Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .
За време аустријске владавине (1818-1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим деценијама 19. века, Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.
У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли из Сјенице (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Овде се налази ОШ „Свети Сава” Велики Црљени.
У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Етнички састав према попису из 2002.[4] |
---|
|
|
| |
|
Срби |
|
4.347 |
94,91% |
Роми |
|
61 |
1,33% |
Румуни |
|
26 |
0,56% |
Југословени |
|
22 |
0,48% |
Хрвати |
|
21 |
0,45% |
Црногорци |
|
13 |
0,28% |
Горанци |
|
8 |
0,17% |
Македонци |
|
5 |
0,10% |
Мађари |
|
4 |
0,08% |
Немци |
|
2 |
0,04% |
Бугари |
|
2 |
0,04% |
Украјинци |
|
1 |
0,02% |
Словенци |
|
1 |
0,02% |
Руси |
|
1 |
0,02% |
Албанци |
|
1 |
0,02% |
непознато |
|
22 |
0,48% |
Становништво према полу и старости
[5]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
13 |
|
|
14 |
80+ |
22 |
|
|
32 |
75—79 |
43 |
|
|
70 |
70—74 |
108 |
|
|
138 |
65—69 |
115 |
|
|
136 |
60—64 |
102 |
|
|
127 |
55—59 |
80 |
|
|
98 |
50—54 |
167 |
|
|
130 |
45—49 |
231 |
|
|
214 |
40—44 |
176 |
|
|
156 |
35—39 |
144 |
|
|
164 |
30—34 |
119 |
|
|
161 |
25—29 |
173 |
|
|
161 |
20—24 |
185 |
|
|
158 |
15—19 |
178 |
|
|
159 |
10—14 |
139 |
|
|
145 |
5—9 |
147 |
|
|
136 |
0—4 |
123 |
|
|
116 |
Просек : |
37,1 |
|
|
39,0 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
---|
Број домаћинстава
|
532
|
753
|
1.255
|
1.072
|
1.289
|
1.485
|
1.528
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
311
|
371
|
252
|
356
|
132
|
75
|
21
|
5
|
2
|
3
|
3,00
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
1.856
|
591
|
1.101
|
89
|
74
|
1
|
Женски
|
1.918
|
402
|
1.091
|
316
|
102
|
7
|
УКУПНО
|
3.774
|
993
|
2.192
|
405
|
176
|
8
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
1.024
|
57
|
0
|
410
|
166
|
Женски
|
506
|
52
|
0
|
91
|
94
|
УКУПНО
|
1.530
|
109
|
0
|
501
|
260
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
169
|
79
|
30
|
16
|
42
|
Женски
|
34
|
8
|
58
|
41
|
11
|
УКУПНО
|
203
|
87
|
88
|
57
|
53
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
1
|
7
|
9
|
10
|
2
|
Женски
|
3
|
10
|
17
|
33
|
36
|
УКУПНО
|
4
|
17
|
26
|
43
|
38
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
11
|
0
|
0
|
15
|
Женски
|
12
|
2
|
0
|
4
|
УКУПНО
|
23
|
2
|
0
|
19
|