Алге настањују водене средине, или друга влажна места. Опште узевши, алге се користе као ђубриво, извор минерала, за исхрану домаћих животиња и људи. Користе се у медицини и козметици. Коришћене су као храна у бројним културама. Јели су их Астеци, Инке и афричка племена. У Кини се користе дуго као храна и лек. Такође се користе у исхрани у Јапану, Кореји, Полинезији, Хавајима, Европи, Јужној и Северној Америци, Африци и Аустралији. Повећана употреба алги у одређеним крајевима повезује се и са дуговечношћу и бољим здрављем. У многим научним лабораторијама врше се истраживања која треба да омогуће коришћење алги у разним аспектима.
Вршећи фотосинтезу, алге производе органске супстанце и кисеоник. Производња кисеоника од стране алги већа је од свих шумских или ливадских екосистема на копну. Први молекули О2 доспели су у атмосферу Земље пре ≈ 3,5 x 109 година активношћу алги. Појавом О2 у атмосфери, еволуција живота на Земљи кренула је веома убрзаним темпом што је резултирало настанком милиона различитих врста у биосфери.
Атмосфера Земље богата је азотом (∼78 %), али је он (у облику N2) веома инертан гас. Биљке нису у стању да користе директно N2 већ га користе, пре свега, у облику соли азотне киселине – нитрата. Превођења инертног Н2 у сложенија једињења одвија се доминантно активношћу неких микроорганизама. Међу таквим микроорганизмима, значајно је место модрозелених алги.
Биоиндикатори су организми који приказују стање животне средине.Водени биосистем одликује се загађењем органским једињењима. Ова, природна појава, постала је драстично израженија активностима човека. Отпадном водом човек у водене екосистеме уноси и велике количине органских једињења, тј., доводи до загађивања вода. У свакој води у природи присутне су алге. Различите врсте алги различито подносе загађење воде. Неке алге живе само у изузетно чистој води, друге подносе низак, треће висок, а неке и изузетно висок степен загађења исте. На томе се и заснива могућност коришћења алги у биоиндикацији.
Многе морске, ретко и слатководне макрофите, човек је од давнина користио за своје потребе. Примарно су алге сакупљане и коришћене у исхрани човека и животиња, делимично за ђубрење земљишта на којем је човек узгајао различите биљне културе. Доста давно је почело и значајније индустријско коришћење алги, а за издвајање специфичних супстанци које имају комерцијалну вредност (алгин, алгинска киселина, алгинати, јод итд.). Можда најпознатија једињења која су изолована из алги, јесу фикоколоиди. Најпознатији су агар-агар и карагенан. Агар - агар има велику примену у медицини и биологији, али и у фармацеутској, прехрамбеној и текстилној индустрији.
Савремена козметологија вршила је разна истраживања и дошла до открића да олиго елементи мора и морске алге могу успешно да се користе у козметици, посебно у лифтинг програмима. Алге, између осталог, хране кожу, а присуство олиго елемената убрзава регенерацију ћелија и микроциркулацију, што помаже ревитализацији ћелија.
Маске од алги стимулишу имунолошки систем коже, омекшавају је и умирују. Најбоље делују када су топле. Препоручују се за кожу која је исцрпљена из било ког разлога, јер ће јој велика концентрација минерала у маски убрзати циркулацију и вратити виталност.
У зависности од врсте, алге делују јаче или слабије на неки проблем, али све стимулишу метаболизам ћелија и појачавају природни имунитет коже.
Анализом хемијског састава алги које се употребљавају у исхрани установљено је да се у њима налази највише угљених хидрата, нешто мање протеина, а најмање имају липида. Осим тога, алге су богате витаминима А, Б1, Б12, Ц и Д, а садрже и знатне количине јода, брома, калијума, фосфата, селена, цинка и других супстанци што у још већој мери повећава њихову хранљиву вредност.
С медицинског становишта алге су врло корисне и искористиве за превенцију и сузбијање многих тегоба.
• Одлично делују на коштани систем: поједине алге садрже велику количину калцијума што их чини непроцењивом намирницом за квалитетне и здравље кости.
• Одличне су за мршављење: велики удео влакана и храњивих материја, заједно са ниском калоричном вредношћу, чине алге идеалном намирницом за мршављење.
• Успешне су у превенцији кардиоваскуларних болести: поједине алге садрже високу концентрацију магнезијума који доказано снижава високи крвни притисак и спречава срчани удар.
• Успешно регулишу метаболизам: изузетно висока концентрација јода у појединим алгама дјелује позитивно на штитну жлезду која је одговорна за регулацију метаболизма.
• Пречишћавају крв: хемијски састав алги је врло сличан људској крвној плазми па оне врло успешно помажу у пречишћавању крви.
Осим поменутих лековитих својстава алге имају још много благотворних дејства на здравље: помажу у борби против дијабетеса, имају антибактеријско деловање, јачају имунитет, помажу у превенцији рака, штите од вирусних инфекција, ублажавају ПМС, повећавају плодност, појачавају издржљивост и снагу организма.
Комбу алгаВакаме алга у исхрани
Алге које су често у употреби за исхрану и лечењеуреди
Комбу алга – тамнозелене је боје, широка, дебела и широких листова. Суши се 2 године пре него стигне у промет. Садржи алгиничну киселину која помаже ослобађању вишка холестерола из крви. Користи се за бујоне, у чорбама, као засебно јело и за кување са другим поврћем (нарочито махунаркама) и са житарицама, као додатак јелима (зачин), десертима и сл. Пре употребе треба је испрати у 2-3 воде или потопити 3-5 минута. Величине је око 5x5 cm. Кува се око 40 минута. Кувана алга је зелене или црне боје. Имају благи и неутрални укус и посипају се по већ припремљеном јелу.Лековита својства: против нервне напетости, олакшава варење и убрзава рад црева, регулише крвни притисак, уклања радијацију из организма, делује антиканцерогено. Јача крвну слику.
Вакаме, Wаkame (Undaria pinnatifida) – саставни је део традиционалне кухиње југоисточне Азије (у мисо супама). Алга је у свежем стању сивосмеђа, а кувањем постаје зелена. Богата је протеинима, минералима: јодом, калцијумом, гвожђем и витаминима А, Б и Ц. Користи се осим миса, као додатак супама, житарицама, махунастом поврћу и салатама, у припреми са динстаним поврћем и рибама.Лековита својства: прочишћава крв, јача имуносистем, има снажно антибактеријско деловање. Поседује и компоненту каротеноид фукосантин (fucohathin) која подстиче губитак тежине и утиче на оксидацију масних киселина и производњу топлотне енергије у митохондријама масног ткива. Митохондрије ћелија претварају шећер и масне киселине у енергију и имају главну улогу у регулисању метаболизма. Истовремено фукосантин делује и против дијабетеса.
Агар-агар алга – беличасти желатин добијен од једне врсте морске прозирне спужвасте алге. У промет се испоручује у облику праха, пахуљица и штапића. Користи се за израду кантена, за желирање уместо густина и скроба, за припрему аспика и умака за поврће.
Араме алга – смеђе је боје, слаткастог укуса и слабије текстуре. Суши се и сече на танке резанце. Садржи калцијум и натријум. Купује се у осушеном стању. Пре кувања треба је испрати у 2-3 l воде и натопити. Користи се за припрему зачина, умака, као додатак. Лековита својства: за лечење тиреоидне жлезде и повишеног крвног притиска, снижава крвни притисак.
Хиџики алга – тамнобраон је боје, изгледају као малени резанци. Сушењем постаје црна. Јако је жилава. Веома је богата калцијумом (садржи 14 пута више од млека), гвожђем, мање фосфором, јодом, натријумом и витаминима А, Б1, Б2 и ПП.Користи се за припрему јела на разне начине, сама и са другим поврћем и у супама и салатама. Одлична је као гарнирунг за пропржено коренасто поврће (печена или кувана). Скувана алга је црне боје. Лековита својства: регулише крвни притисак, олакшава варење и асимилацију хране, јача црева, прочишћава крв и коси даје сјај. Добра је за анемију и циркулацију.
Нори алгаНори алга (Porphyra) – ситна црвена алга од које се формирају танки листови сушене алге који су тамнољубичасте или црне боје и у том облику се налази у промету. Има пријатан мирис. Хранљива вредност: 25-35% протеина суве масе (око 75% се може сварити. Два листа ове алге садрже једнако витамина А као 45 г спанаћа, витамина Б2 (као 50 g меса), калцијума и гвожђа (као 2 dl крављег млека). Тостира (пржи) се изнад пламена док не позелени. Користи се за гарнирање, увијање куваног традиционалног јела од пиринча (суши), теста, пиринчаних куглица, а измрвљена се користи за посипање преко јела (житарица, поврћа, тестенина) или се додаје у супе у виду комадића и за салате. Лековита својства: против артериосклерозе.
Таблете спирулине
Хлорела (Chlorella pyrenoidosa) је слатководна зелена алга која садржи врло велику концентрацију хлорофила. Богата је протеинима, бета-каротеном, витаминима (C, Е и B комплекса), минералима (гвожђе, магнезијум, цинк), ензимима, као и великим бројем аминокиселина.Лековита својства: Хлорела помаже у детоксикацији организма, јача имунитет и регулише крвни притисак и шећер.
Спирулинаје тамно-зелена слатководна алга спиралног облика по чему је и добила име.Ова алга богата је витаминима (А, C, D, Е и B), минералима, влакнима. Значајна је као изузетан извор бета-каротена, протеина и минерала. Лековита својства: Спирулина јача имунитет, штити организам од токсина, регулише пробаву, смањује ризик од рака. Повољно утиче на нервни систем и очи захваљујући снажном антиоксидансу - зеаксантину.
Цветање алги може представљати велики проблем за екосистем и људе
Велики број врста алги садржи и / или у своју околину лучи токсичне супстанце. Са загађивањем воде та је појава узела маха. Честа појава цветања алги понекад је праћена и токсичношћу воде. Токсини које луче алге углавном припадају групи ендотоксина. Посебно се истичу модрозелене алге са бројним познатим токсинима које луче (цијанотоксини). Присуство цијанотоксина (иначе хепатотоксични и неуротоксични, вероватно и канцерогени) забележено је и у нашој земљи.
Инвазивне врсте у нови екосистем доспевају на три основна начина:
Ненамерним уношењем од стране човека. Намерним уношењем од стране човека (уобичајено, са добром намером, а од стране нестручних лица) и природним путем.
За преживљавање људи на Марсу (ако слете како је планирано 2030. године) потребан је кисеоник. NASA истражује могућност производње кисеоеника на Марсу. Представљена је иновативна метода да се уз помоћ алги и бактерија које су убачене у тло произведе кисеоник.
Истраживања алги су од значаја за развој теорија о еволуцији биљака. Потврдјено је да је еволуција биљака текла другачије него што се до сада сматрало. Наиме, лигнин, потпорни материјал који даје биљкама механичку чврстоћу, није карактеристичан само за биљке, већ се развио и код неких врста алги.
Научници из института Nutetal код Берлина изградили су велике биореакторе. У стотинама стаклених цеви расту алге – пружајући доказ да технологија из лабораторије функционише и на нивоу индустријске производње. Биомаса коју производе алге користи се за производњу биогорива, које би могло да замени керозин који користе авиони. Приликом сагоревања таквог биогорива ослобађа се количина угљен диоксида коју су алге апсорбовале током раста.
Научници на универзитету Wаyne State у Детроиту, објавили су студију о искоришћавању штетних алги за складишћење електрохемијске енергије. Штетне алге су својим претераним растом у језеру Ерие затровале водовод града Толедо у држави Охajo. Због тога је скоро пола милиона становника остало без пијаће воде. Научници су скупили малу количину тих алги и показали да загревањем на температури од 700 до 1000°C у аргон гасу, те алге могу бити претворене у материјал назван „тешки угљеник“ који може бити коришћен за високо капацитивне, јефтине електроде за натријум-јонске (Na-ion) батерије.
Истраживана је могућност да ли седам различитих људских терапеутских протеина може бити произведено у Chlamydomonas reinhardtii, зеленој алги широко кориштеној у биолошким лабораторијима као генетски моделни организам. Резултати истраживања који су објављени у часопису Plant Biotechnology. Сви протеини који су произведени у алгама показали су биолошку активност која је упоредива са истим протеинима произведеним традиционалним комерцијалним техникама. Имајући у виду да ћелије алги могу да расту јефтино и брзо, алге могу да буду исплативије у односу на тренутно коришћене технике.
Тим истраживача из Living Ink Теchnologies претворио је алге у средство за цртање слика и текстова који расту са временом. Алге делују као невидљиво мастило које се појављује након пар дана излагања сунчевој светлости. Ова врста “мастила” може се користити за писање или цртање тајних порука. Свака оловка садржи алге и хлорофил, који су у почетку невидљиви голим оком. Али ако им се дода сунчева светлост, алге почну да се размножавају великом брзином. Ово доводо то тога да милијарде ћелија постану толико густе да их можемо видети као једну зелену масу.
Алге кремењашице или Дијатомеје одликују се ћелијама које су изградјене од кремена или силицијум диоксида и употребљавају се за производњу изолационих материјала и израду пасти за зубе.
Биодизел
Алге кaо aлтернaтивaн природaн извор енергијеуреди
Поред сунцa, ветрa и других познaтијих обновљивих изворa енергије, многи нaучници у свету експериментишу сa биоизворимa - односно биљкaмa које брзо рaсту и имaју велики проценaт енергије. Једaн од тaквих изворa су
aлге.
Алге су природни извор енергије когa имa у огромним количинaмa. Љигaвa зеленa скрaмa у бaрaмa, звaнa жaбокречинa, моглa би дa буде једaн од погонa привреде. Дaнaс у свету постоје фaрме aлги у сврху њиховог испитивaњa зa проиyводњу горивa.
Добaр пример је фирмa Солaзaјм, из Сaн Фрaнцискa, којa користи aлге зa производњу уљa. Од уљa из aлги производи се уље зa козметику, уље зa јестиве производе, зa личну тоaлету или зa хемијску индустрију. Од
проиведеног уљa прaви се и гориво. Од aлги може дa се добијa и етaнол, a отпaци могу дa се користе кaо ђубриво. Биогориво произведено од aлги могло би дa почне дa се продaје нa пумпaмa већ кроз пет годинa.
