Велики Шиљеговац

За другу употребу, погледајте страницу Шиљеговац.

Велики Шиљеговац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.2682
Географске карактеристике
Координате43° 31′ 01″ СГШ; 21° 31′ 29″ ИГД / 43.516833° СГШ; 21.524666° ИГД / 43.516833; 21.524666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина303 м
Велики Шиљеговац на мапи Србије
Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37204
Позивни број037
Регистарска ознака

Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).

Општина Велики ШиљеговацУреди

До 1965, године је ово насеље седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.

ИсторијаУреди

Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије.

Стари прота Аврам Јовановић парох из места, је убијен од стране Бугара у Првом светском рату. Убијен је зверским начином на мосту на Морави и затим бачен у реку, да му се леш не нађе.[1]

У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.

Овде се 1876. одиграла Битка код Великог Шиљеговца.

ДанашњостУреди

Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.

ДемографијаУреди

У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.968
1953. 3.110
1961. 3.123
1971. 3.140
1981. 3.125
1991. 2.983 2.900
2002. 2.682 2.780
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.632 98,13%
Роми
  
24 0,89%
Црногорци
  
5 0,18%
Муслимани
  
3 0,11%
Македонци
  
3 0,11%
Југословени
  
1 0,03%
непознато
  
14 0,52%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Правда", Београд 20. мај 1932. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди