Велики Црљени је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4318 становника.

Велики Црљени
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 4318
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 02″ С; 20° 17′ 02″ И / 44.467166° С; 20.284° И / 44.467166; 20.284
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина134 m
Велики Црљени на карти Србије
Велики Црљени
Велики Црљени
Велики Црљени на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11563
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Историја уреди

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818—1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим деценијама 19. века, Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли из Сјенице (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази ОШ „Свети Сава” Велики Црљени.

Демографија уреди

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.296
1953. 2.687
1961. 4.227
1971. 3.861
1981. 4.252
1991. 4.668 4.506
2002. 4.580 4.865
2011. 4.318
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
4.347 94,91%
Роми
  
61 1,33%
Румуни
  
26 0,56%
Југословени
  
22 0,48%
Хрвати
  
21 0,45%
Црногорци
  
13 0,28%
Горанци
  
8 0,17%
Македонци
  
5 0,10%
Мађари
  
4 0,08%
Немци
  
2 0,04%
Бугари
  
2 0,04%
Украјинци
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
22 0,48%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе уреди