Отворите главни мени

Велика Попина је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Велика Попина
Скретање за Велику Попину.JPG
Скретање за Велику Попину
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаОпштина Грачац
Становништво
 — (2011)71
Географске карактеристике
Координате44°17′16″ СГШ; 16°01′57″ ИГД / 44.28770183981732° СГШ; 16.032461943777193° ИГД / 44.28770183981732; 16.032461943777193Координате: 44°17′16″ СГШ; 16°01′57″ ИГД / 44.28770183981732° СГШ; 16.032461943777193° ИГД / 44.28770183981732; 16.032461943777193
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина659 м
Велика Попина на мапи Хрватске
Велика Попина
Велика Попина
Велика Попина на мапи Хрватске
Велика Попина на мапи Задарске жупаније
Велика Попина
Велика Попина
Велика Попина на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23442 Отрић
Позивни број+385 23

ГеографијаУреди

Велика Попина је удаљена око 22 километра од Грачаца, 14 километара од Срба и 45 километара од манастира Крупа.

КултураУреди

У Великој Попини је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Велика Попина припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[1] У Великој Попини се налази Храм Српске православне цркве Светог пророка Илије саграђен 1876. године које је дјелимично страдао у Другом свјетском рату, а оштећен у последњем рату 1995. године.[1]

ИсторијаУреди

У насељу постоје остаци античког гробља и двије Градине, као и рушевина старог православног манастира (тзв. Манастирина) из 11. вијека. У Европи постоји још неколико Попина (у Србији код Трстеника, у Бугарској на Дунаву и у Албанији). Попина је у историји три пута пустјела и сва три пута око Илиндана. Дио данашњег[тражи се извор] српског становништва населио се прије, а дио послије турске окупације Лике.

Ту у "Попини" је крајем 18. века (1780) била српска православна парохија, са свештеником поп Савом Личином.[2]

Протјеран из Далмације, епископ далматински Симеон Кончаревић је једно вријеме живио у Попини, одакле је преко архимандрита управљао епархијом.[3]

У Првом свјетском рату, на простору Велике Попине (и цијеле Тромеђе) био је јак покрет Зеленог кадра (бјегунаца из аустроугарске војске). Паралелно са тим, Попина је дала преко 120 солунских добровољаца.

Под утицајем КПЈ У Другом светском рату (1942. год) у насељу је дошло до подјеле бораца на партизански и четнички покрет, а непосредни повод била је диференцијација на бази укључења у борбу против италијанских окупационих снага (које су капитулирале већ 1943. године).

Велика Попина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

СтановништвоУреди

У попису становништва од 1857. до 1880. садржи дио података насеља Отрић. Садржи податке за бивша насеља Доњи Лабуси, Горњи Лабуси, Подљут и Српски Кланац. У 1880. дио података садржан је у насељу Отрић.

Према попису из 1991. године, насеље Велика Попина је имало 352 становника, међу којима је било 335 Срба, 1 Југословен и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Велика Попина је имала 53 становника[4], а по најновијем попису 2011. има 71 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 335 412 703 921
Југословени 1 22 1
Хрвати
Македонци 1
остали и непознато 16 1 5
Укупно 352 435 710 921
Демографија[6]
Година Становника
1910. 1.373
1921. 1.552
1931. 1.518
1948. 1.144
1953. 1.074
1961. 921
1971. 710
1981. 435
1991. 352
2001. 53
2011. 71

Попис 1991.Уреди

 
Црква Св. Илије у Великој Попини

На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Попина је имало 352 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
335 95,17 %
Југословени
  
1 0,28 %
непознато
  
16 4,54 %
укупно: 352

ПрезименаУреди

Презимена из Велике Попине:

  • Стојсављевић — Православци (Славе Аранђеловдан)
  • Лабус — Православци (Славе Никољдан)
  • Новаковић — Православци (Славе Аранђеловдан)
  • Лукић — Православци (Славе Аранђеловдан)
  • Грубишић и Јованић — Православци (Славе Ђурђевдан)
  • Шкундрић — Православци (Славе Јовањдан)
  • Бркљач — Православци (Славе Јовањдан)
  • Шепа — Православци (Славе Никољдан)

Некадашња презимена у Великој Попини:

  • Зубери
  • Миљевићи
  • Стојаковићи
  • Чекалиши
  • Пекићи
  • Икићи

Знамените личностиУреди

  • Софија-Соја Ћопић рођ. Новаковић, мајка књижевника Бранка Ћопића,
  • Лука Лабус Лукина, познати лички хајдук
  • Никола Новаковић (1919 - 1994), атлетичар - дисциплина: бацање кугле. Био је првак Југославије 1938. год. у Љубљани (13,40) и 1939. год. у Београду (13,23). Био је првак Србије у бацању кугле 1942. год.
  • др. Небојша Стојсављевић, неуролог,
  • Јован Лукић — Џон бивши голман Лидса, Арсенала и репрезентације Велике Британије,
  • Душан Стојсављевић, рођен 1989, одбојкаш у ОК Црвена Звезда,
  • Нена Стојсављевић, академски сликар, живи и ради у Београду,

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Велика Попина”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012. 
  2. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године
  3. ^ „Симеон (Кончаревић) епископ далматински (1751—1762)”. Српска православна црква: Епархија Далматинска. Приступљено 11. 9. 2011. 
  4. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди