Википедија

Валери Божинов

Валери Емилов Божинов (буг. Валери Емилов Божинов, Горња Орјаховица, 15. фебруар 1986) je бугарски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Валери Божинов
Валери Божинов, 2014. године
Лични подаци
Пуно име Валери Емилов Божинов
Датум рођења ( 1986-02-15)15. фебруар 1986. (38 год.)
Место рођења Горња Орјаховица, Бугарска
Висина 1,78 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Септември Софија
Број 9
Јуниорска каријера
1998—2000 Пијета Хотспурс
2000—2002 Лече
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2005 Лече 65 (16)
2005—2007 Фјорентина 36 (8)
2006—2007 → Јувентус 18 (5)
2007—2010 Манчестер Сити 11 (1)
2009—2010 → Парма 30 (8)
2010—2011 Парма 31 (3)
2011—2013 Спортинг Лисабон 8 (2)
2012 → Лече 10 (1)
2012 → Верона 13 (1)
2013 → Виченца 18 (4)
2014 Левски Софија 19 (7)
2014—2015 Тернана 27 (6)
2015—2016 Партизан 51 (23)
2017 Меижоу Хака 13 (3)
2017 Лозана 7 (0)
2018 Ријека 1 (0)
2018 Ботев Враца 11 (7)
2019 Левски Софија 11 (4)
2019 Ботев Враца 9 (0)
2020 Пескара 3 (0)
2020—2021 Левски Софија 12 (1)
2022— Септември Софија 6 (1)
Репрезентативна каријера**
2007—2009 Бугарска до 21 3 (3)
2004—2015 Бугарска 43 (6)
* Датум актуелизовања: 28. март 2022.
** Датум актуелизовања: 1. мај 2019.

Биографија уреди

Божинов је рођен у Горњој Орјаховици. Са дванаест година се преселио на Малту са својом мајком и очухом. Његова мајка је бивша репрезентативка Бугарске фудбалске репрезентације, а очух Сашо Ангелов је играо за Бугарску током 90-их.[1]

Каријера уреди

Леће уреди

Дана 27. јануара 2002. Божинов је дебитовао за Леће против Бреше и постао најмлађи страни дебитант у историји италијанског фудбала. Дана 6. јануара 2004. Божинов је постигао свој први гол у Серији А против Болоње и постао најмлађи страни стрелац у Серији А.[2] Већ у следећем колу, Божинов је постигао два гола против Ређине, у победи Лећеа 3:1. Божинов је заблистао у сезони 2004/05. Наиме, он је постигао 14 голова на 23 утакмице у свим такмичењима. Дао је по гол Роми, Милану, Лацију, а два Интеру.

Фјорентина уреди

У јануару 2005. је потписао за Фјорентину, у трансферу вредном 15 милиона евра.[3] Божинов је Фјорентину дебитовао против Палерма,[4] а свој први гол је постигао против Удинезеа.[5] У првој сезони је углавном улазио са клупе, док је у сезони 2005/06. постигао 9 голова на 32 утакмице у свим такмичењима.

Јувентус уреди

У јулу 2006. Божинов је позајмљен Јувентусу са правом откупа.[6] Божинов је постигао 7 голова на 21 утакмици у свим такмичењима и освојио Серију Б.

Манчестер Сити уреди

Дана 3. августа 2007. Божинов је потписао четворогодишњи уговор са Манчестер Ситијем.[7] Дана 11. августа је дебитовао у Премијер лиги против Вест Хема, у победи Ситија од 2:0.[8] Осам дана касније Божинов је први пут почео утакмицу у стартних 11 за Сити и то против градског ривала, Манчестер јунајтеда на Етихаду, али је после само 8 минута напустио терен јер је покидао лигаменте колена.[9] Почео је поново да тренира у јануару наредне године, али није забележио ни један наступ до краја сезоне. Одиграо је неколико мечева крајем маја на турнеји у Азији.

Божинов је постигао први гол за Сити у пријатељском мечу против нижелигаша Стокпорта. Дана 9. августа 2008. је постигао победоносни гол такође у пријатељском мечу против Милана.[10] Пет дана касније је дебитовао у Уефиним клупским такмичењима против данског Митјиланда у 2. колу квалификација за Куп УЕФА. Три дана касније Божинов се повредио током загревања против Астон Виле у првом колу Премијер лиге. Божинов се вратио на терен 1. марта наредне године против Вест Хема. Дана 12. марта Божинов је уписао асистенцију у поразу 1:3 против Фулама. Дана 16. маја 2009, Божинов је постигао свој први гол у Премијер лиги у поразу од Тотенхема 2:1, на Вајт Харт Лејну.[11][12]

Парма уреди

Дана 29. јула 2009. Божинов је стигао у Парму на једногодишњу позајмицу. Дана 23. септембра Божинов је постигао свој први гол у дресу Парме против римског Лација и изнудио пенал, у победи Парме на Олимпику 1:2.[13] Дана 24. марта 2010. Божинов је постигао победоносни гол у 90. минуту против Милана.[14] Божинов је завршио сезону 2009/10. са 8 голова на 31 утакмицу рачунајући сва такмичења.

У јулу 2010. Парма је откупила његов уговор за 5 милиона фунти.[15] Божинов је већ у првом колу Серије А постигао гол против Бреше, у победи 2:0. Божинов је у сезони 2010/11. на 33 одиграна меча постигао три гола и имао исто толико асистенција.[16]

Спортинг уреди

Божинов је 6. јула 2011. потписао петогодишњи уговор са лисабонским Спортингом.[17][18] Дебитовао је за Спортинг 25. августа 2011. против данског Нордсјиланда у квалификацијама за Лигу Европе.[19] На првенственој утакмици против Жил Висентеа, одиграној 24. октобра 2011, Божинов је постигао два гола у победи свог тима 6:0.[20] То су му и први голови у дресу Спортинга. Касније је постигао још један погодак, у победи 2:0 над екипом Цириха у Лиги Европе.[21]

На куп утакмици против друголигаша Мореиренсеа, 19. јануара 2012, Божинов је промашио пенал у 92. минуту и утакмица се завршила резултатом 1:1.[22] То је био и његов последњи наступ за Спортинг јер је наредног дана суспендован. Разлог за то је управо био тај промашен пенал. Наиме, у надокнади времена (92. минут) судија је свирао пенал за Спортинг након што је Ђефрен оборен од стране Аугуста, који је због тога морао у свлачионицу. Пенал је требало да шутира Чилеанац Матијас Фернандез, али је Божинов одгурнуо саиграча, узео лопту, шутирао и промашио. На крају се завршило 1:1, а такав потез изазвао је револт код челника клуба, који су против њега покренули дисциплински поступак.[23] Божинов је у дресу Спортинга одиграо укупно 16 утакмица и постигао три гола.

2012—2015 уреди

У фебруару 2012. Божинов се вратио у Леће, на позајмицу до краја сезоне.[24] Током другог дела сезоне 2011/12. је наступио на 10 утакмица Серије А и постигао је један гол, 22. априла, када је ушао у игру у 87. минуту уместо Андрее Бертолаћија и неколико минута касније постигао изједначујући гол против Лација на Олимпику.[25]

Последњег дана летњег прелазног рока 2012. године Божинов је стигао на једногодишњу позајмицу у Верону.[26] У јануару 2013. је позајмљен Вићенци, до краја сезоне.[27]

У јануару 2014. Божинов се вратио у Бугарску и потписао за Левски. Први гол за Левски постигао је против Ботев Пловдива у Купу Бугарске.[28] Дана 11. маја је постигао два гола против шампиона Бугарске Лудогореца, у поразу од 2:3.[29]

У септембру 2014. Божинов је потписао једногодишњи уговор са италијанским друголигашем Тернаном.[30] Постигао је 6 голова на 27 утакмица у Серији Б.

Партизан уреди

Дана 14. јуна 2015. Божинов је потписао двогодишњи уговор са београдским Партизаном.[31][32] Званични деби у дресу Партизана је имао 14. јула 2015. у Београду, на утакмици 2. кола квалификација за Лигу шампиона, против грузијске екипе Диле Гори (1:0).[33] Три дана касније Божинов је дебитовао у Суперлиги Србије против Металца. На том мечу је постигао гол и уписао две асистенције у победи Партизана од 4:0.[34] Божинов је наступио на свих шест утакмица квалификација за Лигу шампиона, али су црно-бели након елиминисања Диле Горе и Стеауе стали на последњој препреци против екипе БАТЕ Борисова. Након тога црно-бели настављају такмичење у групној фази Лиге Европе, где су им противници били АЗ Алкмар, Аугзбург и Атлетик Билбао, а Божинов је наступио на четири од шест утакмица у групи.[35] Иако је на 10 европских утакмица био без гола, Божинов је у Суперлиги Србије био далеко бољи па је сезону завршио са 18 постигнутих голова и осам асистенција на 32 одигране утакмице.[35] Божинов је са Партизаном у мају 2016. освојио Куп Србије, што му је први трофеј у играчкој каријери.[36]

Божинов је одиграо и први део сезоне 2016/17. у Партизану. Црно-бели су елиминисани већ у другом колу квалификација за Лигу Европе против Заглебја, а Божинов је у овом двомечу на терену провео само 21 минут, и то на првој утакмици у Београду.[37] У Суперлиги Србије је током јесењег дела сезоне 2016/17. одиграо 20 утакмица на којима је постигао пет голова и забележио исто толико асистенција.[37] Током ове полусезоне је забележио и један наступ у Купу, 25. октобра 2016, када је постигао два гола у победи над српсколигашем Жарковом.[38]

Божинов је за годину и по дана у Партизану одиграо 67 утакмица на којима је постигао 25 голова.[39]

2017—тренутно уреди

У фебруару 2017. године, Божинов је потписао уговор са кинеским друголигашем Меижу Хаком.[40] У кинеском клубу се задржао само четири месеца, пошто је већ у јуну 2017. раскинуо уговор.[41] Крајем јуна 2017. је потписао двогодишњи уговор са швајцарским прволигашем Лозаном.[42] Ипак ни у овом клубу се није дуго задржао јер је већ почетком октобра 2017. договорио споразумни раскид сарадње. Божинов је за Лозану одиграо девет утакмица, а постигао је само један погодак и то у националном купу.[43]

У фебруару 2018. је потписао шестомесечни уговор са хрватским прволигашем Ријеком.[44] Током пролећног дела сезоне 2017/18. је наступио на само два меча за Ријеку, а на терену је провео укупно 26 минута. На терену је био на првенственој утакмици против Интера из Запрешића када је уписао асистенцију за 14 минута а наступио је и у купу против Динама из Загреба (0:3) кад је на терену провео 12 минута.[45] Ипак и поред тога што је мало играо, Божинов је почетком јуна 2018. потписао нови једногодишњи уговор са Ријеком.[46] На почетку сезоне 2018/19. није добио прилику да игра, па је 20. августа 2018. раскинуо сарадњу са Ријеком уз образложење да жели већу минутажу.[47]

У септембру 2018. се вратио у Бугарску и потписао уговор са прволигашем Ботевом из Враца.[48] У дресу Ботева је током јесењег дела сезоне 2018/19. одиграо 12 утакмица и постигао седам голова, да би почетком фебруара 2019. прешао по други пут у каријери у Левски из Софије, са којим је потписао 18-месечни уговор.[49] У Левском се задржао само до јуна 2019. када му је саопштено да није у плановима тренера Петра Хубчева за следећу сезону и да може да потражи нову средину.[50] У септембру 2019. поново потписује за Ботев,[51] а у фебруару 2020. се враћа у италијански фудбал и потписује за друголигаша Пескару.[52] За Пескару је наступио на само три утакмице Серије Б, провевши на терену укупно 29 минута. Почетком августа 2020. је напустио италијански клуб,[53] а наредног месеца је по трећи пут у каријери потписао за Левски.[54]

Репрезентација уреди

 
Божинов (у скоку) у пријатељској утакмици против Србије, новембра 2010. године

Божинов је дебитовао за Бугарску против Италије на Европском првенству 2004.[55]

Бугарска
Година Ута. Гол.
2004. 6 1
2005. 5 1
2006. 6 1
2007. 3 0
2008. 0 0
2009. 6 1
2010. 7 1
2011. 2 0
2012. 5 1
2013. 2 0
2014. 0 0
2015. 1 0
Укупно 43 6

Голови за репрезентацију уреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 19. август 2004. Даблин, Република Ирска   Ирска 1:1 1:1 Пријатељска
2. 17. новембар 2005. Хјустон, САД   Мексико 2:0 3:0 Пријатељска
3. 6. септембар 2006. Софија, Бугарска   Словенија 1:0 3:0 Квалификације за Европско првенство 2008.
4. 15. октобар 2009. Паола, Малта   Малта 1:0 4:1 Пријатељска
5. 24. мај 2010. Јоханезбург, Јужна Африка   Јужноафричка Република 1:1 1:1 Пријатељска
6. 29. фебруар 2012. Ђер, Мађарска   Мађарска 1:1 1:1 Пријатељска

Успеси уреди

Јувентус уреди

Партизан уреди

Референце уреди

  1. ^ „Che cazzo Valeri?!”. bgfootball.com. Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г. Приступљено 31. 8. 2012. 
  2. ^ „BOJINOV, L'IMMIGRATO CHE ESPORTA GOL”. bulgaria-italia.com. Приступљено 4. 10. 2004. 
  3. ^ „Bojinov giocherà nella Fiorentina Sampdoria, torna Gasbarroni”. La Repubblica. 
  4. ^ Fiorentina - Palermo[мртва веза]
  5. ^ Fiorentina - Udinese Calcio[мртва веза]
  6. ^ „La Juve batte un colpo Nuovi gol con Bojinov”. La Gazzetta dello Sport. 
  7. ^ „Bojinov seals switch to Man City” (на језику: енглески). bbc.co.uk. 3. 8. 2007. Приступљено 14. 2. 2020. 
  8. ^ „West Ham United v City”. mcfc.co.uk. 11. 8. 2007. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 10. 3. 2016. 
  9. ^ „Man City rocked by Bojinov injury”. BBC Sport. 20. 8. 2007. Приступљено 10. 3. 2016. 
  10. ^ „City v AC Milan”. mcfc.co.uk. 9. 8. 2008. Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено 10. 3. 2016. 
  11. ^ „Tottenham building upon foundations Manchester City eye with envy”. theguardian.com. 18. 5. 2009. Приступљено 10. 3. 2016. 
  12. ^ „Tottenham 2-1 Man City”. bbc.co.uk. 18. 5. 2009. Приступљено 10. 3. 2016. 
  13. ^ „LAZIO VS. PARMA 1 - 2” (на језику: енглески). soccerway.com. 23. 9. 2009. Приступљено 4. 3. 2016. 
  14. ^ „PARMA VS. MILAN 1 - 0” (на језику: енглески). soccerway.com. 24. 3. 2010. Приступљено 4. 3. 2016. 
  15. ^ „"Парма" выкупила трансфер Божинова”. Чемпионат.com. 4. 7. 2010. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2011. 
  16. ^ „È il Parma di Giovinco Brescia in ginocchio” (на језику: енглески). La Repubblica. Приступљено 4. 3. 2016. 
  17. ^ „Bojinov até 2016 com cláusula de 25 milhões”. A Bola. abola.pt. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала 9. 7. 2011. г. Приступљено 13. 7. 2011. 
  18. ^ „Božinov već 11. pojačanje Sportinga”. sportnet.rtl.hr. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  19. ^ „Sporting 2–1 Nordsjaelland”. ZeroZero (на језику: Portuguese). 25. 8. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  20. ^ „Sporting 6–1 Gil Vicente”. ZeroZero (на језику: Portuguese). Приступљено 18. 4. 2013. 
  21. ^ „Sporting 2–0 Zürich”. soccerway.com (на језику: енглески). 1. 12. 2011. Приступљено 19. 2. 2020. 
  22. ^ „Sporting 1–1 Moreirense”. ZeroZero (на језику: Portuguese). 19. 1. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  23. ^ „Sporting suspendovao Božinova”. vijesti.me. 20. 2. 2012. Приступљено 19. 2. 2020. 
  24. ^ „Valeri Bojinov back to where it all began with Lecce”. thenational.ae. 2. 2. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  25. ^ „Lazio vs. Lecce 1 - 1”. soccerway.com (на језику: енглески). 22. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  26. ^ „Ufficiali: ecco Daniele Cacia e Valeri Bojinov” (на језику: Italian). Hellas Verona F.C. 31. 8. 2012. Архивирано из оригинала 01. 09. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2015. 
  27. ^ „Bojinov muda-se para o Vicenza” [Bojinov goes to Vicenza]. A Bola (на језику: Portuguese). 17. 1. 2013. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 18. 4. 2013. 
  28. ^ „Levski Sofia vs. Botev Plovdiv 3–1”. flashscore.com. Приступљено 14. 3. 2014. 
  29. ^ „И резервите на Лудогорец биха Левски, "сините" с 14-та загуба за сезона”. topsport.bg. Приступљено 13. 5. 2014. 
  30. ^ editors, topsport. „СНИМКИ: Тернана представи Божинов, нападателят с договор за година”. topsport.bg. Приступљено 21. 11. 2014. 
  31. ^ Sport, Mozzart (14. 6. 2015). „Božinov zna gde je došao: U Partizanu kao u Juventusu, ne doživljavam ovo kao "restart" karijere”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2016. 
  32. ^ Valeri Božinov – bugarski Runi u Humskoj 1, b92.com
  33. ^ „Minimalac Partizana, Babović probio bunker Dile Gori”. vesti-online.com. 14. 7. 2015. Приступљено 15. 2. 2020. 
  34. ^ Sport, Mozzart (17. 7. 2015). „Bugarski uragan 15 minuta duvao Humskom ulicom! Valeri Božinov će u ovoj ligi ipak biti strah za golmane (VIDEO)”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2016. 
  35. ^ а б „Valeri Bojinov Stats 15/16”. Приступљено 19. 2. 2020. 
  36. ^ „Božinov: Izgleda da sam morao da dođem u Srbiju pa da osvojim prvi trofej”. mozzartsport.com. 11. 5. 2016. Приступљено 19. 2. 2020. 
  37. ^ а б „Valeri Bojinov Stats 16/17”. Приступљено 19. 2. 2020. 
  38. ^ „Božinov uveo Partizan u četvrtfinale Kupa (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 10. 2016. Приступљено 19. 2. 2020. 
  39. ^ „Naposletku, da li je 'Boža' bio pravo pojačanje za Partizan?”. sportske.net. 26. 1. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  40. ^ „Opario se i Božinov!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  41. ^ „Božinov uzeo 900.000 evra i otišao iz Kine posle četiri meseca”. mozzartsport.com. 20. 6. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  42. ^ „Božinovu devojka dogovorila transfer: Hvala ti, Biljo!”. mozzartsport.com. 30. 6. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  43. ^ „Božinov je slobodan igrač!”. mozzartsport.com. 4. 10. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  44. ^ „ZVANIČNO: Božinov ima 14. klub u karijeri”. mozzartsport.com. 7. 2. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  45. ^ „Božinov za 26 minuta zaradio novi ugovor: Partizane, vidimo se u Ligi Evrope”. mozzartsport.com. 19. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  46. ^ „Valeri Bojinov ostaje u Rijeci: Hvala svima na prilici, jedva čekam pripreme”. novilist.hr. 5. 6. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  47. ^ „Božinov napustio Rijeku: Sad će očuh da ga trenira”. mozzartsport.com. 20. 8. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  48. ^ „Zvanično: Božinov ima novi klub”. mozzartsport.com. 12. 9. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  49. ^ „Božinov potpisao za Levski, debi protiv Čuke”. mozzartsport.com. 7. 2. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  50. ^ „Nije se ni u Levskom dugo zadržao: Božinov može da ide posle šest meseci”. mozzartsport.com. 9. 6. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  51. ^ „Božinov ponovo u Botevu”. mozzartsport.com. 7. 9. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  52. ^ „Posle pet godina i šest klubova Božinov ponovo u Italiji”. mozzartsport.com. 13. 2. 2020. Приступљено 19. 2. 2020. 
  53. ^ „Božinov u Peskari potrajao šest meseci”. mozzartsport.com. 2. 8. 2020. Приступљено 18. 9. 2020. 
  54. ^ „„ПФК Левски“ подписа с Валери Божинов (ВИДЕО)” (на језику: бугарски). levski.bg. 15. 9. 2020. Архивирано из оригинала 16. 09. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  55. ^ Unbeaten Italy out despite Bulgaria win, uefa.com, преузето 30. јун 2015.

Спољашње везе уреди

 
Валери Божинов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валери_Божинов&oldid=26834728”