Отворите главни мени

Веселин Ђурановић (Доњи Мартинићи, код Даниловграда, 17. мај 1925Подгорица, 30. август 1997), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе и јунак социјалистичког рада. У периоду од 15. маја 1984. до 15. маја 1985. године вршио је дужност председника Председништва СФРЈ.

ВЕСЕЛИН ЂУРАНОВИЋ
Veselin Djuranovic.jpg
Веселин Ђурановић
Датум рођења(1925-05-17)17. мај 1925.
Место рођењаДоњи Мартинићи, код Даниловграда
 Краљевина СХС
Датум смрти30. август 1997.(1997-08-30) (72 год.)
Место смртиПодгорица
Црна Гора Црна Гора
 СР Југославија
Професијаполитичар
Члан КПЈ од4. јануара 1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник
Савезног извршног већа
Период19771982.
ПретходникЏемал Биједић
НаследникМилка Планинц
председник Председништва СФРЈ
Период15. мај 198415. мај 1985.
ПретходникМика Шпиљак
НаследникРадован Влајковић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 17. мај 1925. године у селу Доњи Мартинићи, код Даниловграда. Гимназију је завршио у Подгорици, а учитељску школу на Цетињу. Због припадности револуционарном радничком покрету, марта 1941. је био искључен из Учитељске школе на две године.

Члан Савез комунистичке омладине Југославије постао је 1941. године и активно је учествовао у припремама устанка. После Тринаестојулског устанка, па све до повлачења партизанких јединица у Босну, маја 1942. године, радио је на ослобођеној територији у скојевској организацији и организацији Црногорске народне омладине. Почетком маја 1943. године, заједно са групом присталица Народноослободилачког покрета, ухапшен је и интерниран у логор „Забјело“, код Подгорице. Пуштен је септембра 1943. године, после капитулације Италије, и расформирања логора. Поново се повезао са партијском организацијом и постао је секретар скојевске организације у свом селу, а у октобру исте године и члан општинског комитета СКОЈ-а и председник Општинског одбора антифашистичке омладине. Учествовао је на Првом (новембра 1943. у Колашину) и Другом конгресу Народне омладине Црне Горе (децембра 1944. на Цетињу). У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 4. јануара 1944. године. Његов рођени брат Владан, који је погинуо 1944. године, је проглашен за народног хероја.

После ослобођења Југославије обављао је разне партијске и политичке дужности, најпре у Црној Гори, а потом у федерацији:

За члана Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе, биран је од Трећег конгреса СК ЦГ, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на Осмом, Десетом и Једанаестом конгресу. Политичку каријеру је окончао током тзв. „антибирократске револуције19881989. године, када је поднео оставку на све политичке функције и повукао се из политичког живота.

Умро је 30. августа 1997. године у Подгорици.

ЛитератураУреди