Отворите главни мени

Венсов план (енгл. Vance plan, хрв. Vanceov plan) био је мировни план преговора бившег државнг секретара САД Сајруса Венса у новембру 1991. године током рата у Хрватској. У то вријеме, Венс је био посебни изасланик Генералног секретара ОУН; био је асистент америчког дипломате Херберта С. Окјуна током преговора. План је био тако осмишљен да спроведе прекид ватре, демилитаризује дијелове Хрватске који су били под контролом хрватских Срба и Југословенске народне армије (ЈНА), дозвољавајући повратак избјеглица и стварајући повољне услове за преговоре о сталном политичком рјешењу сукоба који је настао усљед распада Југославије.

Венсов план се састојао од два споразума. Први споразум, познат као Женевски споразум, потписали су југословенски министар одбране генерал Вељко Кадијевић, предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман у швајцарском граду Женеви 23. новембра 1991. године. Због тога што споразум о прекиду ватре у то вријеме није одржан, даљи преговори довели су до Споразума о имплементацији 2. јануара 1992. године. Споразум о имплементацији, који су потписали генерал-пуковник Андрија Рашета и хрватски министар одбране Гојко Шушак у Сарајеву у Босни и Херцеговини, довео је до дугорочног прекида ватре, који су надгледале Заштитне снаге Организације уједињених нација (УНПРОФОР). Стране нису у потпуности спровеле остале главне одредбе Венсовог плана.

ПозадинаУреди

У августу 1990. године, побуна позната као Балван револуција почела је у Хрватској. Одвијала се у претежно српским подручјима далматинског залеђа око града Книна,[1] дијеловима Лике, Кордуна и Баније, као и у насељима у источној Хрватској са знатном српском популацијом.[2] Ове области ће касније бити проглешене дијелом Републике Српске Крајине (РСК). Након што је РСК прогласила намјеру ка придруживању Србији, хрватска влада је прогласила РСК побуњеничком организацијом.[3] До марта 1991. године, сукоб је ескалирао што је довело до рата у Хрватској.[4] У јуну 1991. године, Хрватска је прогласила независност. Услиједио је тромјесечни мораторијум на проглашење независности Хрватске и РСК,[5] али су оба проглашења ступила на снагу 8. октобра.[6]

Збор народне гарде (ЗНГ) је основан у мају 1991. године као подршка Хрватској полицији, јер она није била у могућности да се носи са ЈНА која је подржавала РСК. У новембру исте године, ЗНК је преименована у Хрватску војску (ХВ).[7] Успостављање хрватске војске ометао је ембарго ОУН на оружје који је уведен у септембру. Посљедње мјесеце 1991. године обиљежили су најтеже борбе рата, као што су Битка за касарне,[8] блокада Дубровника[9] и битка за Вуковар.[10]

Женевски споразумУреди

Споразум о имплементацијиУреди

ПосљедицеУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Књиге
Научни чланци
Новински извјештаји
Остали извори