Видео-умјетност

Видео-умјетност (лат. видере=видјети) умјетничка форма у којој је електронски генерисана слика основни елеменат. Јавља се паралелно у Сједињеним Државама и Европи у Њемачкој половином 1960.-их као врста нових медија у умјетности у оквиру ликовних умјетности као појам који означава варијације и форме у видеу и видео-инсталацијама.

Видеоинсталација, Летеће слике од Адолфа Винкелмана

Основни материјали су електронска камера повезана са магнетоскопом, а који је повезан са телевизијским монитором и преноси снимљену слику. 1963. године, америчко-јужнокорејски умјетник Нам Џун Пајк у изложби ”Музика и електронска телевизија” у галерији Parnass de Wuppertal, у Вурпелталу у Њемачкој излаже тринаест телевизора који репродукују откуцаје и линије електронске материје без икакве стварне слике. Од те прве изожбе Паик дефинише главне осовине те тада нове умјетности, а то су: експериментисање полазећи од механичких елемената електронског уређаја, деструкција популарне телевизијске иконографије и довођење у питање улоге гледаоца у друштву комуникације. Значајни доприноси видео-умјетности долазе и од Волфа Востела, који исте године ради на електронским деколажима, пренесеним из контекста његових ранијих дјела, односно деколажа плаката.

Оба ова умјетника су почела у клими флуксуса и хепенинга. Ова умјетност се проширила по западу од 1977. године и презентирана је у документима 6.

Последњих година се поред монитора користе и видео-бимови и пројектори. Као умјетници у последњим годинама овдје спадају:

• Клаус фом Брух ("Klaus vom Bruch")
• Петер Кампус ("Peter Campus")
• Дан Грејам ("Dan Graham")
• Гари Хил ("Gari Hill")
• Шигеко Кубота ("Shigeko Kubota")
• Дејан Клинцов ("Dejan Klincov")
• Марцел Оденбах "(Marcel Odenbach")
• Нам Џун Пајк ("Nam June Paik")
• Пипилоти Рист ("Pipilotti Rist")
• Улрике Росенбах ("Ulrike Rosenbach")
• Бил Виола ("Bill Viola")
• Волф Востел ("Wolf Vostell")

Литература

• Lexikon der Modernen Kunst, Markus Stegman/René Zey, Hamburg 2002.