Васа Д. Поповић

Васа Поповић
Васа Поповић
Лични подаци
Пуно име	Василије Д. Поповић
Датум рођења	11. јул 1890.
Место рођења	Ражањ, Србија
Датум смрти	1972. (81/82 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ
Уметнички рад
Поље	Фотографија

Васа Д. Поповић (11. јул 1890 – 1972) био је српски ратни фотограф из Првог светског рата и инжењер. Као инжењер радио, поред осталог, на каптажи лековитих извора у Врњачкој бањи, као и на изградњи путева и мостова.

Детињство, младост и образовање уреди

Васа Поповић рођен је у Ражњу 11. јула 1890. године од оца Драгутина, Драже и мајке Јулијане рођене Милојковић. Отац му је био познати национални и просветни радник рођен 1863. године у породици свештеника Василија Поповића у Ћићевцу. Завршио је богословију, јер се свештенички позив у породици Поповић преносио генерацијама са оца на сина, али је радио као учитељ у Ражњу, Ћићевцу и Лучини од 1901, до пензије 1924, где је умро 1942. године.

Василије је основну школу учио у Лучини, а гимназију у Крушевцу и Нишу. Активно је учествовао у раду ђачког позоришта „Обилић“ у Крушевцу 1905-1906. године које су чинили глумци Васа Протић, Милован Петковић, Љубивоје Благојевић, Радосав Јовановић, Веља Милосављевић, Стојан Стојановић, Павле Шајковић, Миодраг Јовановић, Васа Поповић, Миодраг Тричковић и редитељ Миодраг Влатковић. Матурирао је школске 1908-1909. године.

Студирао је грађевину на Високој техничкој школи у Минхену као стипендиста српске владе. Већ тада је заокупљен фотографијом. Окупља око себе и дружи се са српским студентима у Минхену, и та окупљања бележи објективом фотоапарата. Успешно завршава студије и први део дипломског испита. Полагање другог дела било је заказано за 3. август 1914. године, али је он због ратног стања, пет дана раније морао да се врати у Србију, преко Русије.

Први светски рат уреди

После 16 дана путовања стиже у родитељски дом у Крушевац, одакле одлази у Скопље и прикључује се легендарној скопској ђачкој чети, познатој као „Батаљон 1300 каплара“. После двомесечне обуке са својом четом одлази на фронт Сувобора и већ ту, са чином наредника-водника прима вод у Седмом пешадијском пуку Другог батаљона.

На фронту је до краја рата радећи и као ратни фотограф. Одликован је златним и сребрним орденом Обилића за храброст, Споменицом краља Петра за учешће у рату и Албанском споменицом. До краја рата добио је чин потпоручника, а после рата добио је чин потпуковника у резерви. У Војном музеју налази се албум „Седми пешадијски пук краља Петра I из рата 1916-1918. године“, кога чини велики број портрета и групних фотографија.

Време између два Светска рата уреди

Крајем 1918. Врховна команда га упућује у Италију на довршетак студија. Дипломирао је 1919. на Политехничком факултету у Торину. По завршетку основних студија враћа се у Србију и ради као шеф Грађевинске секције Крушевачког округа. У истом граду је и докторирао техничке науке 1930. године.

Од 1922. до 1926. године радио је у Управи Врњачке бање као бањски инжењер и заједно са инжењером Владом Митровићем учествовао је на каптажи врњачких минералних извора и заслужан је што су сакупљени и сачувани римски новчићи нађени приликом каптаже топле минералне воде 1924. године.

Убрзо Министарство социјалне политике упућује Васу Поповића у Сарајево на место шефа Инспекције рада, а потом га враћа у Крушевац. Од 1928. до 1938. је шеф Техничког одељења у Крушевцу. Успут прати шта се догађа са врњачким изворима при каптажи 1932. до 1937. на „Топлој води“ и на „Снежнику“. Од 1938. до 1940. је шеф Техничког одељења у Београду, а потом у Новом Саду, где је именован за начелника Техничког одељења Банске управе Дунавске бановине.

Послератни период уреди

Крај Другог светског рата затекао га је на месту начелника Општег одељења Министарства грађевина. После рата распоређен је у министарство Босне и Херцеговине, где је радио на обнови и уређењу насеља и исушивању понора у Ливањском, Гламочком и Дувањском срезу. Пројектовао је више мостова у Босни и Херцеговини, а обновио је мост у Вишеграду, чувену „на Дрини ћуприју“ коју су Немци за време рата оштетили рушећи четири средишња стуба. У Босни и Херцеговини је пројектовао и путеве: Пале-Јахорина, и Царина-Црепољско.

За мирнодопски рад одликован је Југословенском круном 4. степена, Југословенском круном 5. степена и орденом Свети Сава. Био је и високи функционер Соколске организације. Учествовао је на 9. слету соколара у Прагу. Умро је 1972. године у Београду.

Литература уреди

Боровић-Димић, Ј., Димић, Б. (2009): Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки