Веселин Ђурановић

веселин ђурановић
веселин ђурановић
	Веселин Ђурановић
Датум рођења	17. мај 1925.
Место рођења	Доњи Мартинићи, код Даниловграда; Краљевина СХС
Датум смрти	30. август 1997. (72 год.)
Место смрти	Подгорица, Црна Гора; СР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	4. јануара 1944.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941—1945.
Председник ; Савезног извршног већа
Период	4. фебруар 1977 — 16. мај 1982.
Претходник	Џемал Биједић
Наследник	Милка Планинц
Председник Председништва СР Црне Горе
Период	7. мај 1982 — 7. мај 1983.
Претходник	Вељко Милатовић
Наследник	Марко Орландић
Председник Председништва СФРЈ
Период	15. мај 1984 — 15. мај 1985.
Претходник	Мика Шпиљак
Наследник	Радован Влајковић

Веселин Ђурановић (Доњи Мартинићи, код Даниловграда, 17. мај 1925 — Подгорица, 30. август 1997), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе и јунак социјалистичког рада. У периоду од 15. маја 1984. до 15. маја 1985. године вршио је дужност председника Председништва СФРЈ.

БиографијаУреди

Рођен је 17. мај 1925. године у селу Доњи Мартинићи, код Даниловграда. Гимназију је завршио у Подгорици, а Учитељску школу на Цетињу. Због припадности револуционарном радничком покрету, марта 1941. је био искључен из Учитељске школе на две године.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1941. године и активно је учествовао у припремама устанка. После Тринаестојулског устанка, па све до повлачења партизанских јединица у Босну, маја 1942. године, радио је на ослобођеној територији у скојевској организацији и организацији Црногорске народне омладине. Почетком маја 1943. године, заједно са групом присталица Народноослободилачког покрета, ухапшен је и интерниран у логор „Забјело“, код Подгорице. Пуштен је септембра 1943. године, после капитулације Италије, и расформирања логора. Поново се повезао са партијском организацијом и постао је секретар скојевске организације у свом селу, а у октобру исте године и члан Општинског комитета СКОЈ-а и председник Општинског одбора антифашистичке омладине. Учествовао је на Првом (новембра 1943. у Колашину) и Другом конгресу Народне омладине Црне Горе (децембра 1944. на Цетињу). У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 4. јануара 1944. године. Његов рођени брат Владан, који је погинуо 1944. године, је проглашен за народног хероја.

После ослобођења Југославије обављао је разне партијске и политичке дужности, најпре у Црној Гори, а потом у федерацији:

члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору
председник Централног комитета Народне омладине Црне Горе
секретар Среског комитета КПЈ у Даниловграду и Титограду
председник Главног одбора ССРН Црне Горе
главни уредник „Побједе“
председник Извршног већа СР Црне Горе, од 25. јуна 1963. до 8. децембра 1966.
председник Извршног комитета Савеза комуниста Црне Горе, од 1968. до 1977.
председник Савезног извршног већа, од 4. фебруара 1977. до 16. маја 1982.
председник Председништва СР Црне Горе, од 7. маја 1982. до 7. маја 1983.
председник Председништва СФР Југославије, од 15. маја 1984. до 15. маја 1985.

За члана Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе, биран је од Трећег конгреса СК ЦГ, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на Осмом, Десетом и Једанаестом конгресу. Политичку каријеру је окончао током тзв. „антибирократске револуције“ 1988—1989. године, када је поднео оставку на све политичке функције и повукао се из политичког живота.

Умро је 30. августа 1997. године у Подгорици.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем и Орден за храброст.

ЛитератураУреди

Историјски лексикон Црне Горе. „Вијести“, Подгорица 2006. година