Висарион Бориловић Бајица

(преусмерено са Василије Бориловић)

Висарион III Бориловић (†Цетиње, 1692) био је цетињски митрополит од 1685. до 1692. године.[1]

Висарион III Бориловић
Место рођењаБајице
Црна Гора
Датум смрти1692.
Место смртиЦетиње
Црна Гора
митрополит црногорски
Године(1685-1692)
ПретходникРувим Бољевић
НаследникСава Очинић

Висарион III Бориловић потиче из угледне црногорске породице из Бајица, Цетиње. Наследио је владику Рувима Бољевића који је умро 1685. године.[2] За цетињског митрополита/владику рукоположио га је у Пећи његов рођак патријарх српски Арсеније III Црнојевић (1674—1690).

Одмах по повратку из Пећи 1685. године креће у акцију учвршћења сарадње с Венецијом у погледу војних акција у даљем току Морејског рата (1684—1699). На том плану води у Котору 1686. преговоре са тамошњим провидуром Батистом Калбом. Сарадња је оставрена па је под владичином заповешћу послато 300 ратника који су се 1687. борили против Топал-паше на Каменом изнад Херцег-Новог, која је успешно завршена. У времену борбе за освајање Херцег-Новог, Владика Висарион је морао је да са преосталим снагама пружи отпор снажној казненој експедицији коју је упутио скадарски санџак Сулејман Бушатлија, која је успешно одбијена.

Углед владике Висариона је порастао након ових акција па је Бушатлија одлучио да са свим расположивим средствима нападне Црну Гору. Тако владика и 24 народних првака одлази у Херцег-Нови на састанак са Корнаром да му предоче опасност која прети земљи и затраже војну помоћ. На Општецрногорском збору у Градцу 1688. године, одлучено је да Црна Гора ступи под млетачко поданство. Владика Висарион умро је 1692. године а на месту црногорског владике наследио га је Саватије Калуђеровић (1694—1697). Лазар Томановић у Мемоарима наводи податак да је митрополит Висарион, по народном предању, отрован од Млечана да би лакше покорили Црногорце.[3] Владика Цетиња и Скендерије Висарион, 10. децембра 1678. године у писму млетачком провидуру Далмације и Арбаније, Јеролиму Корнеру, пише да су Кучи и други Брђани разбили турску војску.[4] Препоручује 2000 Црногораца млетачкој служби, који би с барјаком од свете вјере, тј. са часним крстом, били пред њима (непријатељима).[5] Уколико је писмо тачно датирано, Висарион би био владика и раније, него што му се приписује.

РеференцеУреди

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 86.
  2. ^ Станојевић 1975, стр. 174.
  3. ^ Томановић 2018, стр. 477.
  4. ^ Руварац 1899, стр. 71.
  5. ^ Руварац 1899, стр. 72.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Рувим Бољевић
митрополит црногорски
16851692

Наследник:
Сава Очинић