Отворите главни мени

Вардарска бановина

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

Вардарска бановина
1929.—1941.
Locator map Vardar Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Вардарске бановине
Главни градСкопље
Земља Краљевина Југославија
Становништво1.574.243 (1931)
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
бан 
• 
Живојин Лазић
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1941.
Претходник
Следбеник
Битољска област (Краљевина СХС)
Скопска област (Краљевина СХС)
Брегалничка област (Краљевина СХС)
Врањска област (Краљевина СХС)
Косовска област (Краљевина СХС)
Нишка област (Краљевина СХС)
НР Македонија (ДФ Југославија)
ФД Србија (ДФ Југославија)
Краљевина Бугарска
Краљевина Албанија
Моравска бановина (Србија)
Карта Вардарске бановине (1931).
Карта Вардарске бановине (1937).

Године 1941., у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

ДемографијаУреди

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника %
православна
1.046.039
66,45%
римокатоличка
18.474
1,17%
евангелистичке
430
0,02%
остале хришћанске
2.346
0,15%
исламска
499.362
31,72%
без конфесије
7.594
0,48%
УКУПНО
1.574.245
100%

Управна подручјаУреди

БановиУреди

Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:[4]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
  1. Живојин Лазић
(1876—1958)
9. октобар
1929
1932
  2. Добрица Матковић
(1887—1973)
1932 1933
  Алекса Станишић
(1877—1934)
март
1934
26. август
1934
  3. Драгослав Ђорђевић 1933 1935
  4. Ранко Трифуновић
(1878—1939)
1935 16. септембар
1936
5. Душан Филиповић (вд.) 16. септембар
1936
1936
6. Драган Пауновић 20. август
1936
1937
  7. Марко Новаковић 28. јул
1937
1939
  8. Владимир Хајдук-Вељковић
(1892—1939)
25. фебруар
1939
6. септембар
1939
9. Александар Цветковић (вд.) 1939 1939
  10. Александар Андрејевић
(1877—?)
1939 1940
  11. Живојин Рафајловић
(1871—1953)
26. јун
1940
1941

Споменици културеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди