Википедија:Добри чланци
| Сјајни чланци | Добри чланци | Изабрани спискови | 1000 чланака | 10.000 чланака | Потребни чланци | Радионица |
| Гласање за сјајне чланке | Гласање за добре чланке | Гласање за спискове | Чланци за брисање | Изабране слике | Сређивање чланака |
АстрономијаУредиБиографијаУреди
ИсторијаУреди
БиологијаУредиГеографијаУреди
Наука и техникаУредиМедицинаУредиФилозофија и религијаУредиУметностУредиКњижевностУредиМузикаУредиМузичке групеУредиПесмеУредиАлбумиУредиОсталоУредиСликарствоУредиФилм и телевизијаУредиФилмУредиТелевизијаУредиФилмски и телевизијски ликовиУредиЗабаваУредиСпортУреди
РазноУреди
| |
 Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа или само Карађорђе српски је неми играни филм из 1911. године. Режирао га је Чича Илија Станојевић, који је писао и сценарио, заједно са Ћиром Маноком, док главну улогу у филму тумачи Милорад Петровић, као Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка. Овај филм је први објављени играни филм у Краљевини Србији.{{напомена|Карађорђе је први филм објављен на простору Краљевине Србије, али се не сматра првим српским филмом. Југословенска кинотека на свом веб-сајту наводи информацију да је први српски играни филм Улрих Цељски и Владислав Хуњади. Иако снимљен пре, приказан је након филма Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа. Карађорђе је филмска биографија истоименог српског вође устанка. Обрађен је цео његов живот од детињства па до смрти и историјски догађаји у којима је учествовао, од устанка против Турака, до боја на Мишару као и збора у Орашцу. Филм је сниман у Београду и његовој околини. Филм је продуцирао Светозар Боторић, филмски продуцент и власник првих биоскопа у Краљевини Србији. Након неуспешног покушаја да обезбеди државна средства за пројекат, Боторић је одлучио да лично финансира филм. Глумци Народног позоришта у Београду добили су главне улоге. Боторић је раније радио са сниматељем Лујом де Беријем и поново га је ангажовао. Главно фотографисање одржано је током јула и августа 1911. године и одвијало се у Београду и околини. Филм је био добро прихваћен након премијере у Београду у октобру 1911. године. Иако је био финансијски успешан у Краљевини Србији, Пате је одлучио да га не дистрибуира у иностранству. Одлука је довела Боторића у неизвесну финансијску ситуацију, пошто су приходи на домаћим благајнама филма били једва довољни да покрију трошкове продукције. Након неколико даљих неуспешних покушаја да за своје филмове добије међународну дистрибуцију, Боторић је потпуно напустио филмску индустрију. Године 1928. филм је последњи пут приказан, групи српских емиграната који су живели у Сједињеним Америчким Државама, док поново није пронађен 2003. године. Последња позната копија је нестала 1947. или 1948. године, а много деценија након тога филм се сматрао изгубљеним. У јулу 2003. године истраживачи Југословенске кинотеке открили су у Бечу углавном нетакнуту копију овог филма. Филм је накнадно рестауриран на време да буде приказан на 200. годишњицу избијања Првог српског устанка, фебруара 2004. године. Подвргнут је дигиталној рестаурацији 2011. године, а дигитално рестаурирана верзија филма накнадно је приказана на 100. годишњицу од објављивања. Југословенска кинотека је у децембру 2016. прогласила филм делом „културног наслеђа од великог значаја“. |
 Финале Свјетског првенства у фудбалу 2022. била је фудбалска утакмица која је одлучила побједника Свјетског првенства 2022. То је било 22. финале Свјетског првенства, турнира у коме учествују фудбалске репрезентације чланице Фифе. Финална утакмица је играна на стадиону Лусаил у истоименом граду, 18. децембра 2022. године, с почетком у 16 часова, на Дан државности Катара. У финалу су учествовали побједници полуфиналних утакмица Аргентина и Француска, шампион Свјетског првенства 2018. године. Ово је било шесто финале за Аргентину и четврто за Француску, а обје репрезентације су претходно освојиле по двије титуле првака свијета. Аргентина је првенство почела поразом од Саудијске Арабије, док је Француска у трећем колу групне фазе изгубила од Туниса. У четвртфиналу, Аргентина је побиједила Холандију на пенале, док је Француска побиједила Енглеску, која није искористила пенал за изједначење. До финала, Лионел Меси је постигао пет голова и уписао три асистенције, док је Килијан Мбапе постигао пет голова и уписао двије асистенције. Хулијан Алварез и Оливије Жиру постигли су по четири гола. Аргентина је побиједила Француску са 4 : 2 на пенале и освојила своју трећу титулу првака свијета, прву од 1986. Аргентина је водила 2 : 0 до 80. минута, головима Месија и Ди Марије, након чега је Мбапе постигао два гола за два минута и утакмица је завршена неријешено послије 90 минута. У продужецима, Меси је постигао гол за вођство од 3 : 2, док је Мбапе изједначио из пенала у 118. минуту и резултат је износио 3 : 3 послије другог продужетка. Током извођења једанаестераца, Мбапе и Меси су постигли голове у првој серији након чега Коман и Тшуамени нису погодили за Француску. У последњој серији, Монтијел је постигао гол и Аргентина је побиједила. Мбапе је постигао три гола поставши први играч који је постигао хет-трик у финалу од 1966. Утакмицу су многи описали као најбоље финале Свјетског фудбалског првенства у историји. На церемонији је Меси проглашен за играча утакмице, а добио је и Златну лопту за најбољег играча цијелог првенства. Мбапе је добио Златну копачку за најбољег стријелца првенства, Емилијано Мартинез је добио Златну рукавицу за најбољег голмана, док је Ензо Фернандез добио награду за најбољег младог играча. Предсједник Француске Емануел Макрон је присуствовао финалу док предсједник Аргентине Алберто Фернандез није присуствовао због, како је рекао, ризика од доношења лоше среће својој репрезентацији. |