Весна Косорић (Ваљево, 1979) српска је архитектица. Бави се архитектуром, одрживим развојем, еколошким грађењем, енергетском ефикасношћу, а најактивнија је у областима реализације одрживих пројеката, заштите животне средине, економике енергетике и енергетске безбедности.

Весна Косорић
Датум рођења1979.
Место рођењаВаљево
 СФРЈ

Биографија уреди

Рођена је у Ваљевској Подгорини као Весна Радовановић, 1979. године. Основну школу завршила у Осечини, а гимназију у Лозници. Дипломирала је архитектуру на Архитектонском факултету у Београду, као први студент генерације ’98.[1] На истом факултету је 2007. магистрирарала, а 2009. и докторирала са темом „Примена топлотних пријемника сунчеве енергије у циљу унапређења енергетских перформанси зграда у Београду”.[2] Тиме је постала најмлађи доктор наука на овом угледном факултету. Током студија била је стипендиста Општине Осечина.[3]

Сарађивала је са консултантском групом Балкан Енерџи Солушнс Тим (Balkan Energy Solutions Team) на пољима енергетске ефикасности, екологије и примене сунчеве енергије. У периоду 2004-2005. радила је у предузећу за пројектовање и инжењеринг БАТЕС и учествовала у пројектовању и извођењу више објеката. Затим у фирми СЕЕЕА, на развоју концепата коришћења сунчеве енергије у архитектури, енергетски ефикасног и еколошког грађења. Почетком 2007. године Весна је отишла у Швајцарску.[1] У оквиру студентског програма Европског удружења у области научног и техничког истраживања (COST) радила је у Лабораторији за сунчеву енергију и физику зграда у Лозани на истраживању интегрисања топлотних пријемника сунчеве енергије и тржишта топлотних пријемника сунчеве енергије у Швајцарској. Године 2008. била је гостујући професор у Школи за дизајн и животну средину Националног универзитета у Сингапуру, где је била ангажована на пројекту Прве зграде нулте енергије у Сингапуру. Од 2009. до 2010. била је постдокторантица на Институту за истраживање соларне енергије у Сингапуру (SERIS), сингапурског Националниог универзитета, где је радила на пројектовању интегрисања система фотонапонских система.[4]

Учесница је Националног програма енергетске ефикасности под називом „Развој и демонстрација хибридног пасивног и активног система коришћења сунчеве енергије за грејање, природну вентилацију, хлађење, вештачко осветљење и друге потребе електричне енергије” и аутор идејних решења за реконструкцију стамбених зграда на Тргу Републике у Подгорици, у којима је акценат био на побољшању енергетске ефикасности и комфора становања, уз примену активних соларних система у њиховој материјализацији.[3] Чланица је Инжењерске коморе Србије од 2007. године.[4]

Живи у Швајцарској, где ради у предузећу Баулаб (BauLab GmbH), у Олтену.[5]

Библиографија уреди

Поред низа радова објављених у стручним часописима, Весна је објавила и две књиге:

  • Активни соларни системи (Грађевинска књига, 2008)[6]
  • Еколошка кућа (Грађевинска књига, 2008)[7]

Превела је и била редактор неколико књига у области архитектуре. Осим тога учествовала је на више стручних скупова у Србији и иностранству у областима енергетске ефикасности у архитектури, савремених концепата материјализације зграда, примене сунчеве енергије у архитектури, екологије.[3]

Референце уреди

  1. ^ а б „Vesna Kosorić, najmlađi doktor nauka na arhitekturi - hvatanje Sunca je njen životni izazov”. ekapija.com. 26. 7. 2009. Приступљено 5. 3. 2021. 
  2. ^ Косорић, Весна (2009). Примена топлотних пријемника сунчеве енергије у циљу унапређења енергетских перформанси зграда у Београду. Београд. Приступљено 5. 3. 2021. [мртва веза]
  3. ^ а б в Савић, Драган (август 2009). „Сунце у „служби” грађевинаца”. Колубара. Приступљено 5. 3. 2021. 
  4. ^ а б „Vesna Kosorić - podaci za bazu stručnih žena Srbije”. Ženska vlada. Приступљено 4. 3. 2021. 
  5. ^ „Vesna Kosoric”. researchgate.net. Приступљено 5. 3. 2021. 
  6. ^ Косорић, Весна (2008). Активни соларни системи. Београд: Грађевинска књига. ISBN 978-86-395-0534-9. Приступљено 5. 3. 2021. [мртва веза]
  7. ^ Косорић, Весна (2008). Еколошка кућа. Београд: Грађевинска књига. ISBN 978-86-395-0552-3. Приступљено 5. 3. 2021. [мртва веза]

Спољашње везе уреди