Вида Огњеновић

српска политичарка и књижевница

Вида Огњеновић (Дубочке, , код Никшића, 14. август 1941)[1] српска је књижевница, преводилац,[2] редитељка и дипломата.

Вида Огњеновић
Вида Огњеновић
Датум рођења(1941-08-14)14. август 1941.(82 год.)
Место рођењаДубочке, код Никшића
 КЈ (дејуре)
НДЦГ (дефакто)
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду
Политичка странкаДемократе Србије (2021–данас)
Демократска странка (1990–1996, 2004–2020)
Демократски центар (1996–2004)

Биографија уреди

Одрасла је и школовала се у Србији. Основну школу завршила је у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду 1963. и на Одсеку за режију београдске Академије за позориште, филм и телевизију 1965. Постдипломске студије је започела у Паризу на Сорбони, а магистарски рад из теорије и праксе одбранила је на Универзитету у Минесоти, САД 1972. године.

Од 1974. до 1979. радила је као асистент на ФДУ у Београду. За директора Драме Народног позоришта у Београду изабрана је 1977. године, а по истеку четворогодишњег мандата, остала је на ангажману као стални редитељ. Као професор по позиву, предавала је на универзитетима у Лос Анђелесу (УСЛА), Чикагу (УИЦ) од 1981-1982, а у оквиру предавачких турнеја обишла је у неколико махова, као гост предавач, све веће универзитете САД (1985, 1991, 1997 и 1999). Редовни је професор Академије уметности у Новом Саду и има звање emeritus професора на Академији лепих уметности и мултимедија[3] у Београду, где је такође и саветник декана[4]. Њен редитељски опус чини близу стотину позоришних, као и велики број телевизијских и радио режија, од којих многе по сопственим текстовима. Написала је велики број драма, које су доживеле више поставки и бројна извођења, а објављене су у различитим издањима. Као редитељ гостовала је у многим позориштима широм бивше Југославије (Црна Гора, Словенија, Хрватска), а радила је и изван наше земље.

Приповетке Виде Огњеновић смештене су у конкретно, историјско место, са препознатљивим временом и светом. Место су Сремски Карловци, значајни културни и духовни центар српскога народа, а време је друга половина 19. и прва 20. века, време у којем су Карловци доживели и процват и пропадање. У српску приповетку она на велика врата уводи свет руинираних и готово заборављених Сремских Карловаца, у којем су поред Срба, нашли уточиште и Немци, Јевреји, Мађари, Руси и други.

Проза и драме су јој превођене на енглески, мађарски, македонски, немачки и друге језике.

Вида Огњеновић је председник Српског ПЕН-а, а од септембра 2012. почасна потпредседница Међународног ПЕН конгреса.[5] Оснивач је и уметнички руководилац Тврђава Театра.[6] Преводи са енглеског и немачког језика.[2]

Једна је од оснивача Демократске странке. Била је амбасадорка у Норвешкој 20012006. и Данској 20072013. године.

Живи и ради у Београду.

Награде уреди

Добитница је многих значајних књижевних награда за књижевни и позоришни рад. Измећу осталих добила је:

Дела уреди

  • Шекспироманија (театролошка студија, 1980)
  • Страх од сценске расправе (театролошка студија, 1980)
  • Меланхоличне драме (драме, 1991)
  • Кањош Мацедоновић (драма, 1993)
  • Девојка модре косе (драма, 1993)
  • Сетне комедије (драме, 1994)
  • Отровно млеко маслачка (приповетке, 1994)
  • Кућа мртвих мириса (роман, 1995)
  • Стари сат (приповетке, 1996)
  • Милева Ајнштајн (драма, 1999)
  • Јегоров пут (драма, 2000)
  • Најлепше приповетке (2001)
  • Драме I-III (2001–2002)
  • Путовање у путопис (књига прозе, 2006)
  • Прељубници (роман, 2006)
  • Дон Крсто (драма, 2007)
  • Насупрот пророчанству (есеји, 2007)
  • Права адреса (приповетке, 2007)
  • Нема више наивних питања (разговори, 2008)
  • Посматрач птица (роман, 2010)
  • Насупрот пророчанству (есеји, 2010)
  • Живи примери (приповетке, 2012)
  • Висока волтажа (есеји, 2014),[12]
  • Максимум (роман, 2017)[13]
  • Козоцид (драма, 2019)[7]
  • Поетеса - Милица Стојадиновић Српкиња (драма, 2022)[14]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Порекло Виде Огњеновић (Порекло, 27. октобар 2012)
  2. ^ а б Огњеновић, Вида (2007). „Белешка о аутору”. Прељубници (5. изд.). Стубови културе. ISBN 978-86-7979-200-6. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  3. ^ „Вида Огњеновић Emeritus”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2017. 
  4. ^ „Вида Огњеновић, саветник декана”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2017. 
  5. ^ Вида Огњеновић потпредседница ПЕН-а (Б92, 14. септембар 2012)
  6. ^ О фестивалу
  7. ^ а б „Preljubnici”. Knjizara.com. Приступљено 2. 3. 2022. 
  8. ^ „Кочићево перо Види Огњеновић”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 12. 2011. Приступљено 12. 12. 2011. 
  9. ^ „Награда Види Огњеновић”. РТС. 28. 12. 2011. Приступљено 30. 12. 2011. 
  10. ^ РТС :: Признање Види Огњеновић
  11. ^ Писци су овде прилично унезверени („Политика“, 21. јун 2015)
  12. ^ „Visoka voltaža : eseji i napisi”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  13. ^ „Maksimum : Ognjenović, Vida,”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  14. ^ „У Новом Саду премијера драме Виде Огњеновић о Милици Стојадиновић Српкињи”. Politika Online. Приступљено 2022-12-03. 

Спољашње везе уреди