Велики Црљени

Велики Црљени
Велики Црљени;
	ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Лазаревац
Становништво
— 2011.	4318
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 02″ СГШ; 20° 17′ 02″ ИГД / 44.467166° СГШ; 20.284° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	134 м
	Велики Црљени Велики Црљени на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11563
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Велики Црљени је градско насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4318 становника.

ИсторијаУреди

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818-1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим деценијама 19. века, Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли из Сјенице (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2]

Овде се налази ОШ „Свети Сава” Велики Црљени.

ДемографијаУреди

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.296
1953.	2.687
1961.	4.227
1971.	3.861
1981.	4.252
1991.	4.668	4.506
2002.	4.580	4.865
2011.	4.318

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	4.347	94,91%
Роми	61	1,33%
Румуни	26	0,56%
Југословени	22	0,48%
Хрвати	21	0,45%
Црногорци	13	0,28%
Горанци	8	0,17%
Македонци	5	0,10%
Мађари	4	0,08%
Немци	2	0,04%
Бугари	2	0,04%
Украјинци	1	0,02%
Словенци	1	0,02%
Руси	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	22	0,48%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	13	14
80+	22	32
75—79	43	70
70—74	108	138
65—69	115	136
60—64	102	127
55—59	80	98
50—54	167	130
45—49	231	214
40—44	176	156
35—39	144	164
30—34	119	161
25—29	173	161
20—24	185	158
15—19	178	159
10—14	139	145
5—9	147	136
0—4	123	116
Просек :	37,1	39,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	532	753	1.255	1.072	1.289	1.485	1.528

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	311	371	252	356	132	75	21	5	2	3	3,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.856	591	1.101	89	74	1
Женски	1.918	402	1.091	316	102	7
УКУПНО	3.774	993	2.192	405	176	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.024	57	0	410	166
Женски	506	52	0	91	94
УКУПНО	1.530	109	0	501	260
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	169	79	30	16	42
Женски	34	8	58	41	11
УКУПНО	203	87	88	57	53
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	7	9	10	2
Женски	3	10	17	33	36
УКУПНО	4	17	26	43	38
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	15
Женски	12	2	0	4
УКУПНО	23	2	0	19

Види јошУреди

Градска насеља у Србији

РеференцеУреди

^ Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

ЛитератураУреди

Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везеУреди

[1] Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]