Вађрајана (санскрт: vajrayāna - "дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма који данас преовлађује у Монголији, Тибету, Ладаку, Непалу, Бутану и међу Тибетанцима који живе у Индији.

Основали су га средњовековни индијски махасидаси. Вађрајана се базирана на литератури познатој као будистичке тантре.[1] Он обухвата праксе које користе мантре, даране, мудре, мандале и визуелизацију божанстава и Буда. Према списима из вађрајане, појам Vajrayāna се односи на једно од три возила или путеве до просветљења, а друга два су сравакајана (такође пежоративно позната као хинајана) и махајана (а.к.а парамитајана).

Најпознатији огранак вађрајане је тибетански будизам.

НазивУреди

Неки сматрају да се назив “дијамантски пут” односи на “несаломиву” логику коју вађнајанисти користе да одбране своје учење.[2] Према другој теорији, вађрајана будизам заговара изненадно пробуђење, слично удару муње или вађре, одакле му и назив.[3] Елијаде сматра да је гром (вађра) уједно и симбол фалуса, што имплицира сексуални симболизам који прожима тантризам на више нивоа.[2]

Вађрајана се више ослања на тантричку литературу него на традиционалне будистичке списе, па је због тога такође позната и под именом тантрајана, од глагола тантра који значи "ткати". Тантре су текстови настали у окриљу индијског махајана будизма, око 500. године, и састоје се од медитативних пракси чији је циљ да се свакодневна свест трасформише у "пробуђени ум".[4]

ИсторијаУреди

Вађрајана будизам се појавио у Индији у 6. и 7. веку. Развио се под утицајем утицајем популарног хиндуизма, што се огледа у служењу божанствима и употреби сложених ритуала. Тантрички будизам је у Индији завршио тако што постао изазов махајани у 7. веку, и на крају је потиснуо.[2] Познато је неколико школа индуског тантричког будизма, од којих је најважнија вађрајана.

У 11. веку је вађрајана постала сасвим устаљена на Тибету, где је пролазила кроз даљи развој.

Махасидски покретУреди

Тантрички будизам се може пратити до група лутајућих јогија званих махасиде (велики мудраци).[5] Према Рејнолдсу (2007), махасиди потичу из средњовековног периода на северу Индије (3–13 век) и користили су се методе које су се радикално разликовале од оних које су се користиле у будистичким манастирима, укључујући живот у шумама и пећинама и практиковање медитације у посмртним локацијам сличне онима која су практиковали подвижници Шива Капалика.[6] Ови јогијски кругови окупљали су се на тантричким гозбама (ганачакра) често на светим локацијама (пита) и местима (ксетра) која су укључивала плес, певање, сексуалне обреде и употребу табу супстанци попут алкохола, урина, меса итд.[7] Најмање две од махасида цитиране у будистичкој литератури упоредиве су са свецима Шива Нат (Горакшанат и Мацјендранат) који су практиковали Хата јогу.

Према Шуману, покрет зван Сахаја-сиди развио се у 8. веку у Бенгалу.[8] Он је био доминиран дугокосим, лутајући махасидима који су отворено оспоравали и исмевали будистички естаблишмент.[9] Махасиди су следили сидије, магијске моћи попут лета и екстрасензорне перцепције, као и духовно ослобођење.[10]

УчењеУреди

Петоструки низовиУреди

 
Тибетска мандала пет божанстава, из 17. века.

Суштину вађрајане представљају симболичка употреба замишљених божанских облика (мандала), који у исто време представљају пет састојака људске личности, пет тачака у простору (центар и четири угла), пет зала (незнање, мржњу, жудњу, злобу и завист) и пет мудрости (чисти апсолут, налик огледалу, ону која разликује, без установљених разлика и активну), које обично представља петорица буда прозваних Илуминатор, Непоколебљив, Рођен као драгуљ, Безгранична Светлост и Непогрешив Успех.[11]

Петоструки низови, који персонификују људску личност и бескрајни свемир с једне, и изопаченост појавне егзистенције и чистоту будаства с друге стране, представљају главне претпоставке око којих се развија свака тантричка пракса.[11]

Сексуални симболизамУреди

Тантристи верују да се досезање будаства, поред осталих начина, може постићи и путем сексуалног сједињења.[2] Стога, тантризам често садржи и „скривена значења“, од којих неки може укључивати и сексуални смисао. Елијаде тумачи да је "сваки текст увек отворен за најмање још једно читање". Ha пример, bodhicitta значи „мисао буђења" али на сексуалном нивоу је тајно име за сперму, a prajna је мудрост, али и партнер (конкретни или имагинарни) у ритуалном сексуалном чину.[2]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Macmillan Publishing 2004, стр. 875-876.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Елијаде 1996, стр. 40–59.
  3. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. Novi Sad: 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  4. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. Novi Sad: 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. стр. 90–93.
  5. ^ Ray, Reginald A.; Indestructible Truth: The Living Spirituality of Tibetan Buddhism, 2000
  6. ^ Reynolds, John Myrdhin. „The Mahasiddha Tradition in Tibet”. Vajranatha. Vajranatha. Приступљено 18. 6. 2015. 
  7. ^ Snellgrove, David. (1987) Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists and their Tibetan successors. pp 168.
  8. ^ Schumann 1974, стр. 163.
  9. ^ Kitagawa 2002, стр. 80.
  10. ^ Dowman, The Eighty-four Mahasiddhas and the Path of Tantra - Introduction to Masters of Mahamudra, 1984. http://keithdowman.net/essays/introduction-mahasiddhas-and-tantra.html
  11. 11,0 11,1 Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

ЛитератураУреди

  • Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига. 
  • Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8. 
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  • Akira, Hirakawa (1993), Groner, Paul, ур., History of Indian Buddhism, Translated by Paul Groner, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers 
  • Banerjee, S. C. (1977). Tantra in Bengal: A Study in Its Origin, Development and Influence. Manohar. ISBN 978-81-85425-63-4. 
  • Buswell, Robert E. (2004). Encyclopedia of Buddhism. Macmillan Reference USA. ISBN 978-0-02-865910-7. 
  • Datta, Amaresh (2006). The Encyclopaedia Of Indian Literature (Volume One (A To Devo), Volume 1. Sahitya Akademi publications. ISBN 978-81-260-1803-1. 
  • Harding, Sarah (1996), Creation and Completion - Essential Points of Tantric Meditation, Boston: Wisdom Publications 
  • Hawkins, Bradley K. (1999). Buddhism. Routledge. ISBN 978-0-415-21162-8. 
  • Hua, Hsuan; Chih, Heng; Hsien, Heng; Rounds, David; Epstein, Ron; et al. (2003). The Shurangama Sutra - Sutra Text and Supplements with Commentary by the Venerable Master Hsuan Hua. Burlingame, California: Buddhist Text Translation Society. ISBN 978-0-88139-949-3. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2009. 
  • Kitagawa, Joseph Mitsuo (2002). The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture. Routledge. ISBN 978-0-7007-1762-0. 
  • Macmillan Publishing (2004), Macmillan Encyclopedia of Buddhism, Macmillan Publishing 
  • Mishra, Baba; Dandasena, P.K. (2011), Settlement and urbanization in ancient Orissa 
  • Patrul Rinpoche (1994). Brown, Kerry; Sharma, Sima, ур. The Words of My Perfect Teacher (Tibetan title: kunzang lama'i shelung). Translated by the Padmakara Translation Group. With a foreword by the Dalai Lama. San Francisco, California, USA: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-0-06-066449-7. 
  • Ray, Reginald A (2001), Secret of the Vajra World: The Tantric Buddhism of Tibet, Boston: Shambhala Publications 
  • Schumann, Hans Wolfgang (1974), Buddhism: an outline of its teachings and schools, Theosophical Pub. House 
  • Snelling, John (1987), The Buddhist handbook. A Complete Guide to Buddhist Teaching and Practice, London: Century Paperbacks 
  • Wardner, A.K. (1999), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers 
  • Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000). Buddhist Thought: A complete introduction to the Indian tradition. Routledge. ISBN 978-0-203-18593-3. 
  • Chözang, Rongzom (2008). Establishing Appearances as Divine. Köppl, Heidi I. (trans). Snow Lion. стр. 95—108. ISBN 9781559392884. 
  • Kongtrul, Jamgon; Thrangu Rinpoche; Harding, Sarah (2002). Creation and Completion: Essential Points of Tantric Meditation. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-312-7. 
  • Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (1998). Buddhist Ethics. The Treasury of Knowledge (book 5). Ithaca: Snow Lion. стр. 215—306. ISBN 978-1-55939-191-7. 
  • Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2004). Systems of Buddhist Tantra:The Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 6 part 4). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559392105. 
  • Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2008). The Elements of Tantric Practice:A General Exposition of the Process of Meditation in the Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 8 part 3). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559393058. 
  • Kongtrul, Jamgon; Harding, Sarah (2007). Esoteric Instructions: A Detailed Presentation of the Process of Meditation in Vajrayana. The Treasury of Knowledge (book 8 part 4). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-284-6. 
  • Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (2010). Journey and Goal: An Analysis of the Spiritual Paths and Levels to be Traversed and the Consummate Fruition state. The Treasury of Knowledge (books 9 & 10). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. стр. 159—251, 333—451. ISBN 978-1-55939-360-7. 
  • Tantric Ethics: An Explanation of the Precepts for Buddhist Vajrayana Practice by Tson-Kha-Pa. ISBN 978-0-86171-290-8.
  • Perfect Conduct: Ascertaining the Three Vows by Ngari Panchen, Dudjom Rinpoche. ISBN 978-0-86171-083-6.
  • Āryadeva's Lamp that Integrates the Practices (Caryāmelāpakapradīpa): The Gradual Path of Vajrayāna Buddhism according to the Esoteric Community Noble Tradition, ed. and trans by Christian K. Wedemeyer (New York: AIBS/Columbia University Press). 2007. ISBN 978-0-9753734-5-3.
  • S. C. Banerji, Tantra in Bengal: A Study of Its Origin, Development and Influence, Manohar. (2nd ed. 1992). 1977. ISBN 9788185425634.
  • Arnold, Edward A. on behalf of Namgyal Monastery Institute of Buddhist Studies, fore. by Robert A. F. Thurman. As Long As Space Endures: Essays on the Kalacakra Tantra in Honor of H.H. the Dalai Lama, Snow Lion Publications, 2009.
  • Snellgrove, David L.: Indo-Tibetan Buddhism. Indian Buddhists and Their Tibetan Successors. London: Serindia, 1987.

Спољашње везеУреди