Отворите главни мени

Велики Поганац је насељено место у општини Расиња, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Копривница, у Подравини, Хрватска.

Велики Поганац
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
ОпштинаРасиња
Становништво
 — (2011)234
Географске карактеристике
Координате46°08′55″ СГШ; 16°36′58″ ИГД / 46.148610298972926° СГШ; 16.61615956699107° ИГД / 46.148610298972926; 16.61615956699107Координате: 46°08′55″ СГШ; 16°36′58″ ИГД / 46.148610298972926° СГШ; 16.61615956699107° ИГД / 46.148610298972926; 16.61615956699107
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина241 м
Велики Поганац на мапи Хрватске
Велики Поганац
Велики Поганац
Велики Поганац на мапи Хрватске
Велики Поганац на мапи Копривничко-крижевачке жупаније
Велики Поганац
Велики Поганац
Велики Поганац на мапи Копривничко-крижевачке жупаније
Остали подаци
Поштански број48312 Расиња
Позивни број+385 48

ИсторијаУреди

Почетком 20. века Велики Поганац је село - православна парохија, под коју потпадају околна насеља: Велики Грабичани, Иванац, Пркос, Радељево Село, Расиница, Рибњак, Дуга Ријека и Ријека Копривничка.

Политичка општина је била у Соколовцу, а црквена у месту. Од 610 домова српских је било 432, а од 3436 становника њих 2819 или 82% су православни Срби. Од јавни здања ту су православна црква и комунална школа, док је пошта у Соколовцу а телеграф у Лепавини.[1]

Председник црквене општине 1905. године био је поп Милорад Чопорда, а перовођа Теодор Вуковић. Православна парохија је 3. класе, са парохијским домом и земљишном сесијом, као и српсим православним гробљем. Црквене матрикуле су заведене 1768. године.

Православна црква посвећена Св. великомученику Георгију, грађен је 1722. године. Православни парох је тада поп Милорад Чопорда родом из Велике Мучне.

Комунална школа у месту има једно школско здање грађено 1880. године. Учитељи су 1905/1906. године Светозар Раданчевић и Лазар Живојновић. Редовну наставу похађа 76 ученика а пофторну још 21 ђак старијег узраста.

Усташки злочини у Другом светском ратуУреди

Насилно протеривање Срба из Хрватске

Из села Велике Мучне пресељено је 30 а из Великог Поганца — села у Копривничком срезу више српских сељачких имућнијих породица.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Велики Поганац је имао 234 становника.

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 276 310 389 470 527 471 452 603 653 658 658 596 508 428 365

Национални саставУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 214 (69,03%) 281 (72,23%) 347 (73,82%) 449 (85,19%)
Хрвати 43 (13,87%) 58 (14,91%) 75 (15,95%) 77 (14,61%)
Југословени 40 (12,90%) 50 (12,85%) 19 (4,04%) 0
остали и непознато 13 (4,19%) 0 29 (6,17%) 1 (0,18%)
Укупно 310 389 470 527

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Велики Поганац је имало 310 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
214 69,03 %
Хрвати
  
43 13,87 %
Југословени
  
40 12,90 %
Словенци
  
1 0,32 %
неопредељени
  
10 3,22 %
непознато
  
2 0,64 %
укупно: 310

РеференцеУреди

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди