Википедија:Верификација/Архива 3

Predlozi za dobre članke

Eтернет

Радио сам целу ноћ, потрудио сам се да средим овај чланак. Доста тога сам измењао, додао и преправио. Чланак је већ једном пре неколико месеци био на гласању за добар чланак, можда је и добро што није прошао. Сад је доста бољи. Имате и интер-вики референце па упоређујте са чланцима на другим језицима. Поздрав. --SmirnofLeary 5:30, 5. јул 2009. (CEST)

 Коментар: Шта би с овим чланком, Михајло? Ако је одбијен, стави црвену туфну и потпиши се, ако му нешто фали, реци овде, ако може на гласање, стави зелену туфну и потпиши се. Већ доста дуго стоји овде, био би ред да се реши ова верификација.--Јагода испеци па реци 10:41, 11. јул 2009. (CEST)

С обзиром да има међувики, и да сам на одмору, нисам се осетио посебно потребним током прегледа (понајвише што, као и претходни, није из мојих области). :о) Стилске замерке можете да прођете, а ту ћемо бити ја и предлагач за евентуалне несугласице. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:48, 11. јул 2009. (CEST)

Михајло у сваком случају МНОГО ВИШЕ знаш о теми него ја, а ја не могу верификовати ама баш сваки чланак који се овде нађе, само зато што су други верификатори на одморима, љути или се дуре, да би ми после опет рекли како ја "волим да водим главну реч" и шта све не још. Једино што треба да урадиш је да кажеш да ли чланак задовољава ОСНОВНЕ услове, а то је да ли је мање више тема у потпуности обрађена. А да си на одмору, па и ниси, чим се појављујеш сваки дан. Уосталом, што си се кандидовао? Зато што си био вољан да радиш ово или само "да би видео колико те други воле"?--Јагода испеци па реци 10:55, 11. јул 2009. (CEST)

Ја у сваком случају јесам на одмору. А то, што сте почаствовани присуством моје прељупке ауре овде, је само ствар моје најбоље воље. Без љутиша, али нико заиста није у позицији да ми каже шта ћу када да радим. А немам ништа против тога да чланак прегледам :( , али без икаквог пожуривања онда. Заправо, хвала што си ме подсетила да постоји. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 11:44, 11. јул 2009. (CEST)

Ајде, ал немој само да буде следеће године.--Јагода испеци па реци 12:12, 11. јул 2009. (CEST)

Образложење

Дакле, враћам се, након мог кратког ангажмана на чланку. Иако потврђујем да је очигледно доста знања и рада уложено у писање, морам да приметим да и овом чланку још увек фали:

1. Доста прерађивања око стила. Даћу пример:

У исто време, Роберт Меткалф се на Масачусетском техничком институту упознао са Абрамсоновим радом с ким је након дипломирања и докторских студија на Харварду провео неко време у истраживањима.

Ово неодољиво звучи као да је Меткалф са Абрасоновим радом радио нешто након дипломирања, иако знамо да није тако. Чак и да је тако, није ваљда Меткалф само проводио време са Абрасовим радом, већ га је ваљда и проучавао и на њему извео неке закључке (требало би додатно одредити). Шах-мат. Дакле, такве ствари не мислим да преправљам. Нека корисник или неко са стварним вишком слободног времена прође кроз цели текст пажљиво и отклони све слично.本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:14, 11. јул 2009. (CEST)

---

Не знам шта има ту нејасно, човек је студирао MIT, упознао се са Абрамсоновим радом (имао је прадавања рецимо). Дипломирао на MIT-u, докторирао на Харварду (то је све источна обала). Кад је одбранио докторске отишао на Хаваје месец дана, радио са Абрамсоном. Са Хаваја отишао у Калифорнију, Palo Alto где је добио задатак да направи мрежу (западна обала). Ту је само применио оно што већ зна. Не знам за стил, можда је лоше. Покушавам да у једној реченици кажем толико тога, а да нису безвезне информације. У овом случају, у једној реченици.

• Студирао је на MIT-у. Чисто да поменем MIT који је дао десетине нобеловаца.
• MIT се у овом случају бави мрежама у време њиховог настанка. (Можда је Абрамсон одржао предавање)
• Докторирао је на Харварду, није мала ствар. Одатле и његове способности да заради паре. Меткалф је основао фирму која и дан данас послује, а продала је десетине милиона етернет компоненти. Човек је милиардер, а паре је зарадио на свом проналаску.
• после доктроских придружио се Абрамсону, истраживања око Алохе су ту и даље била у току.
• доле сам изводио перформансе етернета (његова извођења), претпостављам да су његови прорачуни за перформансе Алохе.

Мислим да би више од једне реченице било сувишно. Рад је и овако доста обиман. SmirnofLeary (разговор) 14:05, 11. јул 2009. (CEST)

Лери, ово ствар је језичке конструкције. Треба некако преправити ту реченицу тако да све поставља на своје место, било да остаје све у једној реченици или се подели на више њих, а ја нажалост немам за то времена. :( Да не мислиш да ми је намера да те оштетим, понудио сам да ако неки други верификатор стави плус (тражи се преглед језика и повезаности, то може мање-више сваки верификатор да одради), ја склањам свој минус. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:14, 11. јул 2009. (CEST)

---

Такође ми је био интересантан коментар „(развлачење каблова испод Пацифика није разматрано)“, који по мени одудара од енциклопедијског стила. Могућа решења да се овако нешто убаци су свакојака, а све полази од тога, да ли овај коментар стоји у наведеном извору или га је корисник сам убацио. У овом другом случају, могло би да се наведе да је касније сличан проблем решен провлачењем каблова испод пацифика али да у то време то није било изводљиво и зашто. Али овако да стоји, јок, што се мене тиче.本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:14, 11. јул 2009. (CEST)

Да придодам, чак сам срео реченицу без тачке на крају. Дефинитивно чекам да видим да је корисник или инеко други прерадио цели чланак пре него што се опет упустим у прегледање.本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:14, 11. јул 2009. (CEST)

2. Унутрашњих веза. Иако сам мали део текста прегледао, морао сам ипак да додајем унутрашње везе, које су по мом мишљењу уско повезане са темом. Како нашом терминологијом не владам, повезао сам пакет на пакет (информатика), иако га знам једино под називом датаграм (сад, можда ме смирнов и исправи). То је још један разлог из ког би корисник требао опет да прође кроз свој текст.

Напомена: Нема потребе мултиплицирати унутрашње везе где год се појави неки битан појам. Али сваки битан појам мора да буде повезан бар једном из чланка.本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:14, 11. јул 2009. (CEST)

3. Лектуре. Неки језичар би требало да прегледа текст. Нпр. мени оно „више-медијумска“ јако нагиње ка „вишемедијумска“.14:14, 11. јул 2009. (CEST)

До тада. против Склањам ако други верификатор преради чланак и да плус. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:52, 11. јул 2009. (CEST)

Верификатори нису дужни да врше коректуру чланка, и ако то раде, раде по сопственој жељи и на сопствену иницијативу. Хвала на тако обимном објашњењу свог гласа против. Кад чланак буде уклонио те недостатке, може опет бити кандидован. Видиш да верификација не боли, Михајло...--Јагода испеци па реци 13:18, 11. јул 2009. (CEST)

---

Јбг, образложио сам све примедбе и кад сам хтео да снимим страну био је сукоб измена и изгубио ми се текст. Не знам што се то дешава. SmirnofLeary (разговор) 14:05, 11. јул 2009. (CEST)

Вероватно сукоб измена. Немој ништа да образлажеш већ узми и ревизирај чланак још једном. Сваку реченицу преиспитај, пресложи, оно најбитније повежи, па се јави. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:46, 11. јул 2009. (CEST)

---

Ех, ја сам ти нешто као Џим Џармуш по питању личних радова. Човек сними/изрежира филм, порђе монтажу, преправи све за шта мисли да не ваља и кад је филм готов више га и не погледа (мислим да није гледао своје филмове и да није једини). Слично, прерадио сам чланак, прва верзија је имала милион грешака, поправио сам 99% и поставио. Немаш представу колико ми је тешко да читам свој рад. Не би га постављао за верификацију да нисам преправио грешке, као што рекох горе, стил ми је такав, само неко други може наћи замерку. (Ипак прочитаћу још једном) SmirnofLeary (разговор) 16:35, 11. јул 2009. (CEST)

Žilina

Opširan članak. --XZ (разговор) 01:33, 8. јул 2009. (CEST)

Коментари

Па овако, чланак има потенцијала, али... Треба урадити следеће

• превод речи из печата
• додати још коју реченицу за географију (геологија по могућству) и референцирати
• становништво (коментар на табеле, тј. извести закључак из датих табела и мало их послагати, овако је конфузно)
• градска инфраструктура (исто као за становништво)
• саобраћај (референце)
• градски превоз (референце на датуме и број возила)
• железнички саобраћај (реф.)
• ваздушни саобраћај (реф.)
• економија (преименовати у привреда и написати бар још десет реченица - шта је пољопривредом, индустријом , услугама итд..)
• знаменитости (реф.)

• историја (да неко погледа уместо мене, ко боље зна)

--Metju (разговор) 11:38, 9. јул 2009. (CEST)

Zasto je ona mapa u naslovu Srednji vek tako zalepljena za tekst? --Јагода испеци па реци 18:43, 9. јул 2009. (CEST)

против--Metju (разговор) 11:36, 12. јул 2009. (CEST)

Образложење

Будући да је прошло три дана од мојих замерки, а није начињена ни једна измена морам да одбијем предлог, за сада.--Metju (разговор) 11:36, 12. јул 2009. (CEST)

An-3

Као и доље.--Bokim (разговор · прилози) 12:36, 26. јул 2009. (CEST)

Због великог броја предлога, приморан сам да све што не ваља одмах одбијам. Ко хоће, може да преради и среди чланке па да их опет постави на гласање. Даћу пар цитата.

13 мај 1980

981.год.,

А овде морам и да питам: јесу ли ове две секције уопште довољне за један добар чланак, с обзиром да о авиону може доста више да се напише? Хајдемо онда све што није клица, а уредно је, за добре чланке.

против本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:03, 28. јул 2009. (CEST)

Predlozi sa sjajne članke

Јак-40

Исто.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

Због великог броја предлога, приморан сам да све што не ваља одмах одбијам. Ко хоће, може да преради и среди чланке па да их опет постави на гласање. Даћу пар цитата.

21 октобар 1966

16100 kg

Најсрећније речено?

Носивост јој је масе од 3200 kg.

Конкретан предлог је разрађен за уградњу два мотора типа Текстром Лаикоминг LF507/1N.

против本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:03, 28. јул 2009. (CEST)

Ан-26

Исто.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

Због великог броја предлога, приморан сам да све што не ваља одмах одбијам. Ко хоће, може да преради и среди чланке па да их опет постави на гласање. Даћу пар цитата.

год.,

24000 kg

А мислим да ово може подробније да се објасни. Ако не, онда можда прође као добар, кад се остало среди.

Обезбеђен је истовар, десант људства и терета преко рампе у току лета. Омогућен је смештај терета у авион с димензијама до: ширине 2,1 m и висине 1,5 m.

Такође има пасуса, који имају знатно мање плавих веза у односу на остатак чланка. Површним прегледом ми се чини да и ти пасуси могу макар мало да се поплаве одн. поцрвене.

против 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:03, 28. јул 2009. (CEST)

МиГ-23

Мислим да колега Сахара неће да се љути, његови сви текстови би требали бити изабрани у неку категорију бољих чланака. А, мислим да и нема ту шта више да се каже. Ја могу извршити само ситније корекције (ако треба). --Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

Због великог броја предлога, приморан сам да све што не ваља одмах одбијам. Ко хоће, може да преради и среди чланке па да их опет постави на гласање. Даћу пар цитата.

Ово захтева мање коректуре, типа:

17800 kg

10 јуна 1967

Средити. Проверити и са аспекта стила. По осталим питањима чланак, изгледа солидно. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:18, 28. јул 2009. (CEST)

против Нема одговора ни реакције. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:21, 30. јул 2009. (CEST)

Су-24

Исто као и за МиГ-23.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

• И овде имамо везе ка ен.вики.
• Треба користити шаблон {{јез-енг|...}} за изразе на енглеском језику
• Форматирање бројева није конзистентно. негде је коришћена тачка, негде размак код одвајања хиљада.

本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:45, 30. јул 2009. (CEST)

против Предложити опет кад прође потребно сређивање. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:21, 30. јул 2009. (CEST)

Јак-9

Као и горе.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

• Слично као и горе. Форматирање.
• Уз то, чини ми се да су разне верзије авиона подробније описане на en:Yakovlev Yak-9.

本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:45, 30. јул 2009. (CEST)

против Предложити опет кад прође потребно сређивање. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:21, 30. јул 2009. (CEST)

Ан-2

Исто.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

• Форматирање бројева, и других ознака. Рецимо „225000 USA$“.
• Изгледа ми да се на en:Antonov An-2 налази опширнија листа верзија

本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:45, 30. јул 2009. (CEST)

против Предложити опет кад прође потребно сређивање. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:21, 30. јул 2009. (CEST)

Јак-3

Исто.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

• Слично као и горе. Форматирање бројева.

本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:45, 30. јул 2009. (CEST)

против Предложити опет кад прође потребно сређивање. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:21, 30. јул 2009. (CEST)

JAS 39 Грипен

Исто као и горе. И још да додам да нема никакве везе колико су обимни. Погледајте en:List of Boston Red Sox Managers.--Bokim (разговор · прилози) 12:38, 26. јул 2009. (CEST)

Погледала сам мало овај чланак, и можете видети моје измене у последња два пасуса. Ако су сви као овај чланак, морам рећи да би требало ту доста дораде и сређивања. Правопис није баш најбољи (задатци, против-ваздушна, Маџарска...), а многе плаве везе су у ствари везе на ЕНГЛЕСКЕ а не на српске чланке, што, колико је знам, није пракса на њики. Такође имам једно питање: у делу Корисници, стоји:

Швеђани су дали у закуп неколико Грипена двоседа купцима из Чехословачке и Мађарске.

Чехословачка више не постоји, тако да не знам да ли је грешка (Чешка Република), или је стварно Чехословачка у неком прошлом моменту у историји. Ако је ово друго, било би добро додати годину изнајмљивања тих авиона тој држави, како не би било забуне... Ја мислим да ови чланци за сада не могу да гласање. Ако је неко вољан да погледа и друге чланке, и мисли другачије, само напред. --Јагода испеци па реци 11:39, 27. јул 2009. (CEST)

Иако нисам верификатор, сматрам да ови чланци нису довољно добри да би могли да се поставе на гласање за сјајне. Можда један или два чланка могу да прођу на гласање за добар, али за сјајан не. Моја највећа замерка је мали број референци.--strahinjaworld (разговор) 21:38, 27. јул 2009. (CEST)

---

Хм, наведени en:List of Boston Red Sox Managers је више наведен као сјајно израђен чланк у смислу професионалног радан на веб дизајну. Табеле су испале заиста сјајно. Мислим да то и треба да буде идеја, кад неки корисник у некој области уради нешто сјајно, да тај чланак управо буде референца другима - "е то треба тако". Ја сам свој чланак Оптички етернет предложио за добар у том контексту, ако неко пише о рачунарским мрежама, па да га усмерите "не ваља то и то погледај ...", углавном због рачунарске терминологије (превод) на којој сам доста радио.

1. Мислим да се сви требате уздржати од коментара имаш грешку Маџарска (не може бити сјајн), мислим да нико до сада није написао ниједан чланак, а да није имао таквих грешака. (Ту смо сви кад читамо да те грешке преправимо).

Ја мислим да ови чланци за сада не могу да гласање.

Кратак пасус, а нађе се слична грешка.

1. Кад дајете коментар "Моја највећа замерка је мали број референци", било би у реду да кажете за шта вам конкретно треба референца, пример. распон крила је толики и толики, откуд то... Мислим да је могуће написати сјајан чланак, а да нема ни једну референцу, ако би био у потпуности јасан.
2. Опет мислим да би морали мало више као верификатори да порадите на самој дефиницији шта је потребно да чланак буде добар или сјајан и шта је ваш посао као верификатора.

Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 22:10, 27. јул 2009. (CEST)

Извини, али где сам ја рекла да чланку фале референце?

Мислим да се сви требате уздржати од коментара имаш грешку Маџарска

А зашто, могу ли да питам? Маџарска ЈЕСТЕ правописна грешка, и не видим зашто не бих смела да то поменем, кад је један од сновних услова за избор сјајног чланка да буде пре свега писмен, тј. да нема правописних грешака. Да, сви ми правимо правописне грешке, али то не значи да им се треба гледати кроз прсте и не исправљати их, поготову кад се спремамо да неки текст прогласимо једним од најбољих текстова које имамо на овој нашој њики. Чланак јесте налицкан, али ваљда је битно и како та садржина изгледа. Такође бих те исправила у још једном: верификатори не одређују да ли су чланци добри или сјајни, то се одређује на гласањима. Верификатори одређују само да ли неки чланак испуњава основне услове (везу ка истима имаш у врху ове странице), а овај чланак очигледно не испуњава. Удостоји се погледати које сам исправке направила, и биће ти сасвим јасно. Такође, везивање енглеских чланака на српску википедију НИЈЕ обичај и не би требало да се ради, јер ако тог ччланка нема код нас, а једном буде написан, у том тексту ће и даље веза ићи на енглески а не на наш чланак. Ако неко ипак мисли да је таква пракса дозвољена, нека ми укаже на друге чланке где је тај систем примењен. Колико ја знам, тако нешто се не ради. Јер, ако ћемо повезивати са енглеским чланцима, чемуи онда упште писати на српском? --Јагода испеци па реци 22:20, 27. јул 2009. (CEST)

Хм, наведени en:List of Boston Red Sox Managers је више наведен као сјајно израђен чланк у смислу професионалног

Не, мај дир, није само тај чланак наведен, осим тога и да јесте само тај (а није), нема шта тај чланак дас тражи у нашем чланку као повезница. Уосталом, није само тај чланак веза у овом нашем чланку, већ их има више: (Саб-Сканиа), Волво Флугмотор), Ериксон, ФФВ Аеротехна, Снекма, Ројлс-Ројлс, Снекма итд.) Штп се правописа тиче, ево на први поглед, додаћу још: Сканиа (а треба Сканија), свкадрон а требаа ескадрон, франциза а треба франшиза, итд... Овај чланак не задовољава основне услове, по мом мишљењу. Ако има неки други верификатор који мисли да задовољава, само напред. --Јагода испеци па реци 22:29, 27. јул 2009. (CEST)

Podržavam stav da ovakav članak koji ima engleske linkove nije dobar. I ne samo da nije dobar (sjajan, šta već), već je po našim merilima za sređivanje. Niti jedan članak na bilo kojoj vikipediji nema unutrašnje veze ka drugim vikipedijama. Pa, zar samo ime unutrađnje veze ne govori sve? Hajde sad da svako uređuje kako mu je ćef i da lepo imamo šareniš ovde. Postoje pravila uređivanja. Prosto ne može tako i izrečen argument je više nego jasan. Nije ok prebacivati sve na verifikatore. Evo ja to nisam i opravdavam njihov stav.--Методичар зговор²а 22:33, 27. јул 2009. (CEST)

Две ствари... Слажем се да унутрашње везе не смеју бити ка другим Википедијама, јер, што рече Дејан, само име им говори какве треба да буду. То мора да се исправи. Друга ствар... Слажем се да замерка типа „чланак има мало референци“ не значи ништа! Ако неко има такву примедбу, нека каже шта треба референцирати. Та примедба је безвезе, јер се не могу поредити чланци по броју референци, аман! --Ана пиши ми 22:41, 27. јул 2009. (CEST)

---

Коментар се није односио само на тебе, ниси ти рекла да фале референце.

Иако нисам верификатор, сматрам да ови чланци нису довољно добри да би могли да се поставе на гласање за сјајне. Можда један или два чланка могу да прођу на гласање за добар, али за сјајан не. Моја највећа замерка је мали број референци.--strahinjaworld.

Мислим да се нисмо баш најбоље разумели. Маџарска јесте грешка, није намерна сигурно и треба је исправити. Што се тиче граматичких грешки идеја је следећа.

Рецимо читаш књигу неког нобеловца, ја сам читао скоро на пр. Шолохова. Док сам читао на свакој 5-ој страни сам налазио на грешку типа ове коју си навела. Јел то значи да не треба човек да добије Нобелову награду!? Грешака у књизи од 1500 страна има преко 500 сигурно иако је не знам ни које издање по реду.

Што се тебе тиче конкретно мислим да требаш да добијеш и медаљу за исправљање грешака. Знам колико си их исправила и на мом чланку и хвала ти, мислим да сам већ једном захвалио на томе. Кад сам рекао да порадите на самој дефиницији. И даље мислим да требаш да порадиш на томе. Мислим да се доста мучиш по питању тога, а дефинисање би требао да буде следеће:

• чланак може да има 15 таквих грешака, по мени то је ок да га верификујеш.
• ако има преко 15, стави знак против и здраво довиђења.
• не може да нема ниједну, можемо проћи сјајне чланке и они имају преко 5 грешака сигурно.

Рекао сам 15, имаш више искуства од мене у томе па можеш и сама да одредиш границу. Сличних дефиниција можете смислити још милион, а тиме бисте себи олакшали доста посао (Имате уставе, а немате законе). У праву си и да везе ка енг вики не треба стављати, слажем се. Потрудићу се ја лично да то преправим и обавестићу Сахару да је то ваша замерка. Мислим да требаш да узмеш у обзир да је рад и текст квалитетан и да је неко на томе напорно радио, па и месец дана. SmirnofLeary (разговор) 22:50, 27. јул 2009. (CEST)

---

У потупности се слажем да не сме да има везе ка енг википедији, довољан разлог за против. За правописне грешке треба имати норму, колико сме да има грешака (релативан број грешака по мом). Уосталом, доста грешака ћемо сви препаравити читајући кад чланак изађе на гласање (и то треба урачунати). Не верујем да неко ко чита неће преправити грешку. SmirnofLeary (разговор) 22:50, 27. јул 2009. (CEST)

Маџарска није случајна грешка јер се поновила више пута. Међутим, морам да нагласим да апсолутно није битно да ли су граматичке и правописне грешке случајне или намерне (нико није непогрешив, нити свезналица): суштина је да не треба да их буде у једном тексту који желимо да истакнемо као нешто најбоље на спрској Википедији. Оно што ће касније људи евентуално исправљати биће СТИЛСКЕ грешке, а не граматичке и правописне. ЗадаТци, против-ваздушна и остале грешке које сам навела, недопустиве су правописне грешке у једном сјајном тексту, стога потппадају под "основне услове", а како постоје, то је још један минус да би чланак био пуштен на гласање. Ти си, претпостављам математичар, или информатичар, и нормално је да мислиш увек у том правцу прецизног одређивања количине свега, па и грешака, али то код језика неће моћи, јер једноставно не иде. Неке грешке су веће од других (задаТци и Сканиа су барем десет пута већа грешка од нпр. цртице у против-ваздушној), иако и то и даље остаје грешка и не може јој се гледати кроз прсте. Једноставно, писменост једног текста остаје на процену самом прегледачу, тј. мени у овом случају, а ја процењујем да би правопис могао доста да се поправи.

Апропо тог нобеловца... Мешаш бабе и жабе. Нобеловац који је добио награду за нпр. физику, није добијао награду на правпису, него на свом окрижу, достигнућу из области физике, али то опет не значи да његов рад може да буде неписмен,што највероватније и није, јер све то писаније кад физичар удари последњу тачку, пролази кроз лектуру, тако да је твој хипотетички пример мало... немогућ.

А у једном се слажемо: било би ЗАИСТА лепо да не будем ја једини верификатор који едитује ову страницу. --Јагода испеци па реци 23:10, 27. јул 2009. (CEST)

---

Ма лупи минусе и тачка. Ставио бих и ја, али си се ти баш потрудила око овога. :)

Могу да додам и потребу за стилском прерадом:

Процењује се да је, због примене композитних материјала, за око 25% структура Грипена мање масе.

Овде је могло на два начина:

1. Прво дати на шта се односи карактеристика
2. Онда навести карактеристику

Или:

1. Прво навести карактеристику
2. А онда рећи на шта се она односи

Али ово уметање онога на шта се карактеристика односи усред саме карактеристике је мени знак да текст нико није прошао зарад сређивања. Минус к`о врата без даљег образлагања. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 23:29, 27. јул 2009. (CEST)

---

Ах, да. Још нешто. Страхиња није верификатор, а то је одмах у првој својој реченици рекао:

Иако нисам верификатор,

Иако није верификатор, може дати своје мишљњење, то није забрањено. Међутим, пошто није верификатор, његова реч остаје управо само то: мишљење. Онај чија реч овде има тежину јесте реч верификатора, а од верификатора сам док се ти ниси јавио, јавила само ЈА, а ЈА нисам помињала референце. Стога критика верификаторима због неодређеног става о референцама не стоји, јер неодређену критику у вези са референцама НИЈЕ изговорио верификатор. --Јагода испеци па реци 23:22, 27. јул 2009. (CEST)

граматичке грешке

Апропо тог нобеловца, Шолохов је добио Нобалову награду за књижевност чини ми се 1956. године. Што би помињао нобела у физици!? SmirnofLeary (разговор) 23:20, 27. јул 2009. (CEST)

Па чисто сумњам да је Шолохов имао правописних грешака типа задаТци. Ај молим те, не претеруј. А физику сам поменула... Не знам. Претпостављам да тебе као информатичара занимају пре свега нобеловци из области природних наука, а и овај чланак нема везе с књижевношћу, па сам ту нашла неку релацију. Лоша претпоставка, извињавам се. --Јагода испеци па реци 23:24, 27. јул 2009. (CEST)

Нисам информатичар, бавим се нанотехнологијом, оптоелектроником и ласерима, има преклапања са информатиком (оптоелектроника - оптички етернет). О томе сам мало писао, у плану је доста тога. Надам се да ћу у склопу тога описати последњих неколико нобелових лауреата из физике. Написао сам чланак о полупроводничким ласерима и нобелу 2000. године (Алферов). Скоро све чланке о ласерима сам ја писао, ту је и нобел 1964. године (Басов). Тако да ме нобел из физике занима, али овде није у контексту. Поменуо сам баш књижевност и то да књига мора да има такве грешке, немогуће је да нема. Можемо заједно да прегледамо чланак па да видимо колико тачно их има. Ти си навела само 4, по мени то није тако страшно. SmirnofLeary (разговор) 23:40, 27. јул 2009. (CEST)

Pa dobro, priridnjak, uglavnom. A gde si ti to nasao greske? U prevodu? Ili si citao original, pa si u originalu nasao pravopisne greske? Jer, ako si nasao greske u prevodu, to NISU Solohovljeve greske, nego greske prevodioca i propust lektora.....

Ja sam navela cetiri greske, jer sam to videla u letimicnom pregledu clanka. Medjutim, greske su toliko osnovne, da sam sigurna da ako budem nastavila da citam, naci cu ih jos. Pored toga, takodje sam primetila isto sto i Mihajlo: sklop recenica nije bas najsrecniji, ima nekih neodredjenosti i navela sam jednu u pocetku (u vezi sa Cehoslovackom).

Veruj mi, nisam raspolozena da ispravljam clanke, a to i nije moj zadatak kao verifikatora. Ispravljanje clanak zavisi samo i iskljucivo od moje dobre volje, koje sada nesto i nemam. Imam posla preko glave na poslu, i ne znam hocu li ziva docekati taj odmor koji je za nekih dve nedelje, i stvarno trenutno nemam ni snage ni zivaca za vrsenje lekture po njiki. Uostalom, nisam jedina koja to moze da radi, pa izvolte, ko ima volje, samo napred.

Takodje bih naglasila da nisam pogledala druge clanke, samo ovaj. Neka druge pogledaju drugi verifikatori. Meni je malo preko glave da jedno ja vrsim verifikacije i da jedino ja trpim kojekakve kritike na racun verifikatorskog rada. --Јагода испеци па реци 23:46, 27. јул 2009. (CEST)

Da, takodje, ostavicu tri dana da vidim da li ce se raditi na popravci ovog clanka. Ako za tri dana ne budu izvrsene neke bitnije promene, moracu da ga odbijem. --Јагода испеци па реци 23:47, 27. јул 2009. (CEST)

---

Шта да вам кажем, ове чланке који стоје овде, с обзиром да си ти јеини верификатор, нећете верификовати никад. Или можда у наредних месец дана, уз доста муке. Ако чекамо за овај један 3 дана, за остале могу замислити колико ће се чекати. Морате/Мораш да размишљаш о прављењу модула како тај посао олакшати и како верификовати све те чланке у што краћем року. Моји предлози.

• Да имате више верификатора, што је доста тешко
• Да укинете верификацију, по мени сасвим ок
• или предлог од раније, доношење низа дефиниција које скраћују посао.

По овом трећем, и оном горе што сам навео, твој део би био само да кажеш уочила сам број гешака преко тог ии тог броја, наведеш грешке које су у питању и ћао. Верификација завршена (ставиш против и нема чекања 3 дана). Уосталом откуд баш та три дана, зар то није једна од тих дефиниција о којима причам. (где пише за та три дана?!) SmirnofLeary (разговор) 23:55, 27. јул 2009. (CEST)

Slusaj, Smirnof, stvarno nema smisla to sto pricas, i ja stvarno, koliko god da se trudim da vidim dobru volju, ne vidim je u tvojim recima. Prvo, na verifikaciju OVOG clanka nije se cekalo tri dana, jer je pregledan istog dana kad je postavljen. Cekace se tri dana pre nego sto se odbije, to jest, DAJE MU SE SANSA od tri dana da se popravi. Ne treba nam vise verifikatora jer ih imamo dovoljno, samo treba da se aktiviraju malo. S druge strane, vreme je odmora, tako da po meni, pre svega je neodgovorno odjednom stavljati na verifikaciju deset clanaka i sigurna sam da onaj ko ih je postavio nije ih svih deset procitao, nego ih je birao odokativno i zato sto imaju lepe slike, sto svakako NIJE kriterijum, barem ne najvazniji, da bvi jedan clanak mogao biti predlozen za verifikaciju. Treba li podsetiti da je taj predlagac i sam verifikator? Mozda bi se takodje trebalo porazmisliti da li taj verifikator, nakon ovoga, zasluzuje da bude verifikator, s obzirom da je ovim postavljanjem ovih clanaka i u ovom broju, dovoljno pokazao koliko je odgovoran verifikator. Trece, nikakav sistem ni sabloni ne vrede ovde, jer clanci su TEKST, a ne TEST sa odgovorima a, b, c, da se pregled moze resavati sablonom. Cetvrto, verifikacija JESTE potrebna, jer u protivnom, ovaj clanak, kao i ostalih deset istog kvaliteta, nasli bi se sad na glasanju a ne zadovoljavaju osnovne uslove, sto je cisto gubljenje vrmeena, zbog cega se i uvela verifikacija. Uostalom, ako mislis da verifikacija nije potrevna, niko te ne sprecava da otvoris diskusiju o tome a kasnije i glasanje. Ovde se raspravlja o clancima koji su stavljeni na verifiaciju, a ne o smislu postojanja verifikacije, niti o tome kako bi verifikatori trebalo da rade svoj posao, jer to nije mesto. --Јагода испеци па реци 00:14, 28. јул 2009. (CEST)

Ah da, i definicije vec postoje, kao sto rekoh, nalaze ti se u linku na vrhu ove strane. Slobodan si da kliknes na njih i da ih pogledas. Videces da se moja verifikacija cvrsto drzi tih pravila.--Јагода испеци па реци 00:16, 28. јул 2009. (CEST)

Sta ti u stvari mislis sta je zadatak verifikatora? Da popravlja clanke? E, pa grdno se varas, dragi moj. Moje je da pogledam clanak i kazem ovo ovo ovo fali, izvolte ispravljajte. NIJE MOJA DUZNOST DA GA ISPRAVLJAM I NECU DA GA ISPRAVLJAM. Budi ljubazan i obrati paznju na napomenu koja stoji na vrhu ove stranice u belom okviru. Tu ti lepo pise:

Напомена: Верификатор није тај који одређује да ли је неки чланак добар/сјајан или није нити је дужан да врши корекцију текста пре постављања на гласање. Верификатор само утврђује да ли чланак задовољава ОСНОВНЕ услове за постављање на гласање и одобрава почетак гласања. Било који верификатор може одобрити почетак гласања за чланак из било које области.

Dakle, nisam duzna da ispravljam tudje greske i NECU da ih ispravljam. Moje je da kazem da postoje greske i da ukazrm na nedostatke, sto sam i uradila. Ako ti se ne svidja, izvoli i stavi moja prava na glasanje, ako ti se ne svidja verifikacija, pokreni glasanje za ukidanje iste. Najlakse je sedeti i kritikovati. Kandiduj se za verifikatora, pa verifikuj onda sam, pokazi nam kako to treba da se radi. Bili bismo ti zahvalni,jer eto mi smo nesposobni da radimo ono sto nam je povereno. --Јагода испеци па реци 00:22, 28. јул 2009. (CEST)

Коментар

Мислим да доста брзо прелећеш преко мојих комантара, а трудим се да не причам безвезе. Изгледа да се не слажемо ни по једном питању. Ако би мало боље прочитала идеју схватила би. Релативан број граматичких грешака, значи следеће (Обимност сразмерна броју грешака). Ово је само пример, не гледај то буквално.

• Чланак од једног пасуса (кратак чланак) не сме да има ни једну грешку.
• Од једне страна једну до k
• од 10 пасуса 1 до k по пасусу.

Твој посао не би био да исправљаш грешке, него једноставно да изабаереш један пасус или одређен обим (рецимо седми у чланку од 10 пасуса) и да у њему не буде више од k грешака. (има - против, нема - за) крајње је једноставно. Немаш шта да преправљаш. Нигде то нисам ни рекао!!! (прелећеш преко коменатара) Не знам како не видиш добру вољу, тако би теби лично било 100 пута лакше, друго могла би да верификујеш све ове чланке данас по том моделу. (расподела грешака је равномерна по чланку, ако одабереш насумичан пасус то је то) ово је био пример.

DAJE MU SE SANSA od tri dana da se popravi.

Коме се даје шанса да преправи, оном ко је поставио или написао претпостављам?! Па неће тај неко седети два месеца уз рачунар и чекати да се сетите да прегледате чланак, па да му дајете три дана. Рецимо да је мој АН-2 чланак, кад ће доћи на ред!? За месец, два... Не требам да наводим да ником и не требаш да дајеш ту шансу, то нигде не пише. Стално се позиваш на дефиниције горе које требам да погледам. Погледао сам више пута, по 10 пут говорим (имате устав, немате законе), ово је једина која се односи на твоје преправке.

1. Чланак треба да буде написан са стилом, јасно, разумљивим реченичним конструкцијама, у енциклопедијском стилу, без типографских, граматичких или правописних грешака.

Ако стојиш иза тога да не треба да има али баш ни једну правописну или граматичку грешку, једноставно тако реци. Твоја верификација је онда да кренеш да читаш, кад наиђеш на прву реци не може и здраво. Мислим да тада нећемо имати ниједан сјајан ни добар чланак. Ово је мој последњи коментар на овој страни, ја лично нећу ништа предлагати за верификацију, а исто знам да нисам једини који тако поступа, ПС. преправио сам грешке, надам се, остају још преусмерења (консултовати Сахару, чланак је он писао). SmirnofLeary (разговор) 01:25, 27. јул 2009. (CEST)

Коме се даје шанса да преправи, оном ко је поставио или написао претпостављам?! Па неће тај неко седети два месеца уз рачунар и чекати да се сетите да прегледате чланак, па да му дајете три дана.

OVO JE VRHUNAC BEZOBRAZLUKA!!!!!!!!!!! MISLIM, STVARNO NEMA SMISLA.Ti pogedaj datum kads je ova gomiletina clanaka postavljena i kad sam ja dala svoj sud o jednom od njih. Mislim, ovo samo mogu da shvatim kao NAMERNO previdjanje istine s ciljem da se moja persona diskredituje na najgori moguci nacin! Ja stvarno nemam reci. Takodje bih ti OPET napomenula da nisam DUZNA nista da radim na njikpediji, a NISAM NI JEDINI VERIFIKATOR, plus onaj koji je postavio ovu gomilu clanak JE KRAJNJE NEUVIDJAVAN I BEZOBRAZAN, pa nek ih on sam pregleda, i on je verifikator. Tako da nemas ama nikakvo pravo da krivis verifikatore, ni za sta. Da li tebe neko tera da za dva dana napises pedeset clanaka na odredjenu temu? Ne tera te. Zasto bi onda verifikator morao da sedi i cita deset clanaka umesto da sedi na plazi i da uziva? Ponavljam: NIKO NEMA NIKAKVU OBAVEZU NA OVOJ VIKIPEIDJI AMA BAS NISTA DA RADI, PA SAMIM TIM NI VERIFIKATORI.

Sto se tice sabloniranja gramatickih gresaka: Ja ti opet (po deseti put) kazem:; jezik nije matematika da mogu da brojevima i proporcionalno izmerim greske: jedan i sto jedan su kvalitativcno jednaki: oboje su brojevi, niti gori niti bolji, medjutim, greska zdaTci nije isto sto i pogresan zarez ili tacka, stoga NE MOGU NAPRAVITI SABLON NITI IKAKVUPROPORCIJU TOGA KOLIKO GRAMATICKIH GRESAKA JESTE OK.

Ако стојиш иза тога да не треба да има али баш ни једну правописну или граматичку грешку, једноставно тако реци.

To sam ti vec rekla, a evo ponovicu i po stoti put: Sjajan clanak NE SME DA BUDE NEPISMEN, znaci, NE SME DA SADRZI PRAVOPISNE I GRAMATICKE GRESKE. Stvarno si neverovatan!!!! Mozda u tvom matematickom mozgu ceo svet funkcionise u kombinaciji nule i jedinice, ali treba das znas da to nije tako u stvarnom zivotu. A ja sam sita vise da me drugi uce kako treba da radim svoj posao, stoga NECU VISE DA BUDEM VERIFIKATOR, TE RADITE STA ZNATE. aJ ZDRAVO!--Јагода испеци па реци 10:15, 28. јул 2009. (CEST)

Nek vam sad radi verifikaciju onaj koji je tresno svih ovih deset clanaka ovde odjednom. Sigurna sam da ce uraditi posao sto puta bolje nego sto sam ga ja radila. --Јагода испеци па реци 10:18, 28. јул 2009. (CEST)

Sad vidim da je doticni sebe uklonio sa spiska verifikatora, a onda tresno ovde u sred godisnjih odmora deset clanaka na verifikaciju. Ja samo mogu reci, bezobrazluk. Nista vise. A onda se pojavi g. Smirnof i pocne da kritikuje ljude zato sto su na odmoru. Mislim, ako g. SMirnof misli da bi radio bolje, zasto se lepo ne kandiduje za verifikatora, pa nek nam pokaze na prakticnom primeru kako se treba raditi? --Јагода испеци па реци 10:44, 28. јул 2009. (CEST)

Nema potrebe za oštrom komunikacijom, mislim da treba ispoštovati tuđi trud i tuđu dobru volju. Mislim da ovde Smirnof sigurno nema nameru da uvredi i razumem da se zalaže da članci koji mogu da budu dobri, to i budu. Međutim, verifikator je video da članak ne zadovoljava uslove, primedbe verifikatora su i te kako na mestu i mogu samo da kažem da radi u korist kvaliteta njikipedije, a to nam jeste cilj. Činjenica je da aktivnosti na ovom polju ima malo i malo ljudi radi, pa i izvan oblasti svojih interesovanja, što treba ceniti. Niko ne kaže da članak nakon prepravke ne može ponovo da se kandiduje, pa zato mislim da nije smak sveta (mada unutrašnje veze ka en-viki jesu veoma ozbiljan problem i štete našoj vikipediji) i mislim da treba da se „spusti lopta“.--Методичар зговор²а 11:28, 28. јул 2009. (CEST)

Ако стојиш иза тога да не треба да има али баш ни једну правописну или граматичку грешку, једноставно тако реци.

Морам и ја на ово да се укључим. Јасно је да нешто увек може да промакне, али више грешака је очигледан сигнал да текст није добро лекторисан. Ни предлагач, ни аутор ни верификатор нису дужни да то сређују, али верификатор не може да одобри такав чланак и притом једино други верификатор може на исход верификације непосредно да учествује у смислу да он може да верификује чланак (и евентуално сноси критике/хвале за то). Једино рационално материјализовање жалби на рад верификатора би било на страници, где се може покренути гласање за одузимање верификаторске значке. Све друго је задирање у интегритет верификатора. То није допустиво, јер, чему онда верификатори?

Желим да свој став допуним и следећим: чланак може да има предиван садржај, али ако му очигледно треба прераде по питању стила, правописа и граматике, он не може добити титулу доброг или сјајног. У одбијању захтева нема ничег личног, и не ниподиштава се нечији рад. Само се каже да то још увек не може да постане добар одн. сјајан чланак. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 11:48, 28. јул 2009. (CEST)

Moram priznati da je prilicno frustrirajuce kad te neko pravi uporno blesavim pa i dalje tvrdi da clanci cekaju mesecima na verifikaciju kad si mu vise puta dokazao da to apsolutno nije tacno, sto naravno rezultira u povisenju tona i gubljenju nerava. Zato eto brate lepo, posto ja ocigledno to ne radim kako treba, dajem ostvaku pa nek radi ko ume bolje. Eto, Smirnof na primer. Imao je par brilijantnih ideja kako da se ovaj segment njikipedije poboljsa. --Јагода испеци па реци 11:52, 28. јул 2009. (CEST)

---

Мислим да је ово право место да упитам како је она срамота од чланка Рис Видерспун (срамота у правописно-стилско-синтактичком смислу) успела да се домогне титуле "сјајан чланак" Само да напоменем: Sjajan clanak NE SME DA BUDE NEPISMEN, znaci, NE SME DA SADRZI PRAVOPISNE I GRAMATICKE GRESKE. А о "преводилачком" раду боље да и не причам.

--Sly-ah (разговор) 13:13, 28. јул 2009. (CEST)

Шит увек хапенс. И не, не мислим да је ово право место. Увек можеш да покренеш/предложиш скидање титуле на овој страни, а ја ћу да га благосиљам уколико образложење садржи нешто опипљивије одн. конкретније од епитета „срамота“ у вези са појмовима „правопис“, „стил“ и „синтакса“. Ако ти предлог превидим, багни ме. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 13:31, 28. јул 2009. (CEST)

---

Па не бих сад да покрећем поступак будући да сам чланак мало дотерао. Штета би било труда (и туђег и мог). Само сам хтео да кажем да се ОНАКАВ чланак провукао као сјајан упркос пустим верификаторима, што нас опет доводи до само једног закључка: институција верификатора је промашај што, уосталом, доказује и горња расправа.

--Sly-ah (разговор) 14:26, 28. јул 2009. (CEST)

То да заједница гласа по инерцији је познат проблем. Но, не може се свалити на верификаторе. Они су ти да спречавају тривијалне случајеве лоших предлога и то за сада иде. Није да нема плодова. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:58, 28. јул 2009. (CEST)

Исправљене грешке

Прошао сам чланак 3 или 4 пута, исправио сам грешке које сте навели уз доста других. Порадио сам на стилу и распореду слика, а аутор текста Sahara је уклонио везе ка другим википедијама. Мислим да чланак има материјала да буде изабран у неку од категорија бољих. Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 5:35, 30. јул 2009. (CEST)

---

Чланку још увек треба сређивање погрешно употребљених зареза и тачака у бројевима. А што се тиче стила, он је изгледа једва пипан током ових исправки. Ево овога нпр:

Дефиниција концепције и оперативне употребе Грипена је диктирана јединственом доктрином заштите и одбране територије Шведске. Територија мале оперативне дубине, у то време, близу разграничења НАТО и Варшавског савеза, сa обалом и делом мора, је доминантан фактор доктрине одбране Шведске. Ове одреднице, доктрине одбране земље, су резултовале са захтевима за вишенаменитост, једноставно одржавање и аутономност у растреситом распореду стационирања авина Грипена.

Шта су „дефиниција концепције“ и „дефиниција оперативне употребе“ у контексту овог авиона и Шведске? Не постоји ли срећнији начин да се ово изрази? Затим, ова друга реченица је врло несређена. И поред најбоље воље нисам усепео да разумем шта је ту писац хтео да каже, како бих је средио. Трећа реченица гарант може да се интегрише у прву.

Узгред, да ли је реч „вишенаменитост“ правописно исправна? 本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:24, 30. јул 2009. (CEST)

---

Моја замерка по питању стила су кратики параграфи, једна или две реченице и њихово одвајање празним редовима. Једино је пасус "Оперативна употреба" изведен из два параграфа. То је стил аутора, ја га не бих дирао. Параграф по дужини може бити једнак реченици, а исто тако се може простирати и на више страна. За тачке и зарезе у бројевима могу да се побринем.

Дефиниција концепције и оперативне употребе Грипена је диктирана јединственом доктрином заштите и одбране територије Шведске. Територија мале оперативне дубине, у то време, близу разграничења НАТО и Варшавског савеза, сa обалом и делом мора, је доминантан фактор доктрине одбране Шведске. Ове одреднице, доктрине одбране земље, су резултовале са захтевима за вишенаменитост, једноставно одржавање и аутономност у растреситом распореду стационирања авина Грипена.

Би могао да се напише на следећи начин:

Концепција и оперативна употреба Грипена је диктирана јединственом доктрином заштите и одбране територије Шведске. Наиме територија је мале оперативне дубине, у то време, близу разграничења НАТО и Варшавског савеза, са обалом и делом мора. Ове одреднице су резултовале захтевима да авион има вишенаменску употребу, једноставно одржавање и аутономност у растреситом распореду стационирања.

Претпостављам да имаш још замерки сличних претходној. Нажалост ту не могу да помогнем, јер тим поправкама доста мењам текст. Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 15:30, 30. јул 2009. (CEST)

---

Моја замерка по питању стила су кратики параграфи, једна или две реченице и њихово одвајање празним редовима.

То није стил него структура текста. Стилске исправке су на пример, следеће:

Концепција и оперативна употреба Грипена је диктирана јединственом доктрином заштите и одбране територије Шведске. Наиме територија је мале оперативне дубине, у то време, близу разграничења НАТО и Варшавског савеза, са обалом и делом мора. Ове одреднице су резултовале захтевима да авион има вишенаменску употребу, једноставно одржавање и аутономност у растреситом распореду стационирања.

Концепција и оперативна употреба Грипена је диктирана је јединственом доктрином заштите и одбране територије Шведске.

Наиме територија је мале оперативне дубине, у то време, близу разграничења НАТО и Варшавског савеза, са обалом и делом мора.

Ова реченица нема никаквог смисла. Могу само да претпоставим шта је овде писац хтео да каже, а то је: Наиме, територија има малу оперативну дубину са обалом, и делом мора. (део: "у то време" и "близу разграничења НАТО и Варшавског савеза" да ме убијеш не капирам на шта се и на кога односи).

Ове одреднице су резултовале захтевима да авион има вишенаменску употребу, једноставно одржавање и аутономност у растреситом распореду стационирања.

Ово је школски пример буквалног превођења. Не могу одреднице да резултују, јер резултовати не постоји у српском. Даље, о каквим то одредницама говоримо? Реченица би могла да гласи:

Ове карактеристике (услови) поставили су пред конструкторе авиона више захтева, а то је да авион има вишенаменску употребу, да буде једноставан за одржавање и да има аутономност у растреситом распореду стационирања.

Сад, ово "аутономност у растреситом распореду стационирања" - шта то значи? Какав је то "растресит распоред стационирања"?

Ето, ТО је СТИЛ. На коме у овим чланцима треба и те како порадити.

И не, не постоји реч вишенаменитост. Постоји вишенаменска употреба. --Јагода испеци па реци 19:45, 30. јул 2009. (CEST)

Исправка

Концепција и оперативна употреба Грипена је диктирана јединственом доктрином заштите и одбране територије Шведске. Наиме, територија има малу оперативну дубину, а у то време Шведска се као војно неутрална држава налази на граници између НАТО и Варшавског савеза. Копном граничи са Норвешком која је чланица Натоа, а морем са Пољском и СССРом, чланицама Варшавског савеза. Ови услови поставили су пред конструкторе авиона више захтева, а то је да авион има вишенаменску употребу, да буде једноставан за одржавање и да има аутономност у растреситом распореду стационирања.

Аутономност у растреситом распореду стационирања је објашњења на почетку пасуса оперативна употреба. По процени ако има доста да се сређује, сређиваћемо и предложити га неки други пут. Ако нема, порадићемо на томе да га средимо у наредних пар дана. Мислим да је то свима у интересу. SmirnofLeary (разговор) 21:10, 30. јул 2009. (CEST)

Molim te da ne prepravljaš svoj tekst, nego kad imaš novu informaciju, a ti dopiši. Možeš popraviti tipografske i druge manje greške, ali nemoj popravljati suštinu tvog pisanja, jer je princip njikipedije da se ništa ne briše, osim ako se nema debeo razlog za to. Verovatno i ovde imaš tipo greške jer ne razumem prvu rečenicu:

Аутономност у растреситом распореду стационирања је објашњења на почетку пасуса оперативна употреба.

Bi li ispravio, jer ne kapiram šta ovo treba da znači Atonomnost je objašnjenja ?? --Јагода испеци па реци 23:14, 30. јул 2009. (CEST)

OK, skapirala sam, trebaslo je da napšeš veliko slovo Operativna upotreba, jer je to naziv pasusa. Pogledala sam pasus i... Ako misliš na ovo:

Испуњењем специфичних тактичко-техничких захтева, Грипен је оспособљен за базирање и употребу у растреситом распореду стационирања, користећи полупрепремљене полетно-слетне стазе и делове аутопутева. Ту му аутономност обезбеђују и остварене експлоатационе карактеристике једноставне припреме за лет уз подршку скромне земаљске опреме. Обезбеђена је аутономна припрема за борбено полетање с једним авио-механичарем и петорицом специјалиста, у времену трајања до 10 минута. Ово је једна од кључних оперативних карактеристика, с којом се смањује рањивост авиона као појединачног циља.

Onda se potrudite da to popravite i učinite razumljivim, jer ovo je takođe jedan od primera bukvalnog prevođenja. Npr. ovo "koristeći", pretpostavljam da je od onog using, ali to ne treba tako prevoditi nego "koji koristi" Dalje, sam "rastresit raspored" nije objašnjen. Šta je to? Dalje, kakve su to ostvarene eksploatacione karakteristike jednostavne pripreme za let? Kakve su to eksploatacione karakteristike uopšte? Da se tu ne radi o karakteristikama upotrebe ili upotrebnim karakteristikama koje podrazumevaju jednostavne pripreme za let pomoću osnovne zemaljske opreme? Doduše, sad bi trebalo objasniti tu zemaljsku opremu. Ne zaboravite da je ovo opšta enciklopedija, i da običan laik, čitajući vaš članak, treba da uspe da razume i nauči nešto novo, a ne da čita kao da čita kineski.--Јагода испеци па реци 23:25, 30. јул 2009. (CEST)

Znaš šta, nije u redu da ja jurim vaše privatne razgovore kako bih saznala šta neki pojam znači. [1] si trebvao napisati ovde, a ne na stranici gospodina koji već zna šta je to.--Јагода испеци па реци 23:28, 30. јул 2009. (CEST)

---

Не би се хвалио како ми ништа није јасно и ништа не разумем, почевши од просте реченице на врху, коју си како видим накнадно "скапирала". Ако ти то није било јасно, не чуди ме како ти није јасна свака друга реченица у чланку. Нажалост ту нема помоћи, а ја могу само да губим време тако што ћу се трудити да сажваћем реченицу по реченицу. Сувишно је и расправљати се са тобом, јер тешко да ћеш схватити и ове две реченице које сам написао, а успећеш одговорити километарским текстом у којем нећеш ништа рећи. SmirnofLeary (разговор) 1:10, 31. јул 2009. (CEST)

Ја, људи моји, видим ад расправа расте, прераста у освртање на то ко је шта овде рекао, па се то шири, шири... а чланак није у ич бољем стању. Дакле, пошто је Јагода започела ову верификацију, до сада нисам хтео да се мешам, али заиста, након свега обрађеног је јасно да чланак мора да прође синтаксичко и семантичко прерађивање, без обзира на велику количину квалитетних информација, које пружа. Кад се среди, може опет да се предложи.

На жалост против. Овај чланак је неизбрушени драгуљ. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 08:15, 31. јул 2009. (CEST)

Мајкл Џексон

Писао сам и уређивао чланак са тежњом да постане добар. Рекао бих да је опширан, садржи референце и преведен је са Википедије на енглеском језику. Вероватно садржи неке недостатке и волио бих да се уклоне како би постао добар чланак.--Mare 17:44, 9. јул 2009. (CEST)

 Коментар: - Кад нико неће, ајд ја опет, ал да знате, стварно нема смисла. Имам неколико замерки: превод треба дотерати, стил језика такође, има неких трапавих превода, а то у једном сјајном чланку не сме да буде. Пример: Мушкарац не жени жену, него се жени њоме. Отац жени сина. С тим у вези и ова исправка. Ја сам мало исправила наслов 1986—1990: Таблоиди, појава, „Bad“, аутобиографија и филмови, па можеш погледати какве врсте исправки сам урадила и у складу с тим исправљати остатак. Што се технике тиче, референце немају тагове за транслитерацију, заправо немају их све, неке имају неке немају, тако да то треба додати. Такође треба проверити све линкове да ли раде и да ли воде на оно на шта кажу да воде. Уколико у року од три дана не видим да се ишта од овога поправља на чланку, чланак ће бити одбијен. --Јагода испеци па реци 11:03, 11. јул 2009. (CEST)

Mozda bi bilo bolje da se isprave ukazane greske i clanak predlozi za SJAJAN, jer je referenciran i teksta ima (ilustrovan).

Ja se slazem. A sto se ti ne prijavis? --Јагода испеци па реци 09:54, 14. јул 2009. (CEST)

Nasoj Wikipediji trba jos sjajnih clanaka. Imamo oh 88 a wikipedija na hrvatskom 200+ (naravno, oni svakog meseca biraju sjajan clanak, ako sam dobro shvatio, pa su neki "sjajni" veoma losi). Ja predlazem, da se jos jednom "prodje" kroz dobre i oni koji "odskacu od mase" da se predloze za sjajne. Takodje sam predlozio Sahari da kandiduje svoje clanke za sjajne, ali kolega kaze da ne zeli tj, da je iskusio kako to izgleda...

Pa prijavi se pa ti predloži, ako on neće. Niko nema ekskluzivno pravo nad clancima koji se nalaze na njikipediji niti je vlasnik istih. A što se tiče gluve trke sa hrvatskom vikipedijom... hehe.. Pa nek imaju i 1200, ni jedan njihov sjajan ne može ni da prismrdi najgorem od naših dobrih. I na kraju jedan savet, ne samo tebi, nego svima kojima je jedino brojka u glavi: Slepo jurcanje za kvantitetom je mač sa dve oštrice: na kraju imaš broj, ali to ti ništa ne vredi jer ono što imaš ništa ne valja (kao hr. vikipedija, npr.). Takođe, molim te da ovakve komentar ostavljaš na trg, s obzirom da nemaju baš mnogo veze sa konkretnim člankom niti verifikacijom. I ajde, prijavi se, glupo je da budeš samo broj... --Јагода испеци па реци 10:31, 14. јул 2009. (CEST)

Чињеница је да су наши добри чланци много боље написани и референцирани него сјајни чланци на другим Њикипедијама. Баш зато не треба правити хиперпродукцију (ала сам се ОДразио! ) сјаних чланака, јер квантитет не мора да значи и квалитет. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:26, 14. јул 2009. (CEST)

 Коментар: - На хрватској Википедији, чланак је „преписан“(кажем преписан- по је мени глупо рећи преведен јер се говори о језику који можемо сви разумјети без икаквих напора) са наше и кандидован за сјајан чланак, хаха. Извињавам се због тога што ово што сам написао не говори о чланку, али ето, необично ми је да је тамо такав критеријум. --Mare 02:28, 16. јул 2009. (CEST)

И мени копирају математичке чланке, незналице ниједне. :) Мислим да би био фер да спомену одакле су преузели. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 08:08, 16. јул 2009. (CEST)

Џексонова звезда на „Петалишту славних“, hehehehe. Има грешака није да нема. СмирнофЛери

за Одобравам ово. Мени изгледа солидно. Нисам проверавао да ли референце стварно говоре о ономе шта означавају, а и саветујем вам да погледате да ли је све ок са мојом изменом. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:21, 30. јул 2009. (CEST)

Велика награда Монака 2008.

Чланак описује комплетно тему, писмен је, референциран, мислим да испуњава све услове да се нађе на гласању за сјајан.--Страхиња (разговор) 13:36, 29. јул 2009. (CEST)

Примећујем:

• Тачка и зарез у бројевима требају да се распореде према српском језику. Значи, треба 3,340 km и 253,840 km, 1:15,787 итд.

Остало након тога. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:51, 30. јул 2009. (CES

Исправљене су све тачке у зарезе. Мислим да је сада то ОК.--Страхиња (разговор) 13:17, 30. јул 2009. (CEST)

за Што се мене тиче, солидно изгледа, и мало је вероватно да има типографских грешака. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 13:38, 30. јул 2009. (CEST)

Велика награда Сан Марина 1994.

Овај чланак је већ једном био на гласању за сјајан и фалило је баш мало и да буде изгласан. Већина корисника који су гласали против највише су имали замерки на табеле. Мислим да су сада табеле (односно она једна велика табела) комплетно сређене. Поред тога чланак је писмен, референциран, слике су у реду, описује тему у потпуности. Поред тога, такође бих желео да наведем да овај чланак говори о једном о најзначајнијих (нажалост и најтужнијих) догађаја у историји аутомобилског спорта.--Страхиња (разговор) 15:15, 30. јул 2009. (CEST)

за Био је већ на гласању. Имам примедбу да оне стартне позиције требају да се расклапају (!) тј. да се не виде по отварању чланка, али то није велико. Може да се среди током самог гласања. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 08:15, 31. јул 2009. (CEST)