Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, код Имотског, 21. новембар 1925Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. јануара 1992. године обављао је функцију Савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

ВЕЉКО КАДИЈЕВИЋ
Veljko Kadijevic.jpg
Вељко Кадијевић у време док је био генерал-армије ЈНА
Датум рођења(1925-11-21)21. новембар 1925.
Место рођењаГлавина Доња, код Имотског
 Краљевина СХС
Датум смрти2. новембар 2014.(2014-11-02) (88 год.)
Место смртиМосква
 Русија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Распад СФРЈ
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19431992.
Чингенерал-армије
Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Период15. мај 19888. јануар 1992.
ПретходникБранко Мамула
НаследникБлагоје Аџић в. д.
Одликовања
Орден југословенске звезде
Орден ратне заставе
Орден југословенске заставе
Орден Републике
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден за војне заслуге
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем

БиографијаУреди

Рођен је 21. новембра 1925. године у Главини Доњој, код Имотског. Родитељи (отац Србин, а мајка Хрватица) били су пореклом из Имотског. Његов отац Мирко је био учесник Шпанског грађанског рата, и умро је у Шпанији 1936. године.[1]

Вељко је 1943. године, са свега 18 година, ступио у Народноослободилачку борбу и постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току рата је најпре био омладински руководилац у Имотском, а касније члан Политодјела (политичког одељења) Деветнаесте севернодалматинске, а потом 26. далматинске дивизије, помоћник политичког комесара Прве далматинске ударне бригаде и помоћник политичког комесара 26. далматинске дивизије. Из рата је изашао са чином мајора.[2]

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну војну службу у Југословенској народној армији (ЈНА), у којој се налазио на дужностима политичког комесара дивизије, наставника у Вишој војној академији ЈНА, команданта дивизије, начелника штаба корпуса, помоћника команданта армије и др. Завршио је Вишу војну академију и Ратну школу ЈНА, 1958. године, а 1963. године и Колеџ за команданте и генерале (енгл. US Army Command and General Staff College) Армије САД.[2]

У чин генерал-мајора унапређен је 1966. године, генерал-потпуковника 1972, генерал-пуковника 1980. и генерала-армије ЈНА, 1989. године.[2]

У периоду од 15. маја 1988. до 8. јануара 1992. године обављао је функцију Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ, када је пензионисан у чину генерала-армије ЈНА. Кадијевић је официр који је имао најдужи стаж у активној служби ЈНА, од дана ступања у партизане 1943. до пензионисања, 1992. године.[2]

Од 2001. године живео је у Москви, а 2008. добио је и руско држављанство. Преминуо је у Москви, 2. новембра 2014. године.[3][4]

Носилац је многобројних југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске звезде с лентом, Орден ратне заставе, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом, два Ордена за храброст, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден партизанске звезде са пушкама и Орден заслуга за народ са сребрном звездом.[5][6]

ДелаУреди

Објавио је следећа дела:

РеференцеУреди

  1. ^ Spisak Jugoslovena španskih boraca („Време”, 23. септембар 2016.)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 IN MEMORIAM > Veljko Kadijević, 1925–2014
  3. ^ „Преминуо генерал Вељко Кадијевић”. B92.net. 21. 08. 2015. Приступљено 26. 08. 2015. 
  4. ^ VLAHOVIĆ, Branko. „Преминуо генерал Вељко Кадијевић”. Novosti.rs. Приступљено 26. 08. 2015. 
  5. ^ Ђукић 1994, стр. 197.
  6. ^ Франц Петерка: »Кадијевић, Вељко« У: Енциклопедија Југославије, 2. изд., том 6, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа“.Загреб: 1990. ISBN 978-86-7053-024-9. стр. 634-635. COBISS.SR 2808327

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди