Василије Перевалов

Василије Перевалов (Ниш, 20. март 1937) српски је вајар и један од доајена нишке вајарске сцене чија професионална каријера траје од средине шездесетих година 20. века, када почиње свој стваралачки пут, педагошку и ликовну активност којом је значајно допринео развоју и афирмацији вајарства у Нишу.

Василије Перевалов
Василије Перевалов на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ у Нишу (2017)
Лични подаци
Датум рођења	(1937-03-20)20. март 1937.
Место рођења	Ниш, Краљевина Југославија
Уметнички рад
Поље	вајарство

Син је кубанског козака.

Живот и каријера

Рођен је 20. марта 1937. године у Нишу, у коме је завршио средњу Уметничку школу 1958. године. Академију за примењене уметност у Београду, на вајарском одсеку, у класи професора Радета Станковића завршио је 1963. године.

Од 1964. до 1977. радио је као професор стручних предмета на вајарском одсеку у Уметничкој школи у Нишу, у којој је 1967. године основао одсек индустријског дизајна.

Од 1977. године радио је као просветни саветник у Педагошком заводу у Нишу.

Од 1990. године до пензионисања 2001. године обављао је дужност републичког инспектора - школског надзорника за ликовну културу и просветног саветник за предмет ликовна култура. На овој дужности вршио је надзор у реализацији програма наставе ликовне културе у основним и средњим школама. Као просветни саветник одржао је бројна предавања ликовним педагозима Републике Србије и СФР Југославије.

У два мандата био је члан комисије Просветног савета Републике Србије за ликовну културу.

Аутор је и кооаутор програма стручних предмета за уметничку школу и програма ликовне културе за основну и средњу школу.

Члан је УЛУПУДС-а од 1969. године и један од оснивача регионалног друштва у Нишу.

Уметничко стваралаштво

Део скулптура из циклуса Естетика тродимензионалног облика, Василија Перевалова

У свом уметничком стваралаштву, Василије Перевалов углавном се определио за принцип сублимације и редукције форме различитих нивоа, дајући својим скулптурама углавном карактер асоцијативног са ретким екскурзима у домен чисте апстракције.

Пишући о почетним радовима Василија Перевалова из 1969. године, ликовни критичар Војислав Девић указивао је на извесне паралеле са средњевековном уметношћу, у његовим делима. Иако је током деценија ово стваралачко надахнуће бледило, ипак и у својим најновијим скулптурама Василије се изнова вратио овом ослонцу духовне и формалне природе, коју доминантно допуњује формом кугле у пуном волумену или сегментарно, и позиционира је као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме.

Краљ Урош I и Краљица Јелена Анжујска

Уметников мотивски репертоар из опуса „Естетика тродимензионалног облика”

У најновијем периоду ликовног стваралаштва уметникова дела имају своје извориште у свету фигурације и зооморфним мотивима, у којима он;

„ Одустајући од дескрипције, брише све што је сувишно и описно, и почетне мотиве своди на компактну композицију уравнотежених и складно ритмованих форми меко моделованих, глатких површина. Можда више него раније, у композиционом дефинисању нових скулптура Перевалов користи форму кугле, у пуном волумену или сегментарно, коју позиционира као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме (Ужарено језгро, Раст, Чуварке блага, Жар птица). Уметник заправо редуцира облик често до крајње, осетљиве границе препознатљивости а номинацијом дела посматрачу указује пут ка тумачењу и смислу. ”

У начину на који Перевалов дефинише фигуралне композиције његовог најновијег циклуса подвргавајући их стилизацији, препознајемо;

„ Далеко надахнуће у нашој средњовековној уметности. Ритмика набора хитона и химатиона коју познајемо са фресака доживела је своје опредмећење у скулптурама Владар, Игуманија, Стара монахиња, Стеногоша, Породица, Чуварке блага, краљ Уроша I и краљица Јелена Анжујска. ”

Василије Перевалов чувар старих техника обраде метала

Василије Перевалов, спада и у групу ретких вајара у Србији који се професионално бави старим међусобно допуњујућим техникама уметничке обраде метала — искуцавања и цизелирања, које се изводе на сребру, бакру, месингу, а њен резултат рада је плитки рељеф, или форма тродимензионалног објекта.

Ликовне колоније

Учесник је ликовних колонија у Сићеву, Поганову, Мокрој Гори, Рибарској Бањи и Липовцу.

Награде и признања

Василије Перевалов на отварању једне од самосталних изложби (Ниш, 2017)

Добитник је:

• 1982. — Октобарске награде града Ниша за ликовну уметност
• 1989. — Дипломе заслужног ликовног педагога Југославије, Савеза за унапређивање ликовне културе Југославије.
• Друге награде на југословенском конкурсу за споменичко обележје у Нишу.
• 1970. Признање за ауторско дело — Ректорски ланац нишког Универзитета

Скулптуре Васлија Перевалова данас се налазе у колекцијама: Народног музеја у Нишу, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, ликовној колонији у Мокрој Гори и ентеријеру лечилишта у Рибарској Бањи.

Самосталне изложбе

Година	Место одржавања изложбе
1969	Ниш, Ликовни салон центра за културу
1980	Ниш, Дом омладине „Јосип Колумбо”
1981	Ниш, Салон 77 Прокупље, Галерија народног музеја Топлице Крагујевац, Народни музеј Београд, Галерија Коларчевог народног универзитета
2007	Ниш, Галерија СЛУ Ниш, Павиљон у тврђави
2008	Прокупље, Галерија „Божа Илић” Димитровград, Центар за културу — градска галерија
2013	Крушевац, Народни музеј Пирот, Галерија „Чедомир Крстић”
2017	Ниш, Галерија СЛУ Ниш, Изложбени простор у официрском дому

Колективне изложбе

На колективним изложбама учествује од 1965. године, у различитим градовима Србије и иностранству. До сада је излагао у Београду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Крајови (Румунија).

Спољашње везе

• Василије Перевалов Колективни рад ученика у керамици - "Зимска школа ликовних педагога", Матарушка Бања, 17. до 21. јануара 1983.