Македонија (тема)
Македонија (грчки: Μακεδονία) је била тема Византијског царства која је постојала у периоду од краја 8. тј. почетка 9. века па до 11. века. Престоница теме Македоније био је град Једрене.
| Тема Македонија Θέμα Μακεδονίας | |
|---|---|
| крај 8./почетак 9. века—11. век | |
 Византијски Балкан око 900. године | |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Грчка Турска Бугарска |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | крај 8./почетак 9. века |
• Укинуто | 11. век |
Историја уреди
Од почетка 6. века територија бивше Македонске дијецезе која је ушла у састав Византијског царства постала је предмет честих упада словенских племена. У току наредних векова долази до драстичних демографских и културних промена. Словени су стварали склавиније потпомогнути од стране Прабугара или Авара. Крајем 7. века Византинци су организовали велику експедицију против Словена у овој области. Бројна словенска племена покорио је цар Јустинијан II 688/9. године. Успостављена је нова тема Тракија у залеђу Солуна[1][2][3]. Ипак, стање у овој области било је далеко од стабилног. Империја је приморана да повуче своју одбрамбену линију јужно од обале Егејског мора све до краја 8. века. Као последица тога настаје тема Македонија између 789. и 801/2. године[4]. Резултати сигилографије показали су да је постојала турма Македонија раније. Била је подређена стратегу Тракије. Први познати македонски стратег био је патрикије Јован Аплакес кога помиње Теофан Исповедник (око 813). Исти хроничар помиње и Лава, брата евнуха Етија, који је именован моностратегом Тракије и Македоније 801/2. године. Касније је територија која је под његовом надлежношћу подељена између два стратега ради лакше контроле[5]. Иако је постојање теме потврђено 960-тих година, одсуство стратега у Ескоријалском тактикону (писаном око 975) довело је до претпоставке да је тема можда укинута и подређена власти дукса Једрена[6][7]. Постојање теме је, међутим, поново потврђено 1006/7. године. Крајем 10. века, као резултат освајања Јована Цимискија (969-976) и Василија II Бугароубице (976-1025) долази до промена на Балканском полуострву. Створене су нове теме са центрима у Филипопољу и Берои, док на југу настаје тема Болерон (почетком 11. века)[7].
Референце уреди
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 110
- ^ Kazhdan 1991, стр. 1261.
- ^ Treadgold 1995, стр. 29.
- ^ Pertusi 1952, стр. 162.
- ^ Treadgold 1991, стр. 92–93, 124
- ^ Treadgold 1995, стр. 114.
- ^ а б Soustal 1991, стр. 50.
Извори уреди
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Soustal, Peter (1991). Tabula Imperii Byzantini, Band 6: Thrakien (Thrakē, Rodopē und Haimimontos) (на језику: German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-1898-5.
- Treadgold, Warren T. (1991) [1988]. The Byzantine Revival, 780–842. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1896-7.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.