Велика награда Шпаније

Велика награда Шпаније је трка у оквиру шампионата Формуле 1.

Шпанија Велика награда Шпаније
Formula1 Circuit Catalunya 2021.svg
Стаза Барселона-Каталуња
Подаци о стази
Број одржаних трка 49
Прва трка 1951
Највише победа (возач) Њемачка Михаел Шумахер (6)
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон (6)
Највише победа (тим) Италија Ферари (12)
Дужина круга 4,675 км
Дужина трке 308,424 км
Рекорд круга 1:18,149 Холандија Макс Верстапен (2021)
Број кругова 66
Последња трка (2022)
Пол позиција
Подијум
Најбржи круг

ИсторијаУреди

Прва Велика награда Шпаније одржана је 1913. године. Та трка није вожена у оквиру данашње организације.

У оквиру ФИА прва трка је одржана 1951. године и тада је победио Хуан Мануел Фанхио. До 1968. године трка је у оквиру ФИА шампионата одржана једино још 1954. године. Разлог за тако дуг прекид је тешки инцидент који се 1955. године догодио у оквиру трке 24 часа Ле Мана.

Од 1968. године трка је у календару ФИА скоро сваке године, уз изузетке 1980. и 1982.-1985. године. Трке су се возиле на различитим стазама, а од 1991. године трка се редовно одржава на стази Каталуња.

Скорашње тркеУреди

У сезони 2008. ВН Шпаније се возила 27. априла 2008. године на стази Каталуња која се налази у малом месту Монтмело, поред Барселоне. Титулу су освојили Финац Кими Рејкенен и тим Ферарија.

У сезони 2009. ВН Шпаније се возила 10. маја 2009. На тој трци победу су остварили Џенсон Батон и Брон ГП.

Следеће сезоне је пол позицију освојио Марк Вебер и на крају ју је и искористио и тако забележио прву победу у сезони. Други је био Фернандо Алонсо у Ферарију, а трећи Себастијан Фетел који је пред крај трке имао проблеме са кочницама.

У 2011. години је до пол позиције дошао Себастијан Фетел. Он је на крају и победио, иако је добар део трке био под великим притиском од стране Луиса Хамилтона који је завршио као други. Последње место на победничком постољу је заузео Хамилтонов тимски колега Џенсон Батон.

Трка у 2012. је прошла у знаку Вилијамса који је остварио прву победу од Велике награде Бразила 2004. Пол позицију је освојио Луис Хамилтон, али му је при повратку у бокс нестало горива па је у складу са чланом 6.6.2 спортских правила дисквалификован и померен на последњу позицију. Прво место на старту је тако преузео Пастор Малдонадо у Вилијамсу, док су иза њега били Алонсо и Рејкенен. Овакав поредак је био и на крају недељне трке, иако је Алонсо у првом делу трке преузео водећу позицију. Ово је била и прва победа у каријери за Малдонада.

Фернандо Алонсо је победио у 2013. години. Луис Хамилтон је победио 2014. години а Нико Розберг у 2015. години, и један и други наступајући за Мерцедес.

На ВН Шпаније за сезону 2016, Maкс Верстапен је забележио прву победу у својој каријери у формули 1 и тиме постао најмлађи победник и освајач подијума у формули 1 икада. Ова два рекорда Ферштапен је успео да забележи већ на својој првој трци за Ред бул рејсинг, и тиме постао нови носилац тих рекорда, који су се до тог тренутка приписивали Себастијану Фетелу.[1]

Победници тркаУреди

Возачи означени подебљаним словима такмиче се у шампионату Формуле један у текућој сезони.

Ружичаста позадина означава догађај који није био део светског шампионата Формуле 1.

Победе Возач Године победе
6   Михаел Шумахер 1995, 1996, 2001, 2002, 2003, 2004
  Луис Хамилтон 2014, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021
3   Џеки Стјуарт 1969, 1970, 1971
  Најџел Менсел 1987, 1991, 1992
  Ален Прост 1988, 1990, 1993
  Мика Хекинен 1998, 1999, 2000
2   Луис Широн 1928, 1933
  Емерсон Фитипалди 1972, 1973
  Марио Андрети 1977, 1978
  Аиртон Сена 1986, 1989
  Кими Рејкенен 2005, 2008
  Фернандо Алонсо 2006, 2013
  Макс Верстапен 2016, 2022
Извори:[2][3][4]

РеференцеУреди

  1. ^ Richards, Giles. „Max Verstappen becomes youngest man to drive a Formula One car”. The Guardian News and Media Limited. 
  2. ^ „Spanish GP”. ChicaneF1. Приступљено 9. 12. 2021. 
  3. ^ Diepraam, Mattijs; Muelas, Felix. „Grand Prix winners 1894–2019”. Forix. Autosport. Приступљено 9. 12. 2021. 
  4. ^ Higham, Peter (1995). „Spanish Grand Prix”. The Guinness Guide to International Motor Racing . London, England: Motorbooks International. стр. 435. ISBN 978-0-7603-0152-4 — преко Internet Archive. 

Спољашње везеУреди