Отворите главни мени

Велика Барна је насељено мјесто града Грубишног Поља, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Велика Барна
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластБилогора
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ГрадГрубишно Поље
Становништво
 — (2011)335
Географске карактеристике
Координате45°44′11″ СГШ; 17°08′03″ ИГД / 45.73630216722155° СГШ; 17.13403406979431° ИГД / 45.73630216722155; 17.13403406979431Координате: 45°44′11″ СГШ; 17°08′03″ ИГД / 45.73630216722155° СГШ; 17.13403406979431° ИГД / 45.73630216722155; 17.13403406979431
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина148 м
Велика Барна на мапи Хрватске
Велика Барна
Велика Барна
Велика Барна на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Велика Барна
Велика Барна
Велика Барна на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43290 Грубишно Поље
Позивни број+385 43

Садржај

ГеографијаУреди

Велика Барна се налази око 5 км сјеверозападно од Грубишног Поља.

ПрошлостУреди

Велика Барна је као село насељена око 1598. године за време аустријског цара Рудолфа II. Поред ње ту су 1905. године још села: Мала Барна и Јасеновача Мала.

Почетком 20. века политичка општина за Велику Барну налазила се у месту Велики Грђевац, а ту је била и пошта. Брзојав је био у Грубишином Пољу. Остала институције и власти имале су седиште у Беловару.

Православна црквена општина била је почетком 20. века организована у месту, под председништвом Прокопа Ковачевића. Православна парохија је била IV класе, са парохијским домом и два српска православна гробља. У црквеној ризници се налазила најстарија црквена књига србљак из 1661. године, штампан у Римнику. Парох је у то време поп Саво Теодоровић (од 1880) родом из Уљаника.[1]

Православна црква је грађена 1844. године и посвећена Св. апостолу и јеванђелисти Марку. Темпло је осликао 1889. године сликар Марко Перош из Загреба. Најстарији познати свештеници су: Михаило Бакрач (1770-1776), Јован Вујић (1776-1809), Тимотеј Вујић (1809-1817), Андро Бирач (1817-1819), Лука Шешић (1819-1827) и други.[2] Православно парохијско звање је основано 1824. године, а најстарије православне матрикуле, оне венчаних су из 1769. године.

У месту је (1839) био један претплатник Павловићевог "Српског народног листа".[3]

Школа у Великој Барни је комунална, са једним здањем сазиданим 1828. године. Учитељ је 1905. године Ђуро Момчиловић који има 106 ђака у редовној настави и још 24 у недељној школи. Ту долазе школска деца из Мале Јасеноваче.[4]

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Велика Барна је имало 335 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 335 350 579 664
Хрвати 319 367 559 649
Југословени 39 137 4
остали и непознато 36 41 47 59
Укупно 729 895 1.189 1.372
Демографија[6]
Година Становника
1961. 1.372
1971. 1.189
1981. 895
1991. 729
2001. 411
2011. 335

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Барна је имало 729 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
335 45,95 %
Хрвати
  
319 43,75 %
Југословени
  
39 5,34 %
Чеси
  
8 1,09 %
Мађари
  
7 0,96 %
Роми
  
2 0,27 %
Словенци
  
1 0,13 %
неопредељени
  
12 1,64 %
непознато
  
6 0,82 %
укупно: 729

ИзвориУреди

  1. ^ Мата Косовац, наведено дело
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  3. ^ "Србски народни лист", Буди 1839. године
  4. ^ Мата Косовац, наведено део
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013. 
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди