Отворите главни мени

Велика Дренова је насеље у општини Трстеник, у Расинском округу, у Србији. Према попису из 2011. има 2.363 становника, 2002. било је 2.719 становника (према попису из 1991. било је 2.959 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велика Дренова коју су чинила насељена места: Божуревац, Мала Дренова, Мала Сугубина, Медвеђа, Мијајловац, Милутовац, Пољна, Риљац, Рујишник, Селиште, Страгари (тада под званичним именом Страгаре), Велика Дренова (сада у општини Трстеник), Бела Вода, Брајковац, Каменаре, Коморане, Коњух, Лазаревац и Љубава (сада у општини Крушевац).

Велика Дренова
Velika Drenova -Crkva.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаТрстеник
Становништво
 — 2011.Пад 2.363
Географске карактеристике
Координате43°37′35″ СГШ; 21°07′48″ ИГД / 43.6264819° СГШ; 21.1301216° ИГД / 43.6264819; 21.1301216Координате: 43°37′35″ СГШ; 21°07′48″ ИГД / 43.6264819° СГШ; 21.1301216° ИГД / 43.6264819; 21.1301216
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина157 м
Велика Дренова на мапи Србије
Велика Дренова
Велика Дренова
Остали подаци
Поштански број37245
Позивни број037
Регистарска ознакаTS

У Великој Дренови рођен је српски писац и академик Добрица Ћосић, први председник СР Југославије као и први доктор наука педијатрије у старој Југославији Др Радоје Кошаревић.

Садржај

ИсторијаУреди

Иако има доказа да је човек на територији Велике Дренове живео још у праисторији, насеље са називом Дренова помиње се први пут у повељи коју је 1429. године деспот Ђурађ Бранковић издао великом челнику Радичу Поступовићу.

До Другог српског устанка Велика Дренова се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Велика Дренова улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Велика Дренова.

Порекло становништваУреди

Староседеочке породице су: Ћосићи, Чуљићи, Тодоровићи, Трипковићи,Кошаревићи и Вукојевићи.

Према пореклу ондашње становништво Велике Дренове из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 5 породице са 60 кућа.
  • Из шире околине има 13 породице са 156 кућа.
  • Из Срема има 3 породице са 46 кућа.
  • Из Топлице има 7 породице са 45 кућа.
  • Из околине Сврљига има 4 породице са 38 кућа.
  • Из Босне има 1 породица са 24 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 22 куће.
  • Из Жупе има 3 породице са 20 кућа.
  • Из Македоније има 1 породица са 14 кућа.
  • Из Врањског краја има 1 породица са 5 кућа.
  • Непознате старине има 1 породица са 5 кућа.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

ДемографијаУреди

У насељу Велика Дренова живи 2.258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (42,6 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 812 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.181
1953. 3.196
1961. 3.314
1971. 3.217
1981. 3.154
1991. 2.959 2.952
2002. 2.719 2.797
2011. 2.363
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.671 98,23 %
Роми
  
12 0,44 %
Македонци
  
8 0,29 %
Југословени
  
5 0,18 %
Бугари
  
2 0,07 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Хрвати
  
1 0,03 %
Мађари
  
1 0,03 %
Буњевци
  
1 0,03 %
непознато
  
15 0,55 %
Велика Дренова у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 169 177 170 122 117 133 140 141 148 153 154 158
Пореске главе* - 185 196 139 151 163 177 170 167 176 182 187
Арачке главе** 381 444 440 325 332 338 368 367 392 386 395 398
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди