Отворите главни мени

Велики Магеланов облак

Велики Магеланов облак је неправилна галаксија, већи од два „облака“ који су видљиви голим оком са јужне хемисфере и за које се дуго мислило да су сателити Млечног пута.[3][4] Добили су име по португалском истраживачу Фернанду Магелану, који их је посматрао 1519. током пловидбе око света.

Велики Магеланов облак
Large.mc.arp.750pix.jpg
Подаци посматрања (J2000.0 епоха)
Страно имеLarge Magellanic Cloud
СазвежђеЗлатна Риба
Ректасцензија05h 23m 34.5s[1]
Деклинација-69° 45′ 22″[1]
Хелиоцентрична радијална брзина278 ± 3 km/s[1]
Удаљеност48.500 pc[2]
Врстанеправилна пречкаста галаксија
Величина10.75° × 9.17°[1]
Остале ознаке
LMC, ESO 56- G 115, PGC 17223[1]
Види још: Галаксија, Списак галаксија

Велики Магеланов облак се налази у сазвежђу Златне рибе, на удаљености од око 170.000 светлосних година и пречника око 35.000 светлосних година. Има око 1010 звезда и масу између десетине и дванаестине масе Млечног пута.[5]

Првобитно је био класификован као Irr I неправилна галаксија, али се због слабашне централне пречке и назнаке пречкасте спирале класификује као неправилна пречкаста галаксија (ознака класе Sm).[5]

У Великом Магелановом облаку се налази маглина Тарантула, огромни HII регион (један од највећих познатих) пречника 900 св. година, у којем се налази регион са интензивним формирањем нових звезда. Галаксија садржи велики број облака гаса и прашине, јата младих звезда и остатака супернова.[6] У галаксији је видљив интензиван процес формирања звезда, што је вероватно изазвано ефектима веома блиског проласка поред Млечног пута пре неколико милијарди година.[5]

Дана 24. фебруара 1987. супернова 1987A је експлодирала у Великом Магелановом облаку. То је најближа посматрана супернова од Кеплерове супернове из 1604.[7]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „NASA/IPAC Extragalactic Database”. Results for Large Magellanic Cloud. Приступљено 29. 10. 2006. 
  2. ^ Macri, L. M. (2006). „A New Cepheid Distance to the Maser-Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant”. The Astrophysical Journal. 652 (2): 1133—1149. doi:10.1086/508530.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  3. ^ Rincon, Paul (January 10, 2007). Magellanic Clouds 'just passing'. BBC News., Приступљено 22. 03. 2010.
  4. ^ The Magellanic Clouds Are First-Time Visitors Универзитет Харвард. September 17, 2007, Приступљено 22. 03. 2010.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Large Magellanic Cloud“. У Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics, Nature Publishing Group, 2001
  6. ^ Arny, Thomas T. (2000). Explorations: An Introduction to Astronomy (2nd изд.). Boston: McGraw-Hill. стр. 479—. ISBN 978-0-07-228249-8. 
  7. ^ Richard A. Matzner, Dictionary of Geophysics, Astrophysics, and Astronomy. CRC Press, 2001.

ЛитератураУреди

  • Arny, Thomas T. (2000). Explorations: An Introduction to Astronomy (2nd изд.). Boston: McGraw-Hill. стр. 479—. ISBN 978-0-07-228249-8. 

Спољашње везеУреди