоге за довођење у питање мудрости вакцинације своје деце.[26]

  1. Болести су већ почеле да нестају пре него што су уведене вакцине, због боље хигијене и санитарних услова .
  2. Већина људи који добију болест је вакцинисана.
  3. Постоје „вруће серије“ вакцина које су повезане са више нежељених догађаја и смрти од других .
  4. Вакцине изазивају многе штетне нежељене ефекте, болести, па чак и смрт .
  5. Болести које се могу спречити вакцинама су практично елиминисане у вечини држава
  6. Дати детету више вакцина за различите болести у исто време повећава ризик од штетних нежељених ефеката и може преоптеретити имуни систем.

У овом тренутку, неки родитељи сматрају да немају шта да изгубе ако не вакцинишу своју децу.[37] Ако се довољно људи нада да ће стећи предности имунитета без вакцинације, нивои вакцинације могу пасти на ниво на коме је имунитет једне популације неефикасан.[38]

Према Џенифер Рајх, они родитељи који верују да је вакцинација прилично ефикасна, али би можда више волели да њихова деца остану невакцинисана, су они код којих би се највероватније правилним приступом здравствених радника постигло да промене мишљење.[39]

Према томе ако пружаоци услуга могу да одговоре тачним информацијама о вакцинацији и имунизацији и увере родитеље у вези са овим специфичним питањима, родитељи ће моћи боље да разазнају нетачности које добијају из других извора. Циљ је да пацијенти и родитељи имају тачне информације помоћу којих могу донети правилну одлуку.[26]

Извори уреди

  1. ^ The Lancet Child & Adolescent Health (2019). „Vaccine hesitancy: a generation at risk”. The Lancet. 3 (5): 281. PMID 30981382. S2CID 115201206. doi:10.1016/S2352-4642(19)30092-6. 
  2. ^ а б Smith, MJ (новембар 2015). „Promoting Vaccine Confidence”. Infectious Disease Clinics of North America (Review). 29 (4): 759—69. PMID 26337737. doi:10.1016/j.idc.2015.07.004. 
  3. ^ а б Larson, HJ; Jarrett, C; Eckersberger, E; Smith, DM; Paterson, P (април 2014). „Understanding vaccine hesitancy around vaccines and vaccination from a global perspective: a systematic review of published literature, 2007–2012.”. Vaccine. 32 (19): 2150—59. PMID 24598724. doi:10.1016/j.vaccine.2014.01.081. 
  4. ^ Cataldi, Jessica; O’Leary, Sean (2021). „Parental vaccine hesitancy: scope, causes, and potential responses”. Current Opinion in Infectious Diseases. 34 (5): 519—526. PMID 34524202. S2CID 237437018. doi:10.1097/QCO.0000000000000774. 
  5. ^ SAGE, Working Group (1. 10. 2014). „Report of the SAGE working group on vaccine hesitancy” (PDF). WHO. 
  6. ^ „Communicating science-based messages on vaccines”. Bulletin of the World Health Organization. 95 (10): 670—71. октобар 2017. PMC 5689193  . PMID 29147039. doi:10.2471/BLT.17.021017. 
  7. ^ „Why do some people oppose vaccination?”. Vox. Приступљено 2018-11-26. 
  8. ^ Ceccarelli, Leah. „Defending science: How the art of rhetoric can help”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-26. 
  9. ^ U.S. Department of Health and Human Services. „Vaccines.gov”. Vaccines.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-05. 
  10. ^ „Frequently Asked Questions (FAQ)”. Boston Children's Hospital. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 11. 2. 2014. 
  11. ^ Phadke VK, Bednarczyk RA, Salmon DA, Omer SB (март 2016). „Association Between Vaccine Refusal and Vaccine Preventable Diseases in the United States: A Review of Measles and Pertussis”. JAMA. 315 (11): 1149—58. PMC 5007135  . PMID 26978210. doi:10.1001/jama.2016.1353. 
  12. ^ Poland GA, Jacobson RM (јануар 2011). „The age-old struggle against the antivaccinationists”. The New England Journal of Medicine. 364 (2): 97—99. PMID 21226573. S2CID 39229852. doi:10.1056/NEJMp1010594. 
  13. ^ Wallace A (2009-10-19). „An epidemic of fear: how panicked parents skipping shots endangers us all”. Wired. Приступљено 2009-10-21. 
  14. ^ Poland GA, Jacobson RM (март 2001). „Understanding those who do not understand: a brief review of the anti-vaccine movement”. Vaccine. 19 (17–19): 2440—45. PMID 11257375. S2CID 1978650. doi:10.1016/S0264-410X(00)00469-2. 
  15. ^ „Ten threats to global health in 2019”. Who.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-06-27. г. Приступљено 2020-12-09. 
  16. ^ PM, Aristos Georgiou (2019-01-15). „The anti-vax movement has been listed by WHO as one of its top 10 health threats for 2019” (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-16. 
  17. ^ Gerber JS, Offit PA (фебруар 2009). „Vaccines and autism: a tale of shifting hypotheses”. Clinical Infectious Diseases. 48 (4): 456—61. PMC 2908388  . PMID 19128068. doi:10.1086/596476. 
  18. ^ Hinsliff, Gaby (16. 11. 2020). „It's the 'vaccine hesitant', not anti-vaxxers, who are troubling public health experts”. The Guardian. 
  19. ^ „The Long History of America's Anti-Vaccination Movement”. DiscoverMagazine.com. Приступљено 2019-02-02. 
  20. ^ Young, Zachary (2018-11-21). „How anti-vax went viral”. Приступљено 2019-02-02. 
  21. ^ „How the anti-vaxxers are winning in Italy” (на језику: енглески). 2018-09-28. Приступљено 2019-02-02. 
  22. ^ Chang, Julie (12. 7. 2017). „'Civil liberties' at center of vaccination debate in Texas”. Mystatesman. Austin American-Statesman. Архивирано из оригинала 13. 07. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2021. 
  23. ^ Elliman, David; Bedford, Helen (23. 3. 2014). „In Britain, Vaccinate With Persuasion, not Coercion”. The New York Times. 
  24. ^ „Anti-vaxxers have embraced social media. We're paying for fake news with real lives” (на језику: енглески). 2017-06-28. Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 2019-02-02. 
  25. ^ Bourree Lam, Vaccines Are Profitable, So What?. The Atlantic Feb. 10, 2015
  26. ^ а б в г „Vaccines: Vac-Gen/Some Misconceptions”. 2015-01-20. Архивирано из оригинала 20. 01. 2015. г. Приступљено 2022-01-03. 
  27. ^ а б „Kolektivni imunitet kao efekat vakcinacije”. Vakcine (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-12-02. 
  28. ^ Christenson, Brith; Lundbergh, Per; Hedlund, Jonas; Örtqvist, Åke (2001). „Effects of a large-scale intervention with influenza and 23-valent pneumococcal vaccines in adults aged 65 years or older: A prospective study”. The Lancet. 357 (9261): 1008—1011. PMID 11293594. S2CID 8125882. doi:10.1016/S0140-6736(00)04237-9. 
  29. ^ Jacobson, RM; St Sauver, JL; Griffin, JM; MacLaughlin, KL; Finney Rutten, LJ (April 2020). "How health care providers should address vaccine hesitancy in the clinical setting: Evidence for presumptive language in making a strong recommendation". Human Vaccines & Immunotherapeutics. . 16 (9): 2131—2135.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  30. ^ Fenner F, Henderson DA, Arita I, Ježek Z, Ladnyi ID (1988). Smallpox and its Eradication (PDF). Geneva: World Health Organization. . ISBN 978-92-4-156110-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  31. ^ Seytre, Bernard; Shaffer, Mary (2005). The Death of a Disease: A History of the Eradication of Poliomyelitis (на језику: енглески). Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3677-4. 
  32. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2002). „Progress toward elimination of Haemophilus influenzae type b invasive disease among infants and children--United States, 1998-2000”. MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report. 51 (11): 234—237. PMID 11925021. 
  33. ^ „How Safe Are Vaccines? - TIME”. 2008-05-28. Архивирано из оригинала 28. 05. 2008. г. Приступљено 2022-01-03. 
  34. ^ Novella, Steven; Novella, Bob; Santa Maria, Cara; Novella, Jay; Bernstein, Evan (2018). The Skeptics' Guide to the Universe: How to Know What's Really Real in a World Increasingly Full of Fake. Grand Central Publishing. . стр. 185. ISBN 9781538760512.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  35. ^ Wolfe, R. M.; Sharp, L. K. (2002). „Anti-vaccinationists past and present”. BMJ. 325 (7361): 430—432. PMC 1123944  . PMID 12193361. doi:10.1136/bmj.325.7361.430. .
  36. ^ Ernst, E. (2001). „Rise in popularity of complementary and alternative medicine: Reasons and consequences for vaccination”. Vaccine. 20: S90—S93. PMID 11587822. doi:10.1016/S0264-410X(01)00290-0. .
  37. ^ Fine, Paul E. M.; Clarkson, Jacqueline A. (1986). „Individual Versus Public Priorities in the Determination of Optimal Vaccination Policies”. American Journal of Epidemiology. 124 (6): 1012—1020. PMID 3096132. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a114471. .
  38. ^ Buttenheim AM, Asch DA (December 2013). "Making vaccine refusal less of a free ride". Human Vaccines & Immunotherapeutics. . 9 (12): 2674—75.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  39. ^ Reich, Jennifer (2019-05-08). „I've talked to dozens of parents about why they don't vaccinate. Here's what they told me.”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Неповерење према вакцинама на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неповерење_према_вакцинама&oldid=26950053”