Ваљадолид (Мексико)

Ваљадолид (шп. Valladolid) је град који са налази у мексичкој савезној држави Јукатан. Налази се на југоистоку државе, на полуострву Јукатан, 169 km источно од главног града Мериде, и 158 km јужно од Канкуна. По попису из 2005. има 48.973 становника, а 68.863 у широј градској зони која у себи садржи много мањих комуна а такође и четири мања насеља Попола, Канксоц, Јалкоба и Ксоцен. Име града на мајанском језику је „Саки“.

Ваљадолид
шп. Valladolid
01Cathedral of San Gervasio, Valladolid.jpg
Катедрала Сан Гервацио
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Мексико
Савезна државаЈукатан
Становништво
Становништво
 — 48.973 (2.005)
Географске карактеристике
Координате20°40′ СГШ; 88°12′ ЗГД / 20.67° СГШ; 88.20° ЗГД / 20.67; -88.20Координате: 20°40′ СГШ; 88°12′ ЗГД / 20.67° СГШ; 88.20° ЗГД / 20.67; -88.20
Апс. висина30 m
Површина945,22 km2
Ваљадолид на мапи Мексика
Ваљадолид
Ваљадолид
Ваљадолид на мапи Мексика
Веб-сајт
www.valladolid

Историја градаУреди

Први оригинални град Ваљадолид је основан од стране шпанског конквистадора Франциска де Монтеје (Francisco de Montejo) 28. маја 1543. године, недалеко од данашњег места налажења у лагуни Чок Ха. Због превелике влаге и нездраве климе тадашњи становници су одлучили да се преселе дубље у шуме и 24. марта 1545. године су се доселили на данашње место града. На том простору већ је постојало насеље звано „Заки“ или „Заки-Вал“ у коме су живеле Маје. Шпанци су постојећ куће и храмове порушили и искористили материјал за градњу својих нових кућа. Од једне од пирамида су искористили већ обрађено камење за грађење цркве која још и данас постоји, катедрала Сан Гервасио. И поред побуне Маја Шпанци су остварили своју замисао и са довођењем свежих трупа угушили побуну. Град је добио име по шпанском граду Ваљадолиду, тадашњем главном граду истоимене шпанске провинције и једно време и главном граду шпанске краљевине.

Ваљадолид је 1840. године имао популацију од 15.000 становника. Током 1847. године опет је дошло до сукоба између Маја и Шпанаца. У почетку мајанско незадовољство је било више локално. Сукоб је ескалирао када су Шпанци стрељали виђеније Маје. Вође побуне су били Јацинто Пат из мајанског града Тихосуко и Сесилио Чи из града Ичмула.[1] Првобитно побуна је имала успеха и Шпанци су 14. марта 1848. били присиљени да напусте град и велики број Шпанаца је убијен пре него су се успели извући и потражити заштиту у Мериди. Маје су тиме привремено повратили град али крајем исте године Шпанци су опет заузели Ваљадолид који је остао у њиховим рукама за сво остало време док је побуна трајала.

До почетка 20. века, Ваљадолид је био трећи по реду по величини и економској снази на Јукатанском полуострву (после Мериде и Кампечеа). Данашње становништво је мешавина старих Маја и Шпанаца колонизатора такозваних Креола.

СтановништвоУреди

По попису из 2005. године Ваљадолид је имао 45.868 становника од тога 22.527 мушкараца и 23.341 жена. По статистичким предвиђањима CONAPO-а, Ваљадолид ће до 2011. године имати 54.676 становника.[2]

Демографија
1895.1900.1910.1921.1930.1950.1960.1970.1980.1990.1995.2000.2005.2010.
4.9554.3194.9205.6016.4028.1659.29714.66328.20129.27934.85737.33245.86848.973

Знаменитости градаУреди

 
Крашка јама - Cenote

Знаменитости Вањадолида су катедрала из колонијалне ере и велики број крашких јама, (Cenote), природних удубљења која граде језера и у којима се налази извор који их снабдева са водом. У близини града се налазе остаци старих мајанских градова Чичен Ице и Ек Балам.

РеференцеУреди

  1. ^ Wright, Ronald (2000). Stolen Continents: Conquest and Resistance in the Americas. Phoenix. стр. 257. ISBN 978-1-84212-104-7. 
  2. ^ „Proyecciones de población CONAPO 1. август 2010”. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2011. Приступљено 19. 05. 2011. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди