Вања Булић
Вања Булић (Куманово, 17. јул 1947) српски је новинар, књижевник и ТВ водитељ.[1] Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази његова Збирка.
Вања Булић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. јул 1947. |
Место рођења | Куманово, НР Македонија, ФНР Југославија |
Држављанство | српско |
Националност | Србин |
Занимање | новинар, књижевник, ТВ водитељ |
Књижевни рад | |
Језик стварања | српски |
Најважнија дела | Како сам гајио близанце Тунел – лепа села лепо горе Ратна срећа Задах белог |
Биографија
уредиВања Булић, од оца Душана и мајке Босиљке, рођен је 17. јула 1947. године у Куманову, а од 1952. године живи у Београду. У младости је био члан рок састава „Сидра” и играо одбојку у „Радничком”.[2][3]
Био је сценариста три ТВ серије: „Југовићи” (РТС, 1988), „Друго стање” (БК телевизија, 2006) и „Јавља ми се из дубине душе” (ТВ Кошава, 2007). Косценариста је филма Лепа села лепо горе и сценариста филма „Друго стање”. Радио је дуго година и као уредник „Дуге”.
Похађао је Девету београдску гимназију. Студирао је новинарство на Факултету политичких наука у Београду.[4] Има три сина, Душана, Ивана и Огњена, и унука Тодора.[5]
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Рад Удружења „Адлигат” подржавао је и пре формирања, од 2008. године, а Збирка Вање Булића формирана је 2014. године и садржи велики број његових књига са посветама, као и књига које су њему поклањане са посветама значајних књижевника.[6]
Водио је „Бисере” на БК телевизији, телевизији Кошава и ОБН телевизији. Тренутно води емисију „После ручка” на Хепи телевизији.
Објављене књиге
уреди- „Како сам гајио близанце” (1995)
- „Тунел – лепа села лепо горе” (1996)
- „Ратна срећа” (1999)
- „Вреле усне” (2001)
- „Парада страсти” (2003)
- „Друго стање” (2006)
- „Сто бисера” (2009)
- „Око отока” (2009)
- „Шоле” (2010)
- „Задах белог” (2010)
- „Симеонов печат” (2012)
- „Јованово завештање” (2013)
- „Досије Богородица” (2014)
- „Мушкарац у извесним годинама” (2014)
- „Теслина пошиљка” (2015)
- „Виза за небо” (2016)
- „Зашто Бог нема ауто” (2016)[7]
- „Душанова клетва” (2018)
- „Теодорин прстен” (2019)
- „Савин осветник” (2020)[8]
- "Милутинов грех" (2023)[9]
- "Синајски тестамент" (2024)
Галерија
уреди-
Булић у Пироту, 2018. године
-
Булић у Пироту, 2018. године
-
Булић у Пироту, 2018. године
Референце
уреди- ^ Лагуна. „Пословна биографија”. Приступљено 10. 2. 2013.
- ^ Прича о једној фотографији („Политика“, 24. мај 2015)
- ^ Vanja Bulić („Vino.rs“, 1. април 2022)
- ^ „Fakultet političkih nauka”. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ Vanja Bulić postao deda | Scena | Novosti.rs
- ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
- ^ „Zašto Bog nema auto - Vanja Bulić | Laguna”.
- ^ „Savin osvetnik - Vanja Bulić | Laguna”.
- ^ „Milutinov greh - Vanja Bulić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-05-03.
Спољашње везе
уреди- Вања Булић на сајту IMDb (језик: енглески)
- У дому Булића 1994 (Нпортал, 2. октобар 2022)