Велика Бугарска

За средњовековну државу погледајте страницу Стара Велика Бугарска.

Велика Бугарска (буг. Велика България) је појам који означава циљеве великобугарских националиста који заговарају проширење граница државе Бугарске. Према гледишту ових националиста, Велика Бугарска би представљала уједињење свих Бугара у саставу једне државе. При томе они сматрају Бугарима сво јужнословенско становништво на подручју између реке Дунав и Старе планине, региона око Софије, Врања и Пирота, Северној и Западној Тракији, деловима Источне Тракије и скоро целој Македонији, иако је велики део овог становништва у ствари српске, македонске и грчке националности.

Границе Санстефанске Бугарске из 1878. године, које представљају основ свих каснијих великобугарских пројеката

Термин не треба мешати са Старом Великом Бугарском, коју су формирале прабугарска племена која потичу из источне Европе.

Види још

• Бугарска егзархија
• Бугаризација
• Бугараши
• Десрбизација
• Србофобија
• Моравска војно-инспекциона област
• Македонска војно-инспекциона област
• Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)

Литература

• Вучковић, Владимир (2014). „Бугарска егзархијска црква као руски пројекат у европској Турској: Оснивање, развој и однос према Српској православној цркви до 1878. године” (PDF). Култура полиса. 11 (25): 95—108. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019. 
• Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник. 33: 181—187. 
• Недељковић, Славиша (2013). „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870—1878)” (PDF). Српске студије. 4: 61—72. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019. 
• Поповић, Радомир В. (2006). „Бугарска егзархија: Историјско-канонски аспект”. Гласник: Службени лист Српске православе цркве. 88: 124—134. 
• Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета. 
• Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату”. Лесковачки зборник. 28: 55—59. 
• Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета. 
• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј. 
• Trajanovski, Aleksandar (1980). „Bugarska egzarhija i Ilindenski ustanak u Makedoniji”. Jugoslovenski istorijski časopis. 19 (1-2): 45—56. 
• Трајановски, Александар (1982). Бугарската егзархија и македонското националноослободително движење (1893—1908). Скопје: Култура. 
• Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF). Српске студије. 4: 73—103. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019. 

Спољашње везе

• Гаврил Занетов, пореклом Гагауз тражио је цело Поморавље за Бугарску, а у време 1916. Бугари су окупирали Србију до Пожаревца.