Вељко Пауновић

Вељко Пауновић (Струмица, 21. август 1977) јесте српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Вељко Пауновић
Пауновић 2017.
Лични подаци
Надимак	Паун, Пауно
Датум рођења	(1977-08-21)21. август 1977.
Место рођења	Струмица, СР Македонија, СФРЈ
Висина	1,84 m
Позиција	офанзивни везни / нападач
Јуниорска каријера
1983—1994.	Партизан
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1994—1995. 1995—1996. 1996—1998. 1996—2002. 1998—1999. 2001. 2001—2002. 2002—2003. 2003—2005. 2005. 2005—2007. 2007. 2008. 2008. 2011.	Партизан Марбеља Атлетико Мадрид Б Атлетико Мадрид → Мајорка → Овиједо → Мајорка Тенерифе Атлетико Мадрид Хановер Хетафе Рубин Казањ Алмерија Партизан Филаделфија јунион	13 20 22 52 24 22 33 38 35 6 44 16 7 9 17	(1) (2) (11) (9) (5) (4) (3) (18) (6) (0) (10) (1) (2) (1) (3)
Репрезентативна каријера
2002—2004.	Србија и Црна Гора	2	(1)
Тренерска каријера
2012—2014. 2013—2014. 2014—2015. 2015—2019. 2020—2022. 2023. 2024—2025. 2025—	Србија до 18 Србија до 19 Србија до 20 Чикаго фајер Рeдинг Гвадалахара Тигрес УАНЛ Реал Овиједо

Током играчке каријере покривао је позиције предњег везног и нападача. Професионалну каријеру је започео у Партизану. Највише времена је провео у Шпанији где је играо за осам клубова. У Ла лиги је укупно играо једанаест сезона притом сакупивши 212 наступа и 38 голова. Такође је играо у Немачкој, Сједињеним Државама и Русији.

Први тренерски ангажман имао је у млађим селекцијима Србије. Највећи успех је остварио предводећи репрезентацију Србије до 20 година на Светском првенству 2015. на коме је освојена златна медаља. Касније је водио Чикаго фајер, Рединг и Гвадалахару.

Каријера

Прошао је све млађе категорије Партизана, а за први тим је дебитовао у сезони 1994/95. и на 13 првенствених утакмица постигао 1 гол (и то у последњем мечу у коме је наступио за Партизан, против Радничког са Новог Београда). У лето 1995. године, и пре него што је постао пунолетан, одлази у Шпанију.

На Иберијском полуострву наступао је за Марбељу (1995–96), Атлетико Мадрид (1996–98, 1999–2000 и 2003–04), Мајорку (1998–99 и 2001–02), Овиједо (2000–01) и Тенерифе (2002–03).

У зиму 2005. године напушта Шпанију, постаје члан немачког Хановера, али је у овом клубу одиграо само 6 утакмица, потом је добио раскид уговора, а онда је уследио његов повратак у Шпанију. Обукао је дрес Хетафеа и у периоду од 2005. до 2007. је био један од најистакнутијих појединаца екипе коју је тада предводио Бернд Шустер. Одиграо је за то време 47 утакмица за Хетафе и постигао 13 погодака. Од фебруара 2007. до јануара 2008. је наступао за руски Рубин из Казања (8 утакмица), да би потом постао члан шпанске Алмерије са којом је уговор раскинуо у јулу 2008. и прешао у матични клуб – Партизан.

У децембру 2008. је одлучио да заврши каријеру само шест месеци по повратку у Партизан. Разлози су проблеми са повредама и немогућност да пружи партије на очекиваном нивоу.

У јуну 2011. решио је да се врати из пензије и заради још неки долар пре потпуног повлачења. После пробе у Њујорку током 2009, када је одбио једногодишњи уговор, Пауновић је одлучио да Филаделфија буде његов нови клуб. Са њима је одиграо 17 утакмица и постигао 3 гола након чега је објавио дефинитиван крај каријере.

Репрезентација

Репрезентативни дрес је облачио два пута. Дебитовао је против Мексика 2002. године, а у свом другом мечу за репрезентацију је 2004. године (против Северне Ирске) био и стрелац јединог поготка за селекцију СЦГ.

Лични живот

Вељко је син бившег фудбалског репрезентативца Благоја Пауновића.

Галерија

• 
  Вељко Пауновић у дресу Хетафеа, 2006. године
• 
  Вељко Пауновић као тренер Чикаго фајер, 2017. године

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Сан сваког детета је да победи Бразил у финалу („Политика”, 19. јун 2015)
• Верујем да ћемо у наредних десет година бити сениорски прваци Европе („Политика”, 25. јун 2015)