Весна Дринчић Ђилас

Весна Ђилас, рођена Дринчић, културни је радник, педагог културе говора и руководитељка Драмско-рецитаторског студија Културног центра Врбас.

Весна Дринчић Ђилас
Место рођењаВрбас
 Србија
ПребивалиштеВрбас
ОбразовањеГимназија „Жарко Зрењанин”
Занимањекултурни радник
педагог културе говора
РадовиИз љубави с љубављу (2018)
Награде„Бранислав Бари Милошевић” (2013)

Добитница је бројних награда и признања за допринос култури током своје каријере дуге 40 година, између осталог, награде из 2013. године „Бранислав Бари Милошевић”, која се додељује за изузетан допринос културно-уметничком аматеризму.

Приликом обележавања педесетогодишњице одржавања Смотре рецитатора у Врбасу, 2018. године је студио Весне Дринчић Ђилас истакнут као најнаграђиванији Драмско-рецитаторски студио у Србији. Управо овај студио је, заједно са Фестивалом поезије младих који се од 1969. године одржава у Врбасу, наметнуо да се Врбас описује као „град на песниковој руци”.[1][2]

У књизи Песниче народа мог о четири деценије рецитовања у Србији, који је издао Савез аматера Србије, наводи се да је рад Драмско-рецитаторског студија у Врбасу не само изузетан, већ кад се у обзир узму све награде, Врбас је без премца у целој Србији. У тренутку издавања те књиге, Весна Дринчић Ђилас је пуних 36 година била руководитељка студија.

Весна Дринчић Ђилас је објавила књигу, монографију Из љубави с љубављу, 2018. године издавачке куће „Прометеј”.[3]

Удата је и има троје деце. Живи и ради у Врбасу.

БиографијаУреди

Весна Дринчић Ђилас је рођена у Врбасу. Завршила је Гимназију „Жарко Зрењанин”, а затим је наставила школовање на Факултету политичких наука и Педагошкој акдемији у Новом Саду. Од раног детињства је била заинтересована за говорење стихова, те се и сама такмичила и добитница је многих првих награда на нивоу читаве Југославије. Освојила је Златну плакету на Републичкој смотри.

На месту руководиоца Драмско-рецитаторског студија Културног центра Врбас налази се од марта 1983. године, преузевши професионалну улогу инструктора у Студију рецитатора. Тај студио су 1972. године основали Јовица Милосављевић, Бранислав Бари Милошевић, Богдан Димитров и његов први руководилац Радомир Рајко Шоћ. Пројекат је замишљен као експериментални студио у ком деца и млади имају прилику да науче правилно говорење стихова, културу изражавања и говорење беседа. Када је Весна Дринчић Ђилас преузела студио, деца су под њеним менторством били учесници бројних такмичења, смотри и фестивала. Постизали су врхунске резултате на републичком нивоу, те ниједна смотра рецитатора Војводине, као ни Републичка смотра рецитатора Песниче народа мог, ни Фестивал беседништва Sirmium lux verbi – Сирмијум светлост речи, није одржана без запаженог учешћа великог броја рецитатора и беседника из Врбаса.

Пробе Драмско-рецитаторског студија су се одржавале у позоришту у Врбасу, све до 1992. године када је зграда изгорела. Од тада, услед недостатка простора, Весна Дринчић Ђилас одржава пробе у својој канцеларији Културног центра у Врбасу.[4]

Члан је комисије за доделу дипломе „Др Бранивој Ђорђевић” за културу говора на Републичкој смотри рецитатора у Ужицу 1994. године.

Била је асистент проф. др Бранивоју Ђорђевићу на многим семинарима о рецитовању, а захваљујући резлтатима у раду, и сама постала предавач. Поред званичних семинара, препознатљива је по спонтаности преношења знања. Наиме, није реткост да у паузама на Смотрама док се чекају резултати, Весна Дринчић Ђилас, изађе на позорницу и одржи краће предавање и покаже вежбе деци и осталим менторима за правилнији говор и дикцију.

Учествовала је на Међународној конференцији за културу 2004. године, а та излагања су запажена и публикована у Зборнику те конференције.

Од 2005. године је Члан одбора за сценске делатности АП Војводине и председница комисије за рецитовање у САВ.

Од 2009. године је члан комисије за доделу Октобарске награде града Врбаса. Такође је и члан комисије за доделу награде „Бранислав Бари Милошевић” Културног центра „Врбаса”.

Већина локалних свечаности, академија и сличних програма који се одржавају у општини Врбас имају пропратни културни програм или конферансе који води сама Весна Дринчић Ђилас или неки од рецитатора њеног студија.[5] Поред рецитовања, радила је и као редитељ, сценарист, сценограф, костимограф и организатор многих културних активности, као што су Смотре, улично позориште за децу, свечане академије и остале сличне манифестације.

ПризнањаУреди

Весна Дринчић Ђилас је 1974. године добила другу награду на републичком такмичењу рецитатора Песниче народа мог у Великој Плани, а 1980. године Златну плакету на том такмичењу.

Златна плакета Дома културе „Врбас” за успешно ширење масовне културе и развијања уметничког аматеризма 1981. године јој је била одскочна даска како би постала руководилац Драмско-рецитаторског студија две године касније.

Године 1988. Весна Дринчић Ђилас је примила Плакету Савеза аматера позоришних друштава Војводине.

Добитница је четири награде Мајских дечијих игара за најбољу режију и сценски говор (1989, 1997, 1998. и 2005. године).

За дугогодишњи допринос развијању културних делатности, за несебичан, предан, дуготрајан рад и стваралачки допринос култури, Културно-просветна заједница Србије ју је наградила са две Златне значке културе Србије, 1993. и 1999. године. Исте, 1999. године, награђена је и Октобарском наградом града Врбаса.

Признање САВ-е за успешан вишедеценијски рад добила је 2007. године.

На првој вечери 35. Фестивала фолклорних традиција Војводине, 2013. године, Весна Дринчић Ђилас је постала лауреат награде која је установљена у част Бранислава Барија Милошевића. Награда се додељује за изузетан допринос културно-уметничком аматеризму.

У априлу 2017. године на 25. Фестивалу беседништва „Sirmium lux verbi – Сирмијум светлост речи” у Сремској Митровици, организатор и Одбор Фестивала су посебну захвалност исказали Весни Дринчић Ђилас на дугогодишњој сарадњи, менторки многих победника беседника који су неговали реторику и истрајавали у мисији лепоречја.[6]

Године 2018. је на јубиларном 50. Фестивалу добила признање и награду за немерљиви допринос устоличењу Фестивала поезије младих у једну од највреднијих поетских манифестација у региону.[7]

Проф. Миодраг Гајић у својој књизи Песниче народа мог посвећеној четири деценије рецитовања у Србији, у издању Савеза аматера Србије, наводи:

Бивши рецитаториУреди

Неки од истакнутих рецитатора из Драмско-рецитаторског студија под менторством Весне Дринчић Ђилас су новинари: Петко Копривица, Милан Станимировић, Марина Мирковић, Александра Поповић, Милица Ђилас, као и Радован Сератлић[8] и Лана Нановски; Милан Милутин, асистент на Правном факултету у Новом Саду,[9] Наташа Миловић, истраживач-сарадник Факултетa политичких наука, глумци Дејан Луткић, Дијана Рогановић, Силвија Крижан, Неда Миљковић, Анита Огњановић, [10] Марко Васиљевић.

Миодраг Петровић, првак драме Српског народног позоришта, редовни селектор и председник жирија из позоришног миљеа на смотрама рецитатора, рекао је о Весни Дринчић Ђилас и њеном раду:

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Пола века неговања културе говора – „Из љубави с љубављу” Весне Дринчић-Ђилас”. www.okonas.info. 9. март 2018. Приступљено 7. март 2021. 
  2. ^ Кулић, Мина (21. мај 2016). „Град на песниковој руци”. Часопис Култ. Приступљено 7. март 2021. 
  3. ^ „Promocija knjige “Iz ljubavi s ljubavlju. Локална информативна мрежа, www.nasemesto.rs. 2. март 2018. Приступљено 7. март 2021. 
  4. ^ „Zidanje Skadra u Vrbasu”. 23. децембар 2013. Приступљено 7. март 2021. 
  5. ^ Редакција ТВ Бачка (11. септембар 2019). „Успех врбаских рецитатора на Фестивалу беседништва у Сремској Митровици”. www.tvbackavrbas.rs. Приступљено 7. март 2021. 
  6. ^ „XXV ФЕСТИВАЛ БЕСЕДНИШТВА „Sirmium lux verbi – Сирмијум светлост речи. Установа за неговање културе “Срем”. 12. април 2017. Приступљено 7. март 2021. 
  7. ^ „Александар Габона победник 50. ФПМ”. www.vrbas.net. 27. мај 2018. Приступљено 7. март 2021. 
  8. ^ „Б92 ТВ лица, Радован Сератлић”. Приступљено 7. март 2021. 
  9. ^ „Милан Милутин, асистент”. Званични сајт Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Приступљено 7. март 2021. 
  10. ^ „Anita Ognjanović, Akademija umetnosti iz Beograda, (klasa profesora Igora Đorđevića i Milice Kralj)”. Приступљено 7. март 2021.