Васијан Мишић

српски игуман

Васијан (световно Владимир Мишић; Војилово код Голубца, 6. новембар 1901Манастир Покајница, 11. април 1977) био је православни игуман Манастира Преображење.

Васијан
(Мишић)
Право имеВладимир Мишић
Датум рођења(1901-11-06)6. новембар 1901.
Место рођењаВојилово код Голубца
 Краљевина Србија
Датум смрти11. април 1977.(1977-04-11) (75 год.)
Место смртиМанастир Покајница код Велике Плане
 СФР Југославија
ГробМанастир Покајница код Велике Плане  Србија
игуман Манастира Преображења
Године19421946
НаследникЕвстатије (Ракић)

БиографијаУреди

Васијан Мишић рођен је 6. новембара 1901. године у Војилово код Голубаца. На крштењу је добио име Владимир.

Био је жењен, а по занимању ковач. Као млад упознао се са богомољачким покретом. Преко тог покрета, који је предводио владика Николај Велимировић, сазнао је за монаштво и манастире.

Зато се 1935. године одлучује те, као члан богомољачког покрета, у договору са својом супругом, одлази у Македонију владици Николају. Он иде у Манастир Светог Наума, на Охридском језеру, а супруга му одлази у женски Манастир Калиште.

Због побожности, владика Николај већ одмах следеће 1936. године дао је благослов да се Владимир замонаши. На монашком постригу добио је ново монашко име Васијан. Рукоположен је за ђакона и јеромонаха почетком 1937. године.[1]

Када је владика Николај из Охрида те јесени прешао у Жичку епархију, са њим је у Манастир Жичу прешао и отац Васијан, као и већи део братства из Светог Наума.

Имајући владику Николаја као свог духовног оца и заштитника, сви су се окупљали око њега. У Манастиру Жичи је отац Васијан био намесник и замењивао игумана жичког Данила.


Епископ жички Викентије Проданов 1946. године оца Васијана производи у чин синђела и, поред Манастира Преображења, поверава му управу женског Манастира Сретења.

Тако је добио канонски отпуст за Епархију браничевску, у којој га епископ Хризостом Војиновић, који је такође изникао из богомољачког покрета, веома радо прима и поставља за старешину Манастира Покајнице 1954. године.

Упокојио се у Господу 11. априла 1977. године. Опело и сахрану извршили су у Манастиру Покајници епископи: браничевски Хризостом Војиновић и нишки Иринеј Гавриловић, уз саслушавање око 40 свештеника и свештеномонаха и уз присуство око 50 монаха и монахиња, и мноштва богомољског народа.

РеференцеУреди