Обична ветрушка (лат. Falco tinnunculus) је дневна грабљивица, из породице соколови и рода соко.

Обична ветрушка
Ветрушка
Научна класификација
Домен:
Натцарство:
Царство:
Потцарство:
Надтип:
Тип:
Подтип:
Инфратип:
Наткласа:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. tinnunculus
Биномно име
Falco tinnunculus
(Linnaeus, 1758)
Ареал обичне ветрушке
  У току целе године
  У току лета
  У току зиме
Синоними
  • Falco rupicolus Daudin, 1800
  • Falco tinnunculus interstictus (lapsus)

Опис уреди

Дугачка је 32-39 cm, са распоном крила од 65 до 82 cm. Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи део тела је код мужјака светлокестењасте боје са црним пегама, а глава и реп сиво-плави. Женке имају црне пруге на горњем делу тела.

Распрострањење уреди

Ова врста је веома распрострањења, тако да њен ареал обухвата скоро читаву Евроазију и Африку.

Станиште уреди

Овај соко насељава степске пределе, ободе шума али се све чешће налази у градским срединама где се гнезди на крововима високих зграда. У Београду живи око 150 парова ове птице. Има их и у Новом Саду, Нишу и Панчеву на високим зградама. Као и сваки соко, ветрушка такође не гради своје гнездо већ га преотима најчешће вранама.

Исхрана уреди

 
Млада Ветрушка у Нишу јуна 2022. године

Ветрушка се храни ситним глодарима, пољским мишевима и волухарицама, а уколико њих нема ловиће ситне птице попут врабаца, сеница или штиглица. Лови на карактеристичан начин тако што лебди у ваздуху осматрајући плен на земљи а онда се нагло спушта на нижу висину, где поново застаје, да би још једном осмотрила плен а затим кренула у финални напад и коначно га уловила.

Ветрушка је веома корисна птица, јер, као и сова, градове ослобађа велике количине глодара. Процењује се да само београдске ветрушке годишње град ослободе од око десетак тона мишева и ситних глодара. Такође, будући да су у врху ланца исхране, присуство ветрушке имплицира да је животна средина и даље колико толико здрава, јер су ове грабљивице прве на удару претераног загађења, због специфичности њихове исхране.

Размножавање уреди

Птица се гнезди у периоду од половине априла до августа. Женка ветрушке снесе пет до шест јаја, и само она лежи на њима док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.

У Србији уреди

Ветрушке су присутне и у Нишу. Један пар се настанио почетком 2017. године на тераси једне високе зграде (Душанова улица) у гнезду које су ранијих година користили голубови. Женка је снела 5 јаја од којих су три соколића преживела. Женка их храни између осталог и мишевима.[2]

Пар Ветрушки је и почетком јуна 2018. године оформио гнездо на истој тераси само на другом крају (5 m даље). Било је 6 јаја а излегло се 4 соколића.

Скоро сваке године (2017., 2018., 2020., 2022....) формирају гнездо са 5-6 јаја.[2]

Галерија уреди

Ветрушке у Нишу од 2017 до 2020. година уреди

Референце уреди

  1. ^ BirdLife International (2015). Falco tinnunculus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 2. 2020. 
  2. ^ а б (Драган Цветковић, Ниш).

Спољашње везе уреди