Ватерполо репрезентација Србије
(преусмерено са Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе)
Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.
 | |
| Надимак | Делфини |
|---|---|
| Савез | Ватерполо савез Србије |
| Конфедерација | ЛЕН (Европа) |
| Селектор |  Урош Стевановић |
| Помоћни тренер | Владимир Вујасиновић |
| Капитен | Сава Ранђеловић |
| Највише наступа | Дејан Савић, 444 утакмице |
| Најбољи стрелац | Александар Шапић, 981 гол |
| ФИНА шифра | SRB |
| Прва међународна утакмица | |
 Белгија 7 : 1  Југославија (Болоња, Италија; 31. август 1927)[1] као Србија Србија 13 : 6  Русија (Београд, Србија; 1. септембар 2006)[2] | |
| Највећа победа | |
 СФР Југославија 62 : 0  Гватемала (Кобе, Јапан; 24. август 1985)[3] као Србија Србија 31 : 0  Египат(Ђенова, Италија; 18. јун 2008)[4][5] | |
| Највећи пораз | |
| Белгија 7 : 1 Југославија (Болоња, Италија; 31. август 1927)[1] као Србија  Мађарска 16 : 7 Србија (Сплит, Хрватска; 31. август 2022) | |
| Олимпијске игре | |
| Учешћа | 19 (Први пут 1936.) |
| Најбољи резултат |  Првак (5): 1968, 1984, 1988, 2016, 2020. |
| Светско првенство | |
| Учешћа | 19 (Први пут 1973.) |
| Најбољи резултат |  Првак (5): 1986,1991, 2005, 2009, 2015. |
| Европско првенство | |
| Учешћа | 30 (Први пут 1927.) |
| Најбољи резултат |  Првак (8):1991, 2001, 2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018. |
| Светска лига | |
| Учешћа | 15 (Први пут 2003.) |
| Најбољи резултат | Првак (12): 2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019. |
| Светски куп | |
| Учешћа | 12 (Први пут 1979.) |
| Најбољи резултат | Првак (5) : 1987, 1989, 2006, 2010, 2014. |
| Европски куп | |
| Учешћа | 1 (Први пут 2018.) |
| Најбољи резултат | 4. место (1): 2018. |
Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:
- 1932—1940.
Краљевина Југославија - 1945—1991.
СФР Југославија - 1992—2003.
СР Југославија - 2003—2006. Србија и Црна Гора
- Од 2006.
Србија
Ватерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе,[6][7] те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.[8]
Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1. Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0[3]. Такође, финале Европског првенства 2016. године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Црне Горе пратило је 11.000 гледалаца у Београдској арени.[9]
Најефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.
Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".
Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.
Резултати репрезентације на међународним такмичењимаУреди
Олимпијске игреУреди
| Олим. игре | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Берлин 1936. |
3. место у групи | 3 | 1 | 0 | 2 | 11 | 8 | |
 Лондон 1948. |
испала у предтакмичењу | 3 | 1 | 1 | 1 | 17 | 10 | |
 Хелсинки 1952. |
2. у финалној групи | 2 | 8 | 6 | 2 | 0 | 43 | 14 |
 Мелбурн 1956. |
2 у финалној групи | 2 | 6 | 4 | 1 | 1 | 36 | 11 |
 Рим 1960. |
4. у финалној групи | 4 | 7 | 5 | 0 | 2 | 27 | 14 |
 Токио 1964. |
2 у финалној групи | 2 | 7 | 6 | 1 | 0 | 41 | 10 |
 град Мексико 1968. |
Победник | 1 | 9 | 7 | 1 | 1 | 86 | 35 |
 Минхен 1972. |
5 у финалној групи | 5 | 9 | 5 | 1 | 3 | 52 | 43 |
 Монтреал 1976. |
5 у финалној групи | 5 | 8 | 1 | 5 | 2 | 46 | 34 |
 Москва 1980. |
2 у финалној групи | 2 | 8 | 5 | 2 | 1 | 58 | 32 |
 Лос Анђелес 1984. |
Победник | 1 | 7 | 6 | 1 | 0 | 72 | 49 |
 Сеул 1988. |
Победник | 1 | 7 | 6 | 0 | 1 | 83 | 55 |
 Барселона 1992. |
суспендована због санкција У. Н. | |||||||
| Атланта 1996. |
Меч за 7. место | 8. | 8 | 3 | 1 | 4 | 75 | 80 |
| Сиднеј 2000. |
Меч за 3. место | 3. | 8 | 6 | 1 | 1 | 63 | 36 |
 Атина 2004. |
Финале | 2. | 8 | 6 | 0 | 2 | 58 | 42 |
 Пекинг 2008. |
Меч за 3. место | 3. | 8 | 5 | 0 | 3 | 70 | 57 |
| Лондон 2012. |
Меч за 3. место | 3. | 8 | 6 | 1 | 1 | 99 | 66 |
 Рио 2016. |
Победник | 1. | 8 | 5 | 2 | 1 | 80 | 66 |
 Токио 2020.
|
Победник | 1. | 8 | 6 | 0 | 2 | 103 | 71 |
| Укупно | 19/27 | — | 138 | 90 | 20 | 28 | 1120 | 733 |
Светско првенствоУреди
Закључно са Светским првенством у Казању 2015. године, репрезентација Србије постигла је 992 гола. Већ на наредном 2017. године у Будимпешти победом над селекцијом Јужне Африке од 21:5, Делфини су прешли границу од хиљаду датих голова на Светским првенствима. Осми гол на овом мечу, а хиљадити на шампионатима, постигао је у другој четвртини Филип Филиповић.[10]
| Светско првенство | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Београд 1973. |
Меч за 3. место | Бронзана медаља | 10 | 6 | 1 | 3 | 58 | 44 |
 Кали 1975. |
Групна фаза | 13.место | 3 | 2 | 0 | 1 | 15 | 12 |
| Берлин 1978. |
Меч за 3. место | Бронзана медаља | 11 | 7 | 0 | 4 | 64 | 39 |
 Гвајакил 1982. |
Групна фаза | 7. место | 6 | 4 | 0 | 2 | 58 | 52 |
| Мадрид 1986. |
Финале | Победник | 6 | 5 | 2 | 0 | 73 | 56 |
| Перт 1991. |
Финале | Победник | 7 | 6 | 0 | 1 | 81 | 46 |
| Рим 1994. |
суспендована због санкција У. Н. | |||||||
| Перт 1998. |
Меч за 3. место | Бронзана медаља | 8 | 5 | 1 | 2 | 77 | 49 |
| Фукуока 2001. |
Финале | Сребрна медаља | 8 | 6 | 1 | 1 | 62 | 42 |
| Барселона 2003. |
Меч за 3. место | Бронзана медаља | 7 | 5 | 1 | 1 | 55 | 33 |
| Монтреал 2005. |
Финале | Победник | 6 | 6 | 0 | 0 | 69 | 29 |
| Мелбурн 2007. |
Меч за 3. место | 4.место | 6 | 4 | 0 | 2 | 67 | 44 |
| Рим 2009. |
Финале | Победник | 7 | 5 | 1 | 1 | 80 | 60 |
| Шангај 2011. |
Финале | Сребрна медаља | 6 | 6 | 0 | 0 | 72 | 47 |
| Барселона 2013. |
Меч за 7. место | 7.место | 7 | 5 | 0 | 2 | 81 | 55 |
| Казањ 2015. |
Финале | Победник | 6 | 6 | 0 | 0 | 80 | 60 |
| Будимпешта 2017. |
Меч за 3. место | Бронзана медаља | 6 | 5 | 0 | 1 | 80 | 51 |
| Kвангжу 2019. |
Меч за 5. место | 5. место | 6 | 4 | 1 | 1 | 80 | 52 |
| Укупно | 17/18 | 5 титула | 116 | 77 | 8 | 22 | 1152 | 771 |
Златни српски ватерполисти са Европског првенства 2018.
Европско првенствоУреди
| Европско првенство | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Будимпешта 1926 |
није учествовала | - | - | - | - | - | - | - | - |
 Болоња 1927 |
9. место | 9 | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 7 | -6 |
 Париз 1931 |
није учествовала | - | - | - | - | - | - | - | - |
 Магдебург 1934 |
5. место | 5 | 6 | 2 | 1 | 3 | 9 | 14 | -5 |
| Лондон 1938 |
није учествовала | - | - | - | - | - | - | - | - |
 Монте Карло 1947 |
предтакмичење | 8 | 2 | 0 | 1 | 1 | 5 | 9 | -4 |
 Беч 1950 |
Meч зa 3. место | 3 | 6 | 4 | 1 | 1 | 46 | 25 | +21 |
| Торино 1954 |
Финалиста | 2 | 6 | 4 | 2 | 0 | 28 | 7 | +21 |
| Будимпешта 1958 |
Финалиста | 2 | 7 | 5 | 0 | 2 | 38 | 16 | +22 |
 Лајпциг 1962 |
Финалиста | 2 | 6 | 3 | 1 | 2 | 27 | 12 | +15 |
 Утрехт 1966 |
Meч зa 3. место | 3 | 7 | 5 | 1 | 1 | 23 | 13 | +10 |
 Барселона 1970 |
Meч зa 3. место | 3 | 9 | 7 | 0 | 2 | 45 | 29 | +16 |
| Беч 1974 |
Meч зa 3. место | 3 | 7 | 4 | 2 | 1 | 45 | 38 | +7 |
 Јенчепинг 1977 |
Финалиста | 2 | 7 | 6 | 0 | 1 | 42 | 30 | +12 |
| Сплит 1981 |
Meч зa 3. место | 4 | 7 | 3 | 0 | 4 | 54 | 62 | -8 |
| Рим 1983 |
Meч зa 3. место | 4 | 7 | 3 | 2 | 2 | 58 | 50 | +8 |
 Софија 1985 |
Финалиста | 2 | 7 | 5 | 1 | 1 | 58 | 44 | +14 |
| Стразбур 1987 |
Финалиста | 2 | 7 | 5 | 2 | 0 | 68 | 46 | +22 |
| Бон 1989 |
Финалиста | 2 | 8 | 6 | 1 | 1 | 81 | 53 | +28 |
| Атина 1991 |
Победник | 1 | 8 | 7 | 1 | 0 | 102 | 59 | +43 |
| Шефилд 1993. |
суспендована због санкција У. Н. | ||||||||
| Беч 1995. |
суспендована због санкција У. Н. | ||||||||
| Севиља 1997. |
Финале | 2. | 8 | 6 | 1 | 1 | 52 | 39 | +13 |
| Фиренца 1999. |
Меч за 7. место | 7. | 8 | 3 | 1 | 4 | 56 | 55 | +1 |
| Будимпешта 2001. |
Финале | 1. | 8 | 8 | 0 | 0 | 71 | 50 | +21 |
 Крањ 2003. |
Финале | 1. | 8 | 7 | 0 | 1 | 75 | 47 | +28 |
| Београд 2006. |
Финале | 1. | 7 | 7 | 0 | 0 | 100 | 48 | +52 |
| Малага 2008. |
Финале | 2. | 7 | 5 | 1 | 1 | 81 | 44 | +37 |
 Загреб 2010. |
Меч за 3. место | 3. | 8 | 6 | 0 | 2 | 96 | 59 | +37 |
| Ајндховен 2012. |
Финале | 1. | 7 | 6 | 0 | 1 | 78 | 61 | +17 |
| Будимпешта 2014. |
Финале | 1. | 8 | 6 | 1 | 1 | 85 | 59 | +26 |
| Београд 2016. |
Финале | 1. | 7 | 7 | 0 | 0 | 97 | 51 | +36 |
| Барселона 2018. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 68 | 41 | +27 |
| Будимпешта 2020. |
Меч за 5. место | 5. | 6 | 5 | 0 | 1 | 68 | 46 | +22 |
| Сплит 2022. |
Осмина финала | 9. | 6 | 4 | 0 | 2 | 80 | 47 | +33 |
| Укупно | 30/35 | 8 титула | 202 | 145 | 20 | 37 | 1737 | 1171 | +566 |
Светска лигаУреди
| Светска лига | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Патрас 2002. |
Није учествовала | |||||||
| Њујорк 2003. |
Меч за 3. место | 4. | 3 | 1 | 0 | 2 | 28 | 26 |
| Лонг Бич 2004. |
Финале | 2. | 3 | 2 | 0 | 1 | 25 | 24 |
 Београд 2005. |
Финале | 1. | 4 | 4 | 0 | 0 | 44 | 29 |
| Атина 2006. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 74 | 38 |
| Берлин 2007. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 77 | 26 |
| Ђенова 2008. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 83 | 24 |
 Подгорица 2009. |
Меч за 3. место | 3. | 6 | 5 | 0 | 1 | 58 | 33 |
| Ниш 2010. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 84 | 41 |
| Фиренца 2011. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 69 | 36 |
 Алмати 2012. |
Није учествовала | |||||||
| Чељабинск 2013. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 82 | 44 |
 Дубаи 2014. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 85 | 40 |
| Бергамо 2015. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 87 | 51 |
| Хуејџоу 2016. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 80 | 43 |
| Руза 2017. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 85 | 52 |
| Будимпешта 2018. |
Није се квалификовала за завршни турнир | |||||||
| Београд 2019. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 91 | 51 |
 Тбилиси 2021. |
Није се квалификовала за завршни турнир | |||||||
| Укупно | 14/17 | 12 титула | - | - | - | - | - | - |
Светски купУреди
| Светски куп | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије | |||||||||
| Атланта 1995. |
Није се квалификовала | ||||||||
| Атина 1997. |
Меч за 7. место | 7. | 5 | 2 | 0 | 3 | 32 | 37 | |
| Сиднеј 1999. |
Меч за 5. место | 5. | 5 | 4 | 0 | 1 | 34 | 29 | |
| Београд 2002. |
Меч за 3. место | 3. | 5 | 4 | 0 | 2 | 37 | 30 | |
| Будимпешта 2006. |
Финале | 1. | 5 | 5 | 0 | 0 | 52 | 38 | |
 Велики Варадин 2010. |
Финале | 1. | 6 | 4 | 0 | 1 | 77 | 53 | |
| Алмати 2014. |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 71 | 36 | |
| Берлин 2018. |
Меч за 3. место | 3. | 6 | 4 | 1 | 1 | 83 | 49 | |
| Укупно | 7/8 | 3 титуле | 38 | 29 | 1 | 8 | 386 | 272 | |
Европски купУреди
| Светска лига | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ријека 2018. |
Меч за 3. место | 4. | - | - | - | - | - | - |
| Укупно | 1/1 | 0 титула | - | - | - | - | - | - |
Медитеранске игреУреди
| Медитеранске игре | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије | |||||||||
| Лангдок-Русијон 1993. |
Није се квалификовала | ||||||||
| Бари 1997. |
Финале | 1. | - | - | - | - | - | - | |
 Тунис 2001. |
Меч за 3. место | 4. | - | - | - | - | - | - | |
| Алмерија 2005. |
Меч за 3. место | 3. | 5 | 3 | 1 | 1 | 39 | 30 | |
| Пескара 2009. |
Финале | 1. | 5 | 4 | 1 | 0 | 47 | 26 | |
| Мерсин 2013. |
Меч за 5. место | 6. | 5 | 1 | 0 | 4 | 23 | 45 | |
| Тарагона 2018. |
Финале | 1. | 4 | 4 | 0 | 0 | 49 | 18 | |
| Укупно | 6/7 | 3 титуле | |||||||
Састав репрезентацијеУреди
Састав на ОИ 2020.
| № | Име | Поз. | Висина | Тежина | Датум рођења | Клуб у 2021. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Гојко Пијетловић | Г | 1,94 м | 92 кг | 7. август 1983. | ВК Нови Београд
|
| 2 | Душан Мандић | О | 2,02 м | 96 кг | 16. јун 1994. | ВК Нови Београд
|
| 3 | Никола Дедовић | О | 25. јануар 1992. | ВК Шпандау 04
| ||
| 4 | Сава Ранђеловић | ЦБ | 1,93 м | 93 кг | 17. јул 1993. | ВК Вашаш
|
| 5 | Страхиња Рашовић | О | 1,89 м | 90 кг | 21. децембар 1990. | ВК Нови Београд
|
| 6 | Душко Пијетловић | Н | 1,92 м | 91 кг | 25. април 1985. | ВК Нови Београд
|
| 7 | Ђорђе Лазић | Н | ВК Бреша
| |||
| 8 | Милан Алексић | ЦБ | 1,93 м | 93 кг | 13. мај 1986. | ВК Партизан
|
| 9 | Никола Јакшић | ЦБ | 1,97 м | 90 кг | 17. јануар 1997. | ВК Нови Београд
|
| 10 | Филип Филиповић (к) | О | 1,96 м | 93 кг | 2. мај 1987. | ВК Олимпијакос
|
| 11 | Андрија Прлаиновић | О | 1,87 м | 91 кг | 28. април 1988. | ВК Марсеј
|
| 12 | Стефан Митровић | О | 1,95 м | 91 кг | 29. март 1988. | ВК Партизан
|
| 13 | Бранислав Митровић | Г | 2,01 м | 96 кг | 30. јануар 1985. | ВК Вашаш
|
- Селектор: Дејан Савић
СелекториУреди
- Никола Стаменић (1992—1996)
- Драган Андрић (1996)
- Никола Стаменић (1996—1999)
- Ненад Манојловић (1999—2004)
- Петар Поробић (2004—2006)
- Ненад Манојловић (2006)
- Дејан Удовичић (2006—2012)
- Дејан Савић (2012—2022)
- Урош Стевановић (2022—)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б it:Campionato europeo di pallanuoto 1927 (maschile)
- ^ Men Water Polo European Championship 1927 Bologna (ITA) - 31.08-05.09 Winner Hungary
- ^ а б VEĆ PRVOG DANA SVJETSKOG PRVENSTVA U VATERPOLU PAO SVJETSKI REKORD! Neviđena blamaža domaćina natjecanja, Jugoslavija više nije na vrhu - Sportske Novosti
- ^ https://www.b92.net/sport/vaterpolo/vesti.php?yyyy=2008&mm=06&dd=18&nav_id=304444
- ^ it:Campionato europeo di pallanuoto 2006 (maschile)
- ^ „FINA Men’s Water Polo World League 2011” (PDF). FINA. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 06. 2011. г. Приступљено 22. 6. 2011.
- ^ Serbia Water Polo European Champions 2018, summary D15 – LEN.eu | Ligue Européenne de Natation
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2017.
- ^ http://www.b92.net/sport/vaterpolo/vesti.php?yyyy=2016&mm=01&dd=11&nav_id=1083810
- ^ „Србија декласирала Јужну Африку на старту светског првенства”. Ватерполо вести. 17. 7. 2017. Приступљено 19. 7. 2019.
Спољашње везеУреди
Више информација о чланкуВатерполо репрезентација Србијепронађите на Википедијиним
сестринским пројектима:
сестринским пројектима:
- Ватерполо савез Србије
- „Srbija osvojila Svetsku ligu”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012.
- „Srbija pobednik FINA Svetskog kupa”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012.
- „Bronzana medalja za Srbiju”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012.
- „Vaterpolisti srebrni na SP”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012.
- Сто година српског ватерпола („Политика”, 4. април 2022)