Вељко Пауновић
Вељко Пауновић (Струмица, 21. август 1977) је бивши српски фудбалер,[1] а данас фудбалски тренер.
 | |||
| Лични подаци | |||
|---|---|---|---|
| Надимак | Паун | ||
| Датум рођења | 21. август 1977. | ||
| Место рођења | Струмица, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,84 m | ||
| Позиција | офанзивни везни / нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1983—1994 | Партизан | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1994—1995 1995—1996 1996—1998 1996—2002 1998—1999 2001 2001—2002 2002—2003 2003—2005 2005 2005—2007 2007 2008 2008 2011 |
Партизан Марбеља Атлетико Мадрид Б Атлетико Мадрид → Мајорка → Овиједо → Мајорка Тенерифе Атлетико Мадрид Хановер Хетафе Рубин Казањ Алмерија Партизан Филаделфија |
13 20 22 52 24 22 33 38 35 6 44 16 7 9 17 |
(1) (2) (11) (9) (5) (4) (3) (18) (6) (0) (10) (1) (2) (1) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2002—2004 | Србија и Црна Гора | 2 | (1) |
| Тренерска каријера | |||
| 2012—2014 2013—2014 2014—2015 2015—2019 2020— |
Србија до 18 Србија до 19 Србија до 20 Чикаго фајер Рeдинг | ||
Као главни стратег предводио је репрезентацију Србије за играче до двадесет (20) година, са којом је на Светском првенству за младе 2015. године, на Новом Зеланду, освојио златну медаљу.[2]
Вељко је син бившег фудбалског репрезентативца Благоја Пауновића.
КаријераУреди
Прошао је све млађе категорије Партизана, а за први тим је дебитовао у сезони 1994/95. и на 13 првенствених утакмица постигао 1 гол (и то у последњем мечу у коме је наступио за Партизан, против Радничког са Новог Београда). У лето 1995. године, и пре него што је постао пунолетан, одлази у Шпанију.
На Иберијском полуострву наступао је за Марбељу (1995–96), Атлетико Мадрид (1996–98, 1999–2000 и 2003–04), Мајорку (1998–99 и 2001–02), Овиједо (2000–01) и Тенерифе (2002–03).
У зиму 2005. године напушта Шпанију, постаје члан немачког Хановера,[3] али је у овом клубу одиграо само 6 утакмица, потом је добио раскид уговора, а онда је уследио његов повратак у Шпанију. Обукао је дрес Хетафеа и у периоду од 2005. до 2007. је био један од најистакнутијих појединаца екипе коју је тада предводио Бернд Шустер. Одиграо је за то време 47 утакмица за Хетафе и постигао 13 погодака. Од фебруара 2007. до јануара 2008. је наступао за руски Рубин из Казања (8 утакмица), да би потом постао члан шпанске Алмерије са којом је уговор раскинуо у јулу 2008. и прешао у матични клуб - Партизан.[4]
У децембру 2008. је одлучио да заврши каријеру само шест месеци по повратку у Партизан. Разлози су проблеми са повредама и немогућност да пружи партије на очекиваном нивоу.[5]
У јуну 2011. решио је да се врати из пензије и заради још неки долар пре потпуног повлачења. После пробе у Њујорку током 2009, када је одбио једногодишњи уговор, Пауновић је одлучио да Филаделфија буде његов нови клуб. Са њима је одиграо 17 утакмица и постигао 3 гола након чега је објавио дефинитиван крај каријере.[6]
РепрезентацијаУреди
Репрезентативни дрес је облачио два пута. Дебитовао је против Мексика 2002. године, а у свом другом мечу за репрезентацију је 2004. године (против Северне Ирске) био и стрелац јединог поготка за селекцију СЦГ.
РеференцеУреди
- ^ Вујчић, Ђурађ (29. 3. 2012). „Veljko Paunovic RedNation Online Interview” (на језику: енглески). Приступљено 30. 3. 2012.
- ^ Тодић, Маја (14. 6. 2015). „Вељко Пауновић за СК: Ко помисли да је фаворит, иде кући”.
- ^ „Вељко Пауновић у Хановеру”. b92.net. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ „Вељко Пауновић у Партизану”. rts.rs. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ „Вељко Пауновић завршио каријеру”. sport.blic.rs. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ „Вељко Пауновић коначно у пензији”. b92.net. Приступљено 27. 12. 2016.