Васијан Мишић

Васијан (световно Владимир Мишић; Војилово код Голубца, 1901Манастир Покајница 1977) био је игуман Манастира Преображење.

Васијан
(Мишић)
Право имеВладимир Мишић
Датум рођења1901.
Место рођењаВојилово код Голубца
 Краљевина Србија
Датум смрти1977.
Место смртиМанастир Покајница код Велике Плане
 СФР Југославија
ГробМанастир Покајница код Велике Плане  Србија
игуман Манастира Преображења (Овчар)
Године19531977
НаследникЕвстатије (Ракић)
игуман Манастира Покајнице
Године19421946
НаследникГерасим (Животић)

БиографијаУреди

Игуман Васијан Мишић рођен је 1901. године у Војилову код Голубца. На крштењу је добио име Владимир.Био је жењен, а по занимању ковач. Као млад упознао се са богомољачким покретом. Преко тог покрета, који је предводио владика Николај, сазнао је за монаштво и манастире. Зато се 1935. године одлучује те, као члан богомољачког покрета, у договору са својом супругом, одлази у Македонију владици Николају. Он иде у манастир Свети Наум, на Охридском језеру, а супруга му одлази у женски манастир Калиште. Због побожности, владика Николај већ одмах следеће 1936. године дао је благослов да се Владимир замонаши. На монашком постригу добио је ново монашко име Васијан. Рукоположен је за ђакона и јеромонаха почетком 1937. године.

Када је владика Николај из Охрида те јесени прешао у Жичку епархију, са њим је у Жичу прешао и отац Васијан, као и већи део братства из Светог Наума. Имајући владику Николаја као свог духовног оца и заштитника, сви су се окупљали око њега. У Жичи је отац Васијан био намесник и замењивао игумана жичког Данила. Држао је чреду у богослужењу. Био је главни манастирски пчелар у пчеларству, у којем је било преко 70 друштава (60 ђерзонки и око 18 вршкара). Поред свега тога, отац Васијан организовао је и водио братство богомољачког покрета у Жичи и околним селима. Тако је он још тада био веома запажен, поштован и вољен од народа тога краја.

Епископ жички 1946. године оца Васијана производи у чин синђела и, поред Преображења, поверава му управу женског манастира Сретења. Јер, 1947. године манастир Сретење званично постаје женски манастир, са већим бројем сестринстава и првом игуманијом монахињом Аном, која је још као сестра Нада више година у Битољу неговала сиромашну децу у обдаништима и хранилиштима, која је основао владика Николај у "Богдају", и за време рата у Трстенику. Уз помоћ оца Васијана и преображењског братства, сестра Нада је отпочела са обновом порушеног и готово запустелог ратом манастира Сретења. Уз помоћ изврсног духовника оца Васијана и нове, мудре игуманије Ане (сестре Наде), њено малоо сестринство брзо је узрасло у велико и у духовном животу напредно сестринство. За две до три године имала је око 20 сестара. И овог пута се видело велико духовно искуство оца Васијана, као што је било велико и његово срце испуњено истинском љубављу Христовом. После одласка мати Ане у Враћевшницу и доласка из Јовања у Сретење нове игуманије мати-Јоване, са овако великим и светоотачки опитним духовником сретењско је сестринство и даље напредовало у духовном животу, као што је осетно напредовао и манастир у својој обнови.

Упокојио се у Господу 11. априла 1977. године. Опело и сахрану извршили су у манастиру Покајници епископи: браничевски Хризостом и нишки Иринеј, уз саслушавање око 40 свештеника и свештеномонаха и уз присуство око 50 монаха и монахиња, и мноштва богомољског народа.