Веблијеви револвери (енгл. Webley Revolver), више различитих модела револвера које је произвела британска компанија Вебли&Скот из Бирмингема у периоду од 1853. до 1970. године. Од 1868. били су службено оружје британске полиције, а од 1887. и британске војске.[1]

Вебли Марк VI, службени револвер британске војске у Првом светском рату.

Најважнији модели

уреди

Револвер капислар (1853)

уреди
 
Вебли револвер капислар.

Први Веблијев револвер произведен је 1853. године. Као и сви револвери тог доба, био је то револвер капислар, калибра 11,5 мм (0,44 инча) са 5 метака, са обарачем једноставног дејства. Ови револвери нису постигли велики успех на тржишту, због конкуренције у то време веома популарних револвера Адамс.[2]

Вебли РИЦ (1867)

уреди
 
Вебли РИЦ модел 1868.

Први Веблијеви револвери са сједињеним метком (у металној чахури) и обарачем двоструког дејства произведени су 1867. године и од 1868. били су прихваћени као служено оружје Краљевске ирске полиције (енгл. Royal Irish Constabulary), по чему су и добили име.[2][3] Иако су у то време службени револвери британске војске били револвери Адамс, многи британски официри и војници у коњици су о свом трошку набављали и користили Веблијеве револвере. Масовно су коришћени у Англо-зулу рату 1879. године са великим успехом, иако су се у пракси показали непрецизним на удаљеностима већим од 25 јарди (23 м).[4]

Вебли Булдог (1878)

уреди
 
Вебли Булдог.

Потреба за компактним, џепним револверима намењеним полицији и цивилном тржишту довела је до развоја Веблијевих џепних револвера веома кратке цеви, популарно названих Булдог.[2]

Војни револвери (Марк I-VI)

уреди
 
Вебли Марк VI преломљен за пуњење.

За разлику од дотадашњих револвера са рамом из једног дела (који су се пунили веома споро), Вебли је 1880. произвео нови модел са преламајућим телом и аутоматским избацивачем чаура, који се пунио брзо и био погоднији за војну службу. Од 1887. ови револвери усвојени су као службено оружје британске војске, заменивши компликоване и непопуларне револвере Енфилд.[2][5]

Извори

уреди
  1. ^ Жук 1995, стр. 59–69.
  2. ^ а б в г „History”. Webley & Scott (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-26. 
  3. ^ Мјат 1981, стр. 72–75.
  4. ^ Лабанд 2009, стр. 237.
  5. ^ Мјат 1981, стр. 80–91.

Литература

уреди