Васил Канчов (26. јул 1862 – 6. фебруар 1902) био је географ, етнограф и учитељ који је био министар просвете Бугарске.

Васил Канчов

Рани живот и образовање

уреди

Васил Канчов је рођен у Враци. По завршетку гимназије у Лому, а касније је уписао Универзитет у Харкову, тада у Руској Империји. За време српско-бугарског рата 1885. прекинуо је школовање и учествовао у рату. Касније је наставио студије на универзитетима у Минхену и Штутгарту, али је 1888. године поново прекинуо школовање због болести.

Каријера

уреди

Наредних година Канчов је био бугарски учитељ у Македонији. Био је наставник у Солунској бугарској мушкој гимназији (1888–1891), директор бугарских школа у округу Сера (1891–1892), директор бугарске мушке гимназије у Солуну (1892–1893), главни школски инспектор бугарских школа у Македонији (1897).

После 1898. Канчов се вратио у Бугарску и почео да се бави политиком. Почетком 1902. постао је министар просвете Бугарске. Много је путовао после 1888. године, обилазећи и истражујући целу Македонију.

Путовање по Анадолији

уреди

Васил Канчов, који је отпутовао у Истанбул уз финансијску подршку једног бугарског часописа почетком 1899. године, планирао је да истражи и посматра европску страну Мраморне обале, али је без навођења пуног разлога одложио посету поменутом региону и одлучио да лута по бугарским насељима на анадолској страни језера Мањас.

Записао је скоро сваки тренутак свог 9-дневног путовања. Прво је отишао из Истанбула у Мудању, затим у Бурсу, затим у Карацабеј, Бандирму и на крају у Гонен, интервјуисао бугарске породице, прегледао структуре села, истраживао богомоље. Ствари које су писали имале су карактеристике онога што можемо назвати „путописном књигом“.[1]

Смрт

уреди

Васила Канчова је у својој канцеларији убио психопата.[2]

У популарној култури

уреди

О њему је један од оснивача Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) Иван Хаџиниколов рекао да је Канчов својевремено тврдио да је дошао као учитељ у Солун да бугаризује Македонију. Хаџиниколов је одговорио да се прецењује, јер је Македонија одавно бугарска и да су македонски Бугари дуго радили за то.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Kınçov, Vasil (2021). Marmara'nın Öte Yakasında (1899) (на језику: турски). Yeditepe Yayınları. 
  2. ^ Марков, Георги. Покушения, насилие и политика в България 1878 – 1947. София, Военно издателство, 2003. ISBN 954-509-239-4, стр. 208-209.
  3. ^ Васил Кънчов беше много словоохотлив и между другото в приказките си каза, че той е дошъл учител в Солун да побългари Македония. Много и силно казано. Възразих му, че така не трябва да се говори и себе си да надценява, тъй като Македония отдавна е българска и че македонските българи отдавна водят борба с рутината, ней ѝ трябва просвета, каквато всички учители и духовници понастоящем трябва да пръскат. Петров, Тодор и др. ВМОРО през погледа на нейните основатели. София, Военно издателство, 2002, стр. 97, ISBN 9545092335.