Вардарска бановина
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. (октобар 2024.) |
Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.
Вардарска бановина | |
---|---|
1929.—1941. | |
Положај Вардарске бановине | |
Главни град | Скопље |
Регија | Балкан |
Земља | Краљевина Југославија |
Становништво | 1.574.243 (1931) |
Догађаји | |
Статус | бивша покрајина |
Владавина | |
• Облик | бановина |
Бан | |
• | Живојин Лазић |
Историја | |
• Успостављено | 1929. |
• Укинуто | 1941. |
Године 1941, у Другом светском рату, силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Демографија
уредиПопис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | % | |
Управна подручја
уредиВардарска бановина се састојала из 44 среза:
- |
Банови
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:[4]
Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Живојин Лазић (1876—1958) |
9. октобар 1929 |
1932 | ||
2. | Добрица Матковић (1887—1973) |
1932 | 1933 | ||
Алекса Станишић (1877—1934) |
март 1934 |
26. август 1934 |
|||
3. | Драгослав Ђорђевић | 1933 | 1935 | ||
4. | Ранко Трифуновић (1878—1939) |
1935 | 16. септембар 1936 |
||
5. | Душан Филиповић (вд.) | 16. септембар 1936 |
1936 | ||
6. | Драган Пауновић | 20. август 1936 |
1937 | ||
7. | Марко Новаковић | 28. јул 1937 |
1939 | ||
8. | Владимир Хајдук-Вељковић (1892—1939) |
25. фебруар 1939 |
6. септембар 1939 |
||
9. | Александар Цветковић (вд.) | 1939 | 1939 | ||
10. | Александар Андрејевић (1877—?) |
1939 | 1940 | ||
11. | Живојин Рафајловић (1871—1953) |
26. јун 1940 |
1941 |
Споменици културе
уреди-
Спомен-костурница Зебрњак 1937 година
-
Историјске статуе пре 1941, на левој, Петар I Карађорђевић(натпис је: Краљ Петар I, Ослободилац).
-
Зграда вардарске бановине (данас Скупштина Републике Македоније)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Глас јавности: Попис 1931. по Бановини”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2010.
- ^ Гора, у 20. вјеку.
- ^ ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
- ^ World Statesmen: Macedonia (језик: енглески)
Литература
уреди- Владан Јовановић: Демографске одлике Вардарске бановине и проблем самоидентификације Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- Владан Јовановић: Вардарска бановина — друштвено-политичка скица
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.