Весна Петровић

Др Весна Петровић (Београд, 7. октобар 1955) је српска правница и једна од оснивача и извршни директор Београдског центра за људска права.

Др Весна Петровић
Пуно имеВесна Петровић
Датум рођења(1955-10-09)9. октобар 1955.
Место рођењаБеоград
  СФРЈ
ЗанимањеПравница, активисткиња, професорка

БиографијаУреди

Весна Петровић је рођена у Београду 7. октобра 1955. године. Средњу школу, Пету београдску гимназију, завршила је 1974. године. Године 1978. дипломирала је, а 1988. магистрирала на Правном факултету Универзитета у Београду. Докторске студије је завршила 2008. године на Правном факултету Универзитета Унион.[1]

Весна је радила у Архиву Србије (од 1980. до 2001 године), али и поред тога се јако рано ангажовала у области заштите људских права. Била је сарадник у Југословенском форуму за људска права у периоду од 1988. до 1992. године. У периоду од 1991. до 1995. године је била правни саветник Савета за људска права, Центра за Антиратну Акцију у Београду, где је водила SOS телефон за помоћ жртвама кршења људских права. На позицији шефа кабинета министра Министарства спољних послова Србије и Црне Горе била је од 2001. до 2004. године. Од 2004. до 2009. године је била део Радне групе за људска права Правосудног центра.[2]

Била је једна од основича, програмски координатор (до 1997) и извршни директор (до 2001) Београдског центра за људска права. За извршног директора Београдског центра за људска права изабрана је поново 2004. године.

Активна је као чланица управног одбора Асоцијације института за људска права (енгл. Association of Human Rights Institutes, од 2005. године) и председница Управног одбора Удружења грађана Праксис у Београду (од 2006).

Од 2010. године па до данас је ванредни професор на предмету Међународно јавно право на Правном факултету Универзитета Унион.[2]

Написала је и уредила више књига из области људских права.[1]

БиблиографијаУреди

  • „Реформа уговорних тела УН – предлози и могућности”, Годишњак 2007 Удружења за међународно право, Београд, 2008;
  • „Реформа система заштите људских права у Уједињеним нацијама”, Уставне и међународно правне гаранције људских права, Правни факултет у Нишу, Центар за публикације, Ниш, 2008;
  • В. Димитријевић, О. Рачић, В. Ђерић, Т. Папић, В. Петровић, С. Обрадовић, Основи међународног јавног права, Београдски центар за људска права, Београд 2007;
  • В. Димитријевић, Д. Поповић, Т. Папић, В. Петровић, Међународно право људских права, Београдски центар за људска права, Београд 2006;
  • В. Петровић, (ур.), Људска права у Србији 2006, Београдски центар за људска права, Београд 2007;
  • В. Петровић, (ур.), Људска права у Србији и Црној Гори 2005, Београдски центар за људска права, Београд 2006;
  • В. Петровић, (ур.), Збирка одлука о људским правима (пресуде Европскогх суда за људска права о питањима која се односе на малолетнике), Београдски центар за људска права, Београд 2006;
  • В. Димитријевић, Ј. Јолић, С. Милатовић, В. Петровић, Заштита индивидуалних права пред уговорним телима УН Београдски центар за људска права и ОЕБС, Београд, 2003;
  • В. Петровић, Међународни поступци за заштиту људских права, Београдски центар за људска права, Београд, 2001;
  • Људска права као тема у јавности – људска права у правној пракси, уредник, Београдски центар за људска права, Београд, 1997;
  • „Одредбе о људским правима у Дејтонско-Периском споразуму”, Право људских права – нове теме, Београдски центар за људска права, Београд, 1996.

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Beogradski centar za ljudska prava - Belgrade Centre for Human Rights » Upravni odbor”. www.bgcentar.org.rs. Приступљено 2020-03-09. 
  2. ^ а б „Проф. др Весна Петровић”. Правни факултет (на језику: српски). 2016-05-26. Приступљено 2020-03-09. 

Спољашње везеУреди