Вељко Деспотовић
Вељко Деспотовић (Загреб, 1. октобар 1931 — Београд, 6. април 2013) био је српски и југословенски филмски и телевизијски сценограф.[1]
Вељко Деспотовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Вељко Деспотовић |
Датум рођења | 1. октобар 1931. |
Место рођења | Загреб, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 6. април 2013.81 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | сценограф |
Званични веб-сајт | |
Презентација | |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиВељко Деспотовић је рођен у Загребу 1. октобра 1931. године. Основну и средњу школу је завршио у Београду. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1958. године.[2]
Радио је као асистент у позоришту, на филму и телевизији, од 1952. до 1962. године. Од када ради као сценограф и архитекта на српским али и страним филмовима. Прву самосталну филмску сценографију је радио у филму Човек из храстове шуме, режисера Миће Поповића.[3]
Награде
уредиНа Филмском фестивалу у Пули[4]
- Сребрна арена 1979. године за сценографију у филмовима Усијање и Човјек кога треба убити
- Златна арена 1984. године за сценографију у филму Давитељ против давитеља
Филмски фестивал у Херцег Новом
- Прва награда 1995. године за сценографију у филму Урнебесна трагедија
- Златна Мимоза 2002. за сценографију у филму Т. Т. Синдром
- Златна Мимоза 2003. за сценографију у филмовима Лавиринт и Кордон
- Златна Мимоза 2004. за сценографију у филму Јесен стиже, Дуњо моја
Сценографија
уредиГодина | Филм |
---|---|
1957. | Крвава кошуља |
1964. | Човек из храстове шуме |
1965. | Доћи и остати |
1967. | Скупљачи перја |
1967. | Соледад |
1968. | Голи човик |
1968. | Биће скоро пропаст света |
1974. | Отписани |
1975. | Кичма |
1975. | Сељачка буна 1573 |
1977. | Летачи великог неба |
1978. | Павиљон VI |
1979. | Човјек кога треба убити |
1979. | Усијање |
1980. | Тајна Николе Тесле |
1980. | Ко то тамо пева |
1980. | Снови, живот, смрт Филипа Филиповића |
1981. | Дечко који обећава |
1982. | 13. јул |
1983. | Велики транспорт |
1984. | Давитељ против давитеља |
1986. | Од злата јабука |
1986. | Мисс |
1987. | Заљубљени |
1988. | Други човек |
1989. | Сабирни центар |
1990. | Глуви барут |
1992. | Тито и ја |
1993. | Горила се купа у подне |
1993. | Боље од бекства |
1995. | Урнебесна трагедија |
1999. | Нож |
2002. | Т. Т. Синдром |
2002. | Лавиринт |
2002. | Кордон |
2003. | Професионалац |
2004. | Јесен стиже, Дуњо моја |
2006. | Шејтанов ратник |
2008. | Чарлстон за Огњенку |
2008. | Турнеја |
2013. | Фалсификатор |
Извори
уреди- ^ „Umro scenograf Veljko Despotović”. studiob.rs. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Preminuo Veljko Despotović: Odlazak čoveka koji je sarađivao sa Pekinpoom i Milijusom”. blic.rs. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Umro scenograf Veljko Despotović”. b92.net. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Preminuo scenograf Veljko Despotović”. rts.rs. Приступљено 9. 4. 2013.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт
- Вељко Деспотовић на сајту IMDb (језик: енглески)