Википедија:Добри чланци

Добри чланци

Добри чланци су они за које Википедијанци сматрају да имају садржајност и квалитете који су дефинисани правилима за избор добрих чланака на Википедији. Пре него што се постави овде, чланак мора проћи кроз гласање. Уколико наиђете на чланак који по неком од критеријума не може бити предложен у категорију сјајних чланака, а испуњава потребне критеријуме за избор у добре чланке позивамо Вас да га предложите. Тренутно, Википедија на српском језику има 227 добрих чланака, од укупно 607.976 на Википедији.

Сребрна звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак добар.

БиографијаУреди

Nuvola apps personal.png

ИсторијаУреди

Nuvola apps clock.png

БиологијаУреди

Cosmic-eidex-eidex.svg

ГеографијаУреди

Nuvola filesystems www.png

Наука и техникаУреди

Nuvola apps mycomputer.png

МедицинаУреди

Rod of asclepius.png

Филозофија и религијаУреди

Yin yang.svg

УметностУреди

Nuvola apps kcoloredit.svg

Филм и телевизијаУреди

Nuvola apps aktion.png

МузикаУреди

Crystal Clear app kguitar.png

КњижевностУреди

Nuvola apps bookcase2.png

ЗабаваУреди

Gamepad.svg

СпортУреди

Soccer ball.svg

РазноУреди

People.svg


Нови добри чланци

Манастир Црна РекаУреди

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастир се налази у селу Рибариће и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњевековне културе, излази из релативне анонимности у којој обитава већ пуних 700 година. Манастир је активан, мушки и о њему брину монаси.

У манастиру се налазе мошти Светог Петра Коришког, једног од познатих српских подвижника из 13. века. У манастиру постоји пећина у којој је смештена црква, у тој пећини постоји камено удубљење у коме се вода скупља кап по кап. Вода је, како кажу верници, лековита и нарочито помаже код болести очију, зато је народ назива „водом Светог Архангела Михаила”.

Постоји још једна светиња у манастиру која привлачи велику пажњу верника, а то је гроб Свештеномученика Харитона, некадашњег сабрата црноречког. Свештеномученик Харитон, сабрат манастира Светих Архангела код Призрена, мученички је убијен од стране ОВК-а терориста у околини Призрена 15. јуна 1999. године.

даље ...

Немањићи — рађање краљевинеУреди

Слика уводне шпице серије Немањићи — рађање краљевине

Немањићи — рађање краљевине је српска драмска играна телевизијска серија, снимљена 2017. године, чије је премијерно приказивање почело 17. фебруара 2018.

Представља највећи продукцијски подухват у историји српске телевизије, будући да је за њу ангажовано 218 глумаца и 2700 статиста која је снимана на преко 200 локација. Серијалом који је обухватио 200 година владавине најутицајније српске средњовековне династије обележава се 800 година од настанка Српског краљевства и крунисања Стефана Првовенчаног. Пројекат настао у режији Марка Маринковића, а по сценарију Гордана Михића, продуцира Радио-телевизија Србије.

Улога Стефана Немање поверена је Младену Нелевићу, његове супруге Ане НемањићДубравки Мијатовић; њихове синове Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и Растка Немањића — Светог Саву, играју Војин Ћетковић, Небојша Глоговац и Драган Мићановић (тим редоследом); прву српску краљицу, млетачку принцезу, Ану Дандоло тумачи Слобода Мићаловић.

Пилот епизода емитована је 31. децембра 2017. године као новогодишњи специјал, међутим прва епизода је емитована тек 17. фебруара 2018. године. Након пилот епизоде, реакције су углавном биле негативне после вишемесечних ишчекивања. Критике су углавном биле везане за језик којим се говори у серији, ефекте и спорну глуму.

даље ...

Види јошУреди