Отворите главни мени

Видин капија у Нишкој тврђави

Видин капија или северна капија у Нишкој тврђави један је од четири улаза (излаза) на утврђеном земљаном бедему који су Османлија (током реконструкције и доградње старе Античке тврђаве) изградиле у периоду од 1719—1723. године.[1] Име је добила по правцу пута који је водио на север, ка Видину (граду на крајњем северозападу Бугарске).

Видин капија у Нишкој тврђави
Niska tvrdjava ostaci kapije1.jpg
Остаци Виддин капије у Нишкој тврђави
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаЦрвени Крст
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанка1719—1723.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
СедиштеНиш
АдресаДобричка 2 Ниш
Званични веб-сајт

Статус и категорија заштитеУреди

Због свог историјског и археолошког значаја Видин капија у Нишкој тврђави проглашена је, 23. децембра 1982. године, за „Културно добро од великог значаја“ и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.[2]

Надлежни завод који води месни регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

ИсторијаУреди

Тврђава Хисар у Нишу, грађена је као утврђени земљани бедем, на коме се налазило седам бастиона — табија, удаљених међусобно по 200 метара. На јужној страни Тврђаве налазио се ров широк осам до десет стопа и испуњен водом из реке Нишаве. У тврђаву се могло ући и из ње изађин кроз четири велике капије, од којих је из западне водио пут ка Београду, северне ка Видину, јужне ка Стамболу и Солуну и југоисточне ка градском насељу изван зидина тврђаве Јагодин мали.

Данашње утврђење артиљеријског типа подигле су Османлије у периоду од 1719. до 1723. године на простору античког и раног средњовековног утврђења. Наиме Султановом повељом од 19. фебруара 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака Румелијског беглербеглука, а 1722. године из 14 санџака. Последње године градње бедема, 1723, доведено је 40 мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало 400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.

Као и свако артиљеријско утврђење, данашња Нишка тврђава има полигоналну основу, са седам неједнаких страна и четири велике капије (Стамбол врата, Београдска врата, Водена или јагодинмалска врата и Видинска врата), једном малом капијом (тзв.потерна врата, „вратанца“ којима се излази у градске ровове) и осам бастионих тераса. Са бедемима дужине 2.100 m који су широки 3 m, а високи 8 m тврђава захвата површину од 22 ha, 80 ари и 52 m2.[3]

Коначни, данашњи изглед, Нишка тврђава добила је 1737. године када су Османлије у њој накнадно доградиле још неколико објеката.

Положај, пространство и изглед објектаУреди

Видин капија у Нишкој тврђави, налазе се на северозападном делу бедема Нишке тврђава, западно од данашње капије за пролаз аутомобила и пешака (види слику).[4]

Капија има четири бочне просторије које су служиле за смештај стражара.

Видин капија једна је од две недовољно сачуване капије (од укупно четири исте намене) која је ван функције, и није адекватно презентована и препуштена је зубу времена.[5][6]

Поглед на унутрашњу страну Видин капије (лево), и две, од четири, стражарске нише намењене смештају стражара(десно)

ИзвориУреди

  1. ^ Симоновић Д. et al. (1995). Енциклопедија Ниша: историја. Ниш, Градина: Просвета;
  2. ^ Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
  3. ^ Милићевић М. Ђ. Краљевина Србија — нови крајеви Београд 1884.
  4. ^ Милић Д. et al. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878 године. Ниш, Градина: Просвета
  5. ^ Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд
  6. ^ Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.

Спољашње везеУреди