Валерија Марини
Валерија Марини (итал. Valeria Marini; Рим, Италија, 14. мај 1967) је италијанска глумица, модел и модни дизајнер.
| Валерија Марини | |
|---|---|
 Валерија Марини 2009. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Валерија Вирхинија Лаура Марини |
| Датум рођења | 14. мај 1967. |
| Место рођења | Рим, Италија |
| valeriamarini | |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија уреди
Рођена у Риму, али одрасла у Каљарију, Сардинија, земљи порекла својих родитеља, Валеријин први кинематографски наступ је био 1987. године у филму Cronaca nera. Након тога дебитовала је у позоришту са комедијом I ragazzi irresistibili 1991. године. Године 1992. је дебитовала на телевизијском шоу Luna di miele.[1] На овом програму ју је запазио редитељ Пјерфранческо Пингиторе, који је изабрао њу да замени Памелу Прати у разним телевизијским програмима. Учествовала је у неколико серија као што су Bucce di banana, Champagne, Rose rosse, Viva le italiane, Miconsenta, Barbecue.
После ових наступа, њена слава је расла у Италији, а 1997. године је била номинована да представља фестивал у Санрему.[2]
У међувремену глумила је у неколико филмова, а током 2000-их, почела је каријеру као модни дизајнер.[3] Године 2010. је презентер телевизијског програма I raccomandati.[4] Никада се није удавала и нема деце. Имала је дугу везу са познатим италијанским филмским продуцентом Виторијом Чеки Горијем.
Филмови уреди
Улоге Валерија Марини
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
|---|---|---|---|---|
| 1987. | Cronaca nera | |||
| 1991. | Crack | |||
| 1992. | Gole ruggenti | |||
| 1993. | Abbronzatissimi 2 - Un anno dopo | |||
| 1996. | Bámbola | |||
| 1998. | Incontri proibiti | |||
| 2000. | Corazón de bombón | |||
| 2001. | Buñuel y la mesa del rey Salomón | |||
| 2004. | In questo mondo di ladri | |||
| 2010. | Somewhere | |||
| 2010. | Dolls | |||
| 2010. | Da grande voglio fare il soldato | |||
| 2011. | Operazione vacanze | |||
Референце уреди
- ^ (језик: италијански) Costantini, Emilia (1. 12. 2005). „Cecchi Gori mi teneva prigioniera per contratto”. Corriere della Sera.
- ^ (језик: италијански) Cappelli, Valerio (1. 12. 2005). „La Marini: e adesso sfido Marilyn in teatro”. Corriere della Sera.
- ^ (језик: италијански) Sassi, Edoardo (10. 7. 2005). „Valeria, la tua linea è porno”. Corriere della Sera.
- ^ (језик: италијански) Costantini, Emilia (1. 11. 2005). „Per adesso faccio la gavetta ma presto uno show tutto mio”. Corriere della Sera.
Спољашње везе уреди
- Валерија Марини на сајту IMDb (језик: енглески)