Википедија

Вељко Симић

српски фудбалер

Вељко Симић (Лазаревац, 17. фебруар 1995) српски је фудбалер који игра на средини терена.

Вељко Симић
FC Salzburg FK Roter Stern Belgrad 04.jpg
Симић пред почетак утакмице против
Ред Була у Салцбургу
Лични подаци
Пуно име Вељко Симић
Датум рођења (1995-02-17)17. фебруар 1995. (29 год.)
Место рођења Лазаревац, СР Југославија
Висина 1,80 m
Маса 70 kg
Позиција предњи везни / крило
Клупске информације
Тренутни клуб
 Омонија
Број 21
Јуниорска каријера
0000—2013. Црвена звезда
2013—2014. Базел
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2013. Црвена звезда 0 (0)
2014—2017. Базел 0 (0)
2014—2015. → Домжале 17 (0)
2016. → Шафхаузен 10 (0)
2016—2017. → Кјасо 33 (4)
2017. Винтертур 3 (0)
2018. Земун 16 (5)
2018—2020. Црвена звезда 44 (9)
2021—2023. Војводина 87 (20)
2023— Омонија 3 (1)
Репрезентативна каријера**
2011—2012. Србија до 17 6 (3)
2013—2014. Србија до 19 7 (5)
2014. Србија до 20 1 (0)
2015. Србија до 23 1 (0)
2023— Србија 1 (1)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2023.
** Датум актуелизовања: 26. јануар 2023.

Каријера уреди

Вељко Симић, фудбалер рођен у Лазаревцу, поникао је у омладинској школи Црвене звезде. Првом тиму црвено-белих прикључен је као омладинац и један од тада најперспективнијих играча у клупској академији. Из Љутице Богдана се отиснуо у иностранство и био је члан клубова у Швајцарској и Словенији. По повратку у Србију, почетком 2018. године Симић је наступао за Земун,[1] све до другог кола сезоне 2018/19. После запажених партија у Земуну, Симић се 30. јула 2018. вратио у Црвену звезду, са којом је потписао четворогодишњи уговор.[2] Дебитовао је за црвено-беле у трећем колу Суперлиге Србије, 4. августа 2018. године, на гостовању Вождовцу, када је после нешто више од 60 секунди проведених на терену постигао првенац у Звездиној победи од 2:1.[3] За две и по године, Симић је у црвено-белом дресу одиграо 62 утакмице и постигао 15 голова, уз освојене две титуле првака Србије. Једну од најбољих партија приказао је на утакмици Купа Србије против Трепче, када се четири пута уписао у листу стрелаца. Он се на тај начин нашао у друштву легенди Црвене звезде као што су Коста Томашевић, Бора Костић и Дуле Савић, којима је ово такође пошло за руком.[4] У јануару 2021. је раскинуо уговор са Црвеном звездом,[5] након чега је прешао у новосадску Војводину.[6] Након две и по године у Војводини, Симић је у јулу 2023. потписао за Омонију из Никозије.[7]

Начин игре уреди

Симић је 180 центиметара високи фудбалер,[8] који је током каријере наступао на више позиција у везном реду.[9] Најбоље се сналази у офанзивном делу терена, по крилима, или иза најистуренијег играча.[10] Симић је првој екипи Црвене звезде прикључен као омладинац и један од тада најперспективнијих играча у клупској академији.[11][12][13] Клуб је недуго затим напустио, без званичних наступа, а искуство међу сениорима стицао је играјући у Швајцарској и Словенији.[14] По повратку у Србију, почетком 2018, Симић је приступио екипи Земуна, где му је додељен дрес са бројем 10.[15] Тренер Милан Милановић је Симића у другом делу сезоне 2017/18. најчешће користио као једног од тројице фудбалера у предњој везној линији, заједно са Миљаном Вукадиновићем и Јустасом Ласицкасом, обично иза првог шпица екипе, Дејана Ђенића, у формацији 4-2-3-1. Тиме му је омогућио директно учешће у нападачким акцијама, док је сам Симић постигао 3 поготка до краја шампионата.[9] Укључујући прва два кола наредне сезоне, у којима је такође постизао голове, Симић је био стрелац у четири узастопне утакмице Земуна у Суперлиги Србије, чиме се сврстао међу носиоце ове екипе.[16] Вративши се у Црвену звезду, Симић је представљен као конкурент Лоренцу Ебисилију на месту креативног везисте.[17] Тренер Владан Милојевић је, касније, Симића најчешће користио на бочним позицијама у нападачком делу терена.[18]

Приватно уреди

Симићева сестра од рођене тетке је рукометашица Андреа Лекић.[19]

Голови за репрезентацију уреди

Ажурирано 26. јануара 2023.
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 25. јануар 2023. Лос Анђелес, САД   Сједињене Државе 2 : 1 2 : 1 Пријатељска утакмица

Трофеји уреди

Црвена звезда уреди

Референце уреди

  1. ^ „Zemun vratio u Srbiju Zvezdin biser”. mozzartsport.com. 11. 1. 2018. Приступљено 12. 1. 2021. 
  2. ^ „Veljko Simić na četiri godine!”. crvenazvezdafk.com. 30. 7. 2018. Приступљено 12. 1. 2021. 
  3. ^ „"Prvenci" Simića i Stojiljkovića i prvi gol Zvezdi”. Mondo.rs. 4. 8. 2018. Приступљено 12. 1. 2021. 
  4. ^ „Simić u društvu odabranih”. crvenazvezdafk.com. 15. 10. 2019. Приступљено 13. 1. 2021. 
  5. ^ „Zvezda i Simić sporazumno raskinuli ugovor”. crvenazvezdafk.com. 11. 1. 2021. Приступљено 12. 1. 2021. 
  6. ^ „Вељко Симић потписао за Војводину”. fkvojvodina.rs. 13. 1. 2021. Приступљено 13. 1. 2021. 
  7. ^ „Zvanično: Veljko Simić došao po titulu na Kipar”. mozzartsport.com. 19. 7. 2023. Приступљено 5. 9. 2023. 
  8. ^ „Симић, Вељко”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  9. ^ а б Вељко Симић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  10. ^ „Звезда враћа свог ђака: Вељко Симић потписује на четири године”. Спортски журнал. 28. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  11. ^ „Džajić: Sukob s Čovićem me ne zanima!”. Курир. 29. 1. 2013. Приступљено 31. 7. 2018. 
  12. ^ „Otkrivamo: Talentovani Veljko Simić ne sme da igra u Bazelu! Vraća li se u Zvezdu?”. Телеграф. 10. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2018. 
  13. ^ „Zvezda vraća 'odbeglog sina'! Veljko Simić ponovo na "Marakani"!”. Информер. 27. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  14. ^ „Povratak na Marakanu Zvezda ima novog ofanzivnog veznog, a evo kako igra /video/”. Блиц. 30. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  15. ^ „Simić, Veljko - sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 31. 7. 2018. 
  16. ^ „Veljko Simić stiže na Marakanu u velikom stilu: Šokirao je Vojvodinu u 97. minutu u Zemunu! (foto)”. Телеграф. 28. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  17. ^ „Zvanično: Veljko Simić Zvezdin četiri godine”. mozzartsport.com. 30. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  18. ^ „Novi odlazak sa "Marakane"! Krilni napadač Zvezde na listi želja kluba iz Austrije!”. hotsport.rs. Информер. 6. 6. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  19. ^ Гузијан, Јована (4. 6. 2019). „Teme do Arene - Andrea Lekić - epizoda 15”. Арена спорт. Јутјуб. Приступљено 29. 7. 2019. 

Спољашње везе уреди



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вељко_Симић&oldid=26839709”