Василије Перевалов

српски вајар

Василије Перевалов (Ниш, 20. март 1937) српски је скулптор и један од доајена нишке вајарске сцене чија професионална каријера траје од средине шездесетих година 20. века, када почиње свој стваралачки пут, педагошку и ликовну активност којом је значајно допринео развоју и афирмацији вајарства у Нишу.[1]

Василије Перевалов
Vasilije Perevalov.IMG 3472.jpg
Василије Перевалов на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ у Нишу (2017)
Датум рођења(1937-03-20)20. март 1937.
Место рођењаНиш
Краљевина Југославија

Живот и каријераУреди

Рођен је 20. марта 1937. године у Нишу, у коме је завршио средњу Уметничку школу 1958. године. Академију за примењене уметност у Београду, на вајарском одсеку, у класи професора Радета Станковића завршио је 1963. године.[2]

Од 1964. до 1977. радио је као професор стручних предмета на вајарском одсеку у Уметничкој школи у Нишу, у којој је 1967. године основао одсек индустријског дизајна.[2]

Од 1977. године радио је као просветни саветник у Педагошком заводу у Нишу.[2]

Од 1990. године до пензионисања 2001. године обављао је дужност републичког инспектора - школског надзорника за ликовну културу и просветног саветник за предмет ликовна култура. На овој дужности вршио је надзор у реализацији програма наставе ликовне културе у основним и средњим школама. Као просветни саветник одржао је бројна предавања ликовним педагозима Републике Србије и СФР Југославије.[2]

У два мандата био је члан комисије Просветног саветра Републике Србије за ликовну културу.

Аутор је и кооаутор програма стручних предмета за уметничку школу и програма ликовне културе за основну и средњу школу.[2]

Члан је УЛУПУДС-а од 1969. године и један од оснивача регионалног друштва у Нишу.

Уметничко стваралаштвоУреди

 
Део скулптура из циклуса Естетика тродимензионалног облика, Василија Перевалова

У свом уметничком стваралаштву, Василије Перевалов углавном се определио за принцип сублимације и редукције форме различитих нивоа, дајући својим скулптурама углавном карактер асоцијативног са ретким екскурзима у домен чисте апстракције.[3]

Пишући о почетним радовима Василија Перевалова из 1969. године, ликовни критичар Војислав Девић указивао је на извесне паралеле са средњевековном уметношћу, у његовим делима.[4] Иако је током деценија ово стваралачко надахнуће бледило, ипак и у својим најновијим скулптурама Василије се изнова вратио овом ослонцу духовне и формалне природе, коју доминантно допуњује формом кугле у пуном волумену или сегментарно, и позиционира је као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме.[3]

 
Краљ Урош I и Краљица Јелена Анжујска
Уметников мотивски репертоар из опуса „Естетика тродимензионалног облика”

У најновијем периоду ликовног стваралаштва уметникова дела имају своје извориште у свету фигурације и зооморфним мотивима, у којима он;

У начину на који Перевалов дефинише фигуралне композиције његовог најновијег циклуса подвргавајући их стилизацији, препознајемо;

Василије Перевалов чувар старих техника обраде метала

Василије Перевалов, спада и у групу ретких вајара у Србији који се професионално бави старим међусобно допуњујућим техникама уметничке обраде метала — искуцавања и цизелирања, које се изводе на сребру, бакру, месингу, а њен резултат рада је плитки рељеф, или форма тродимензионалног објекта.

Ликовне колонијеУреди

Учесник је ликовних колонија у Сићеву, Поганову, Мокрој Гори, Рибарској Бањи и Липовцу.

Награде и признањаУреди

Добитник је:

  • 1982. — Октобарске награде града Ниша за ликовну уметност
  • 1989. — Дипломе заслужног ликовног педагога Југославије, Савеза за унапређивање ликовне културе Југославије.
  • Друге награде на југословенском конкурсу за споменичко обележје у Нишу.
  • 1970. Признање за ауторско дело — Ректорски ланац нишког Универзитета

Скулптуре Васлија Перевалова данас се налазе у колекцијама: Народног музеја у Нишу, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, ликовној колонији у Мокрој Гори и ентеријеру лечилишта у Рибарској Бањи.[5]

Самосталне изложбеУреди

 
Василије Перевалов на отварању једне од самосталних изложби (Ниш, 2017)
Година Место одржавања изложбе
1969
  • Ниш, Ликовни салон центра за културу
1980
  • Ниш, Дом омладине „Јосип Колумбо”
1981
  • Ниш, Салон 77
  • Прокупље, Галерија народног музеја Топлице
  • Крагујевац, Народни музеј
  • Београд, Галерија Коларчевог народног универзитета
2007
  • Ниш, Галерија СЛУ Ниш, Павиљон у тврђави
2008
  • Прокупље, Галерија „Божа Илић”
  • Димитровград, Центар за културу — градска галерија
2013
  • Крушевац, Народни музеј
  • Пирот, Галерија „Чедомир Крстић”
2017
  • Ниш, Галерија СЛУ Ниш, Изложбени простор у официрском дому

Колективне изложбеУреди

На колективним изложбама учествује од 1965. године, у различитим градовима Србије и иностранству. До сада је излагао у Београду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Крајови (Румунија).[5]

ИзвориУреди

  1. ^ Наташа Драча (2000), Ликовни уметници Ниша 1945—1970. Каталог збирке, Народни музеј Ниш
  2. ^ а б в г д Милица Тодоровић, уредник. Каталог за самосталну изложбу Василија Перевалова, Скулптуре, Естетика тродимензионалног облика. Ниш, 2017, ГСЛУ Ниш, стр. 17
  3. ^ а б в г Милица Тодоровић, Предговор у каталогу за самосталну изложбу Василија Перевалова, Скулптуре, Ниш, 2017, ГСЛУ Ниш.
  4. ^ Василије Девић. Изложба скулптура и графика, Центар за културу Ниш, 1969.
  5. ^ а б Милица Тодоровић, уредник. Самосталне и колективне изложбе и Награде у: Каталог за самосталну изложбу Василија Перевалова, Скулптуре, Естетика тродимензионалног облика. Ниш, 2017, ГСЛУ Ниш, стр. 18

Спољашње везеУреди